Фекетић

Из пројекта Википедија

Две цркве: протестантска (напред) и напуштена лутеранска

Фекетић (мађ. Feketics, Bácsfeketehegy; нем. Feketitsch, Schwarzberg) је село у Бачкој, у Војводини, које припада општини Мали Иђош.

Садржај

1 Географија
2 Становништво
3 Култура
4 Историја
5 Спољашње везе

[уреди] Географија

Фекетић се налази на неколико брежуљака између којих протиче кривудава речица Криваја која није пловна, смештен у равничарском крају на Телечкој висоравни.

Регионалним путем Нови Сад-Суботица спојен је с насељима Ловћенац (4 km) и Србобран (17 km), а такође је повезан асфалтним путем са Врбасом (15 km) и земљаним са напуштеним селом Томановићево (6 km). Налази се на 2 km од недовршеног аутопута Е-75 (Београд-Суботица) који припада Коридору 10, као и на 4 km од железничке станице Ловћенац.

Поштански број насеља је 24323, а телефонски позивни број је 024 (спада у Севернобачки округ).

СГШ 45° 39' 52,840" , ИГШ 19° 42' 02,399", надморска висина 96 m

[уреди] Становништво

Према последњем попису из 2002. године Фекетић има 4.526 становника. Већину чине Мађари (2.775), док остатак углавном чине Срби (759) и Црногорци (682).

У Фекетићу се говори српски и мађарски језик.

У селу постоји двојезична основна школа, смештена од 1979. године у модерној згради са спортским објектом, као и двојезично забавиште основано још 1894. године. До пре неколико деценија у селу су постојали и породилиште и дом за децу без родитеља.

О комуналним објектима, њиховој изградњи и одржавању се стара Месна заједница Фекетић.

[уреди] Култура

У Фекетићу је одувек био богат културни живот, нарочито на пољу духовности и музике. Данас омладину окупља више културно-уметничких друштава, обновљена библиотека са око 8.000 књига, новоосновани интернет центар "Теледом/Teleház", рукометни и фудбалски клуб, као и бројне невладине организације. Планира се и оснивање Завичајног музеја Фекетића.

Занимљиве програме испуњене традицијом имају манифестације "Дани насеља", "Дани фекетићке вишње", "Дани бербе грожђа" и др.

У селу излази и локални месечник "Fecske" (Ласта).

[уреди] Историја

Насеље се први пут спомиње 1465. године под називом Фекетееђхаз (Feketeegyház, Црна Црква), као посед племићке породице Мароти који касније краљ Матија Корвин дарује Милошу Белмошевићу. Године 1580. јавља се у документима под називом Фекетехеђ (Feketehegy, Црно Брдо).

Недавно је поново усвојен мађарски назив села коришћен пре Првог светског рата, Bácsfeketehegy (Бачко Црно Брдо).

Назив Фекетић први пут се помиње у турским изворима 1652. године. Због надирања Турака српске породице су биле приморане да се селе на север, а село је временом опустело и као такво припало властелинству у Кули. Турци после Сенћанске битке (1697.) напуштају Бачку у којој преостало становништво претежно чине Срби који тада постају граничари. Царица Марија Терезија организује у 18. веку досељавање Немаца из околине Рајне у Бачку, а 1818. године први од њих долазе у Фекетић и временом чине трећину становништва села.

Најстарији фекетићки Мађари су потомци Кумана досељених из области Нађкуншаг (Nagykunság), у данашњој Мађарској. За њима су 1785. године дошли колонисти из области Кунхеђеш (Kunhegyes) и Тисабура (Tiszabura) који су одмах саградили реформаторску цркву и организовали рад школе. Матична књига из тог периода је сачувана до данас.

За време Мађарске револуције 1848/49. фекетићки Мађари беже на север бојећи се одмазде Срба из Србобрана и када су се неколико месеци касније вратили, затекли су опљачкане и спаљене куће, које су морали поново да изграде.

После Првог светког рата распала се Аустро-Угарска монархија, а у новоформираној Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (касније Краљевина Југославија) се школа одваја од цркве и уводи се српски као државни језик.

Године 1920. породице српских добровољаца из Лике, Далмације и Херцеговине настањују се на оближњем имању Томановићево. Почетком Другог светског рата Мађарске војне власти их интернирају и на њихово место доводе Мађаре из Буковине који беже 1944. године пред налетом Совјетске армије, а интернирани Срби се враћају на своја огњишта. Због недостатка инфраструктуре насеље замире јер се становништво пресељава углавном у Фекетић.

Након Другог светског рата немачко становништво је комплетно исељено, а у њихове куће се 1946. године досељавају колонисти из Црне Горе, Босне и са Косова и Метохије (укупно 1.751), а највише их је из подручја Бококоторског залива.

Село задржава пољопривредни карактер. У почетку је било неколико земљорадничких задруга које се касније удружују у ПД "Фекетић". Обућарска задруга прераста у фабрику "Антилоп". Трговина је такође била заснована на задружној основи.

У данашње време у току је процес приватизације трговинских и скоро свих привредних организација.