Сребро
Из пројекта Википедија
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол, атомски број | Сребро, Ag, 47 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | прелазних метала | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | IB , 5 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 10490 kg/m3, 2,5 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Боја | сребрна |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 107,8682 u | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 160 (165) pm | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 153 pm | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | 172 pm | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [Kr]4d105s1 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 18, 18, 1 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони број | 1 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | амфотеран | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | центрирано кубно тело | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Физичке особине | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | чврсто | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 1234,93 K (916,71 &°C) |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 2435 K (2162 °C) |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 10,27×10-3 m³/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 250,58 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 11,3 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | 0,34 Pa (1234 K) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | 2600 m/s (293,15 K) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 1,93 (Паулинг) 1,42 (Алред) |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 232 J/(kg*K) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | 63×106 S/m | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 429 W/(m*K) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 731,0 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| II енергија јонизације | 2070 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| III енергија јонизације | 3361 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи,
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Сребро (Ag, лат: argentum). Убраја се у племените метале, у природи се јавља у елементарном стању као и у својим једињењима. Сребро је најбољи проводник топлоте и електрицитета од свих елемената.
Сребро је мекано, растегљиво и лако ковно што омогућава његово лако обликовање и извлачење у танке жице и фолије зато се још у далекој прошлости користило за прављење накита. Сребро има неколико својих минерала као што су : аргентит (Ag2S), бромаргентит (AgBr) или караргентит (AgCl); углавном се добија као споредни производ прераде руда других метала.
Сребро је састојак бројних легура разних метала.
Услед специфичних физичких и хемијских особина његове легуре и његова једињења налазе бројне примене у индустрији и електротехници. Услед дужег стајања на ваздуху сребро се превлачи танким црним слојем.
