Рига

Из пројекта Википедија

Подаци
Rīgas pilsēta \| РИГА

Површина	307,17 km²
Становништво	747.200 (2004.)
Градска Влада	Rātslaukums 1 Rīga LV-1539
Званична презентација	http://www.riga.lv/
Рига у Летонији

Рига (у летонској ортографији Rīga) је главни град Летоније, налази се на Балтичком мору на обали реке Даугава. Рига је највећи град у Балтичким земљама и служи као главни културни, образовни, политички, финансијски, комерцијални и индустријски центар Балтика. Стари град Риге налази се на Унесковој листи светске баштине јер има највећу колекцију грађевина у стилу сецесије (југендштила) у Европи.

Званично је постала град 1201. Подељена је на 6 административних јединица: Центар, Курземе, Зиемељу, Латгале, Видземе и Земгале. Налази се на обали Балтичког мора у јужном делу Ришког залива на обалској висоравни Ригава. Историјски центар Риге налази се на десној обали Даугаве око 10 km од њеног ушћа у море.

Клима је под утицајем близине мора. Самим тим она је блага и влажна. Лета су прохладна и облачна. Зиме су топле и просечна јануарска температура је - 4,7 C. У просеку годишње око 40% дана је облачно.

[уреди] Историјат

Поглед на Ригу преко Даугаве

Рига се налази на месту античке насеобине Лива, старгог финског племена, на ушћу река Даугаве и Ридзене. Ридзене је била позната као Река Рига и у једном тренутку је формирала Језеро Рига али данас не постоје ни једно ни друго. Највероватније Рига је добила име по овој реци.

Темељи модерне Риге постављени су у време немачких трговаца и крсташа који су долазили у Летонију крајем XII века углавном привучени растућим бројем становника који су пружали нове прилике и људима који још увек нису примили Хришћанство. Немачки трговци су основали испоставе за трговину у регији близу насеобине Лива близу Риге 1158. године нове ере. Аугустински калуђер Мајнхард саградио је први манастир 1190.

Бискуп Алберт дошао је у Ригу 1201. са 23 брода и више од 1500 наоружаних крсташа. Тим чином Рига постаје бискупија. Основао је друштво Ливонска браћа по мачу. Исте године Риги је дао статус града. Успео је да преобрати краља Лива, Каупа од Тураиде, у Хришћанство. Рига је заједно са Ливонијом и Пруском пала под власт Светог Римског Царства. Убрзо, за време Мартина Лутера, преобраћују се у протестанте.

Рига је служила као капија за трговину балтичких племена и Русије. Рига је 1282. постала члан ханзеатске лиге. Ханза се развила из удружења трговаца у трговинско-политичку унију градова и места Северне Немачке и Балтика. Због своје политике која је фаворизовала немачке чланице, ханзеатска лига се показала као веома успешна. Њен утицај опада крајем XIV века након што су Литванија и Летонија ступиле у савез као и земље Скандинавије. Ипак Ханза је била кључан фактор економске и политичке стабилности Риге.

[уреди] Модерна историја

Поглед на Карлштрасе и променаду 1900. године

Почетак двадесетог века донео је И светски рат и утицај револуције у Русији на Ригу. Немачка војска ушла је у Ригу 1917. 1918 потписан је споразум чиме су Балтичке земље дате Немачкој. Ипак Немачка је као и Русија била у обавези да дозволи свим земљама право на независност.

Након више од 700 година стране окупације, Летонија је, са Ригом као главним градом, објавила независност 18. новембра 1918.

Током два светска рата Рига и Летонија су се окренуле ка западним земљама са Русије. Установљен је демократски, парламентарни систем са председником. Летонски језик је признат као званични језик. Летонија је примљена у Друштво Народа. Велика Британија и Немачка су замениле Русију као главни трговински партнери. Као пример времена први премијер Летоније Карлис Улманис студирао је на пољопривредном факултету и радио на Универзитету у Небрасци у САД.

Рига је описивана као устрептао, велики и импозантан град који је од својих посетилаца добио назив Париз истока.

Међутим овај период препорода је био кратког даха, након Другог светског рата уследила је совјетска окупација 1940. године, затим немачка окупација 1941. - 1944. и поновона совјетска окупација пред крај рата. Балтички Немци насилно су протерани назад у Немачку након 700 година у Риги. Стотине хиљада Летонаца нестало је а хиљаде су емигрирале у разне земље света. Летонија је изгубила трећину популације.

Совјетска окупација након рата обележена је протеривањима у Сибир, снажном индустријализацијом и планираном имиграцијом великог броја не-Летонаца у Ригу, углавном Руса. До 1975. 40% становника Риге били су Летонци (тај проценат је порастао након проглашења последње независности).

