Наука

Из пројекта Википедија

Наука (лат: scientia - знање; грчки: "episteme"; француски и енглески: "science"; italijanski: "scienza"; немачки: "Wissenschaft") је скуп свих методички сакупљених и систематски сређених знања, како општих тако и оних у неком специфичном подручју или аспекту стварности. Наука је јединство открића и доказа, метода и система, истраживања и излагања. Наука је објективно, логички аргументовано и систематизовано знање о законитостима, чињеницама, узроцима и појавама у стварности, стечено и проверено егзактним посматрањем, поновљивим експериментом и ваљаним размишљањем.

[уреди] Етимологија

Реч наука, изворно ширег значења у српском језику, прасловенска је реч^[1]. Конкретно дефинисање значења речи, је последица њене примене на ову област људског сазнања.

[уреди] Шта је наука?

Наука је систематски подухват прикупљања знања о свету и организовања и сажимања тог знања у законе и теорије који могу бити проверавани.”^[2]

[уреди] Циљ науке

“Врхунски домет целокупне науке је да што више емпиријских чињеница обухвати логичким расуђивањем из што мањег броја хипотеза и аксиома.“

Алберт Ајнштајн

[уреди] Када је нешто наука?

Да би нешто било наука мора да одговори потрвдно на следеће:

Да ли је могуће смислити експерименталну проверу?

Да ли то чини свет предвидљивијим?

[уреди] Успех и углед науке

Да би обезбедили успех и сачували углед научници морају:

Да изложе идеје и резултате тако да други могу независно да их понове и провере.

Да напусте или да измене већ прихваћене чињенице или теорије, у светлу нових, комплетнијих или поузданијих експерименталних доказа.

[уреди] Научна метода

Свака наука има својих специфичности али општа научна метода може се свести на низ следећих корака:

Дефиниција проблема
Прикупљање података
Формулисање хипотезе
Посматрање/експеримент
Тестирање хипотезе
Закључак

[уреди] Чиме се наука НЕ бави

Наука нема одговора нити разматра питања:

[уреди] Наука и религија

Наука и религија користе различите методе и имају различите циљеве.

Наука		Религија
Научна метода	Метода сазнавања	Откровење
Рационални и логички – индукција и дедукција, хипотезе које могу да се провраравају	Мисаони процес	Интуиција и вера
Објашњење природних појава.	Циљ	Објашњење надприродних појава. Објашњење смисла постојања. Утврђује морал и етику.

[уреди] Литература

^ М. С. Московљевић, „Наук или наука“, Наш језик св. 5 (1935).
^ Едвард О. Вилсон, Консилијација: Јединство знања (1998);(Edward O. Wilson, Consilience: The Unity of Knowledge (1998))