Пула

Из пројекта Википедија

Пула

Грб
Пула Пула на мапи Хрватске
Жупанија	Истарска
Градоначелник	Валтер Драндић
Географска дужина Географска ширина	13° 50' E 44° 52' N
Становништво	64.594 (2005)
Позивни број	(+385) 52
Поштански код	52100
Регистарске таблице	PU
Званична презентација града

Пула је град у хрватском делу Истре. Лежи на југозападном крају истарског полуострва. Италијански назив за Пулу је Pola.

Позната је по својој благој клими, мирноме мору и нетакнутој природи. Град има дугу традицију винарства, рибарства, бродоградње и туризма. Пула је административни центар Истре још од римског доба.

[уреди] Географија

Пула се налази на просечној надморској висини од 30 метара. Град на југозападном делу Истарског полуострва, развио се подно и на седам брежуљака (Каштел, Заро, Арена, Св. Мартин, Опатија св. Миховила, Мондипола и Пра Гранде), на унутрашњем делу пространога залива и природно добро заштићене луке (дубине до 38 метара) која је отворена према северозападу с два прилаза, непосредно с мора и кроз Фажански канал.

Данашња површина града Пуле износи 5.165 ha, од чега 4.150 ha на копну и 1.015 ha на мору, а омеђена је са севера острвима Св. Јеролим и Козадом, градским насељима Штињан, Вели Врх и Шијанском Шумом; са истока подручјима Монтесерпо, Валмаде, Бусолер и Валдебек; с југа Старом Плинаром, марином Веруда и отоком Веруда; те са запада Веруделом, Лунгомареом и Музилом.

У Пули превладава медитеранска клима, благих зима и топлих љета с просечном годишњом температуром ваздуха од 13,2° C (од просечних 6,1° C у фебруару до 26,4° C u јулу и августу) и температурном осцилацијом мора од 7 до 26° C.

[уреди] Знаменитости

Амфитеатар Арена у Пули

Град је најпознатији по својим сачуваним античким римским грађевинама од којих је најпознатији Амфитеатар Арена из првог века, трећи по величини у свету. Арена је један од најбоље сачуваних амфитеатара из антике те се још данас користи током летњих филмских фестивала. Друге две значајне и добро очуване грађевине су тријумфални Славолук Сергијеваца и Августов храм из 1. века кога је дао саградити римски цар Август.

Остале античке знаменитости:

Херкулова врата
Римски театар
Двојна врата
Базилика Свете Марије Формозе

Новије знаменитости:

Млетачка утврда
Морнаричка црква
Аустро-угарски одбрамбени системи

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Пуле.

Најранија историја Пуле почиње у 5. веку п.н.е. када је забележена најранија стална насеобина. Град је основало илирско племе Хистра, најстарије становништво које је пребивало у Истри.

У 1. веку подигнута је значајна римска насеобина (Colonia Pietas Iulia Pola). Након пада Западног Римског Царства, градом су владали Остроготи, Франци и Венецијанци. У 7. веку забележен је први долазак Слoвена на ова подручја.

Италијански песник Данте Алигијери спомиње Пулу у својој Божанској комедији: come a Pola, presso del Carnaro ch'Italia chiude e i suoi termini bagna (... и ко што су гробне раке код Пуле, близу жала, где Кварнер међу Италије пере, ...; Пакао IX, 113-114). Иако је у Дантеово време политичко уједињење Италије било пусти сан, овај цитат је важан јер се у њему по први пут појавило питање источне границе, а подржавао је и касније оправдање италијанских тежњи на регију.

Пула око 1900. године

Пула и Истра су дошле под аустријску власт 1848., те су постале део Аустро-угарског Царства. Тoком тога раздобља велика природна пулска лука постала је место аустријске главне ратне луке и главно средиште бродоградње. Оток Мали Лошињ јужно од Пуле постао је летња одморишна резиденција аустријске краљевске обитељи Хабсбург.

Након пропасти Аустро-Угарске 1918., Пула је уз целу Истру постала део Италије чија је власт трајала до њене капитулације у Другом светском рату. Како се Италија повлачи 1943. Пула долази под окупацију Немачке. До њеног ослобађања 1945. Пула трпи тешка англоамеричка бомбардовања, која су збрисала цели један мали кварт града. Неколико година након рата Пулом су управљали Уједињени народи заједно с америчким војним снагама. У то време Истра је била подељена на окупационе зоне све до уједињења с остатком Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Готово сви грађани италијанског порекла који су чинили 90% становништва напустили су град када је потпао под Југославију. Последица томе било је мењање службеног назива у Пула. Од пропасти СФРЈ, Пула и Истра постали су делови Хрватске.

[уреди] Култура

Као резултат своје богате политичке историје, Пула је град с културном мешавином људи и језика са Медитерана и средње Европе, из антике и савремености. Пулска архитектура одражава те историјске слојеве. Становници су обично вични страним језицима, посебно италијанском, а често и немачком и енглеском. 1904. и 1905. ирски писац Џејмс Џојс живио је, радио и писао у Пули. У исто време на Брионским острвима је радио лечник и бактериолог Роберт Кох.

[уреди] Туризам

Осим споменика, природна лепота пулске околице и тиркизно плавога Јадранскога мора учинили су град међународно популарним летном одморишном дестинацијом. Оближњи бисер је национални парк Бријуни којег су посетили многи светски вође док је још био летна резиденција југославенског државника Јосипа Броза. Римске виле и храмови још увек леже затрпани међу обрадивим пољима и дуж обале неколико околних рибарских и пољодјелских насеља. Обалне воде нуде плаже, рибарење, роњење до олупина античких римских галија и ратних бродова из Првог светског рата, те пловидба у нетакнуте шпиље и велике и мале отоке.

Пула је завршна точка бициклистичке руте ЕуроВело 9 која иде од Гдањска на Балтичкоме мору кроз Пољску, Чешку, Аустрију, Словенију и Хрватску.

На оближњим морским обалама могу да се виде отисци диносаура од којих су засигурно важни проналасци направљени на неоткривеном месту поред Бала.

[уреди] Привреда

Бродоградилиште Уљаник

Темељи економског развитка Пуле као традиционално најразвијенијег привредног средишта Истарске жупаније започети су бродоградњом. Са својим бродоградилиштем Уљаник пулска бродограђевна индустрија данас је недалеко позната на светском бродограђевном тржишту.

Производне делатности у Пули су разнолике, од производње цемента, стакла, до прехрамбене и текстилне индустрије. Такођер су развијене и услужне делатности у грађевинарству, туризму, трговини и превозничким услугама.

[уреди] Саобраћај

Пула има интернационални аеродром која поновно постаје јако саобраћајно средиште. Пре 1990. године пулски је аеродром имао око 600.000 путника годишње. Оближњи међународни аеродроми јесу Трст, Ријека, Љубљана и Загреб.

Железнички саобраћај је данас у Пули слабо развијен, осим жупанијског железничког превоза којим се у Пулу и обрнуто из великог дела Истре свакодневно вози приличан број путника. Разлог тому је чињеница да Пула није изравно повезана с остатком хрватског система железница, него се у друге делове Хрватске мора путовати преко Словеније. Планирана градња железничког тунела кроз планину Учку требала би помоћи и том проблему. Источним краком Истарског ипсилона (модерне цесте у Истри) спојена је на мрежу хрватских аутоцеста, а западним краком исте полуаутоцесте изравно је спојена са словенским аутоцестама, дакле, читавим системом аутоцеста ЕУ. У току је ширење Истарског ипсилона у пуни профил аутоцесте.