Политика економске реформе крајем 80-их, престављена као Перестројка од стране Михаила Горбачова, совјетског лидера, довела је до ситуације у којој су многе совјетске републике, укључујући Летонију могле да поврате слободу и независност. Летонија је објавила независност 21. августа 1991. а призната је од стране Русије у септембру. Летонија је званично приступила Уједињеним Нацијама 17. септембра 1991. Све руске војне снаге напустиле су земљу између 1992. и 1994.

Рига је 2001. прославила 800 година постојања. Летонија је приступила НАТО-у 29. марта 2004. а Европској Унији 1. маја исте године.

[уреди] Знаменитости

Највећи број знаменитости града је у старом делу који је под међународном заштитом. Стари град назива се Вецрига. Највеће излетиште становника Риге је Јурмала обалски градић са великом плажом. Атракција Јурмале су дрвене куће грађене у стилу сецесије. Налази се на 40 минута од Риге.

Знаменитости старог града

Ришки замак
Црква Светог Петра
Велики и мали еснафски дом
Три брата
Кућа Црноглавих
Домска Катедрала
Барутна Кула
Академија наука
Опера
Катедрала Свете Марије
Централна тржница
Сат Лајма
Шведска капија
Црква Александра Невског

Знаменитости новог града

ТВ торањ у Риги (поред авалског, једини ТВ торањ са троножном основом)
Споменик слободе
Саулес Акменс (највиши облакодер)

[уреди] Архитектура

[уреди] Стара Рига

Стара Рига је историјски и географски центар Риге. Налази се на десној обали Даугаве. Обухвата релативно мали систем унутрашњег утврђења саграђеног између 13. и 18. века. Ту се налазе средњовековни споменици архитектуре. У овом делу Риге налази се највећи број знаменитости од којих је свакако најпознатија Црква Светог Петра.

[уреди] Сецесија

Грађевине у стилу сецесије право су обележје Риге и довеле су је на листу светске баштине. У Риги овај стил се зове Арт Нуво јер инспирацију налази у Француској за разлику од Србије где овај стил долази из Аустије тј. Беча под називом сецесија. Још један од назива је југендштил. Овај стил, који означава и све друге правце уметности са краја 19. и почетка 20. века, доминирао је у Риги кратко али је оставио веома много квалитетних грађевина. Ово се догађало у периоду градње високих стамбених зграда. Сецесија се развија из претходних стилова, највише еклектичног стила. Као контраст сецесија дозвољава потпуну уметничку слободу, експресионистичко деловање као и тенденција ка давању уметничке вредности сваком елементу градње. Карактеристике сецесије - криве линије, геометријски орнаменти - подељени су на два главна правца у Риги: декоративни и национално-романтичарски. Летонске архитекте, представници национално-романтичарског смера су били Лојбе, Пекшенс, Ванагс (који је саградио јединствене примере ове школе у улицама Тербатас и Бривибас). Најкарактеристичније грађевине овог стила налазе се у Албертовој улици и градио их је Ајзенштајн.

[уреди] Албертова улица

Пример декорација на једној од зграда у Албертовој улици

Албертова улица први пут се спомиње 1900. године, а назив добија по историјском оснивачу Риге, Бискупу Алберту. Недуго затим почела је планска градња која је створила неке од највећих и најлепших зграда направљених у стилу сецесије.

На почетку двадесетог века, Рига је била културни и трговински центар који је могао да се носи са ривалима из Западне Европе. Ове зграде нису осликавале само устрепталост и амбиције Риге, већ и снагу њених архитеката на челу са Михаелом Ајзенштајном (оцем познатог режисера Сергеја Ајзенштајна).

Многи величанствени примери југендштила нестали су током Другог светског рата у Немачкој. И заиста, неко време чинило се да је та цела ера у архитектури заборављена.

Албертова улица такође нестаје из свести становништва је 1941. Совјети мењају назив у улицу Фрица Гајла, комунистичког активисте. Према совјетској литератури он је бачен са прозора у броју 13. Немачки окупатори дају јој име улица Холандера. Ни до дан данас није јасно на кога се овај назив односио али се претпоставља да су у питању академици Алберт и Бернард. Када су се Немци повукли, а Совјети поново извршили окупацију назив Фрица Гајла се враћа а назив Албертова улица пада у заборав. Годину дана пре проглашења независности, 1990. враћен је стари назив можда као весник или нада да ће улица повратити стару славу након пола века немара.

Иако је много историјских зграда страдало у Риги много више је преживело па чак и налет рушења из чисте совјетске пакости. Иако су још увек изузетно младе грађевина поред оних из 15. века, куће у овој улици и оне попут њих широм Риге, су можда највећи постојећи пример наслеђа немачке архитектуре тог времена.

[уреди] Дрвена архитектура

Архитектура дрвених зграда игра изузетно важну улогу у урбаној средини Риге. За разлику од других европских градова у Риги се овај правац развија скоро до Другог светског рата. За узврат Летонија није искусила талас модернизма који је прошао кроз Западну Европу током 60-их и 70-их. Како је време пролазило све мање људи желело је да живи у дрвеним кућама. Међутим у последње време број људи који желе да их реновирају и живе у њима је у порасту.

Индивидуалне зграде из 18. века у улици Даугавривас као и блокови Клеисту, Хартмана, Нордеку и Депкина су очувани. А такође су очуване и куће рибара и бродара изграђене почетком 19. века које су такође споменици народне архитектуре. Раст у погледу саграђених дрвених кућа јавља се у другој половини 19. века и почетком 20.

Такође многи летонски архитекти започели су своје деловање у то време; њихов рад, заједно са достигнућима страних архитеката дефинисао је слику града. Многи унутрашњи детаљи такође су сачувани као што су степенцие или ентеријери станова. Велика већина ових грађевина одлично је очувана. Таква архитектура је јединствени феномен Риге и не може се срести на другим местима.

[уреди] Булеварски круг

Средином 19. века камене утврде града су постале морално непотребне и спречавале су даљи развој. Руске власти су 1856. поништиле статус ових зидова и наредиле уклањање. Као резултат овога појављује се празан простор на њиховом месту. Архитекте Фелско и Дице развили су идеју за побољшање овог дела града.

Отприлике 300 до 400 метара земље покривене украсним зеленилом, парком и градским каналом је створено. Касније је ово подручје проширено додавањем Верманес башти и постављањем булеварских трака од липиног цвећа. Зграде од националне важности су саграђене у овом крају. Данас је ово права оаза за метрополу 21. века.

[уреди] Становништво и економија

У Риги се налази небројено пуно институција вишег и високог образовања укључујући и Универзитет Летоније, Технички Универзитет, Универзитет Страдинш (бивша медицинска академија) и Стокхолмска Економска Школа. Летонски парламент, Саеима, налази се у Риги а резиденција председника налази се у самом Ришком замку.

Замак у Риги

Пословни и приватни туризам последњих година доживео је пораст због поправљања туристичке и трговинске инфраструктуре. Рига је лучки град и саобраћајни центар. Већина туриста у Ригу долази преко међународног аеродром у Риги који је и највећи аеродром међу Балтичким земљама. Аеродром је реновиран и модернизован 2001 у склопу прославе 800 година Риге.

Већина финансијских институција Летоније налази се у Риги укључујући и Централну Банку Летоније. Панбалтичка банка - Хансабанка направила је зграду-седиште у Риги и то је највиша грађевина после ТВ торња. Трговинска размена је у сталном порасту последњих година а највише инвестиција дошло је након уласка Летоније у Европску Унију 2004. Рига носи више од половине индустрије Летоније а највише у економском, прехрабменом, сектору услуга, фармацији, преради дрвета, штампи, текстилној и телекомуникационој индустрији. Градска лука је веома важан карго центар.

Рига са својих 739.232 становника највећи је град у балтичкој регији. Летонци чине 43% становника а отприлике исти проценат чине Руси. Примера ради 58,5% становника Летоније су Летонци, 29% су Руси, 3,9% Белоруси, 2,6% Украјинци, 2,5% Пољаци, 1,4% Литванци а преосталих 2,1% наведени су као остали. Већина Летонаца су протестанти, док Руси припадају православној цркви.

[уреди] Познати људи повезани са Ригом

Михаил Баришњиков - познати играч и глумац
Исаја Берлин - филозоф и академик
Сергеј Ајзенштајн - руски режисер
Хајнц Ерхарт - немачки комичар
Јохан Готфрид Хердер - немачки песник, критичар, теолог, филозоф и отац етничког национализма
Лајла Фрејвалдс - шведска министарка иностраних послова
Артурс Ирбе - хокејаш (голман)
Сергеј Жолток - хокејаш (центарфор)

[уреди] Међународна пријатељства

Рига одржава сестринске везе са следећим градовима:

Алборг, Данска		Фиренца, Италија
Алма Ата, Казахстан		Кале, Француска
Амстердам, Холандија		Кернз, Аустралија
Астана, Казахстан		Кијев, Украјина
Бордо, Француска		Кобе, Јапан
Бремен, Немачка		Москва, Русија
Далас, САД		Минск, Белорусија
Норкопинг, Шведска		Пекинг, Кина
Пори, Финска		Рошток, Немачка
Санкт Петербург, Русија		Сантјаго, Чиле
Стокхолм, Шведска	25п	Сужоу, Кина
Тајпеј, Тајван		Талин, Естонија
Виљнус, Литванија		Варшава, Пољска
Дункерк, Француска		Слоу, Уједињено Краљевство
Аликанте, Шпанија		Гуам, САД