Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions Праг - Википедија

Праг

Из пројекта Википедија

Грб Прага
Градски мото: Praga Caput Rei Publicae
Основни подаци
Географске координате: 50° 5′ сгш, 14° 25′ игд
Површина: 496 km²
Број становника: 1.180.100 (30. 9. 2005)
Густина становништва: 2.382 стан./km²
Надморска висина: 177 m. - 399 m.
Политика
Градоначелник: Др. Павел Бем (Грађанска демократска странка)
Веб-сајт града http://www.praha-mesto.cz
Положај у Чешкој
Административна карта Чешке - Праг

Праг (Praha на чешком) је главни и највећи град Чешке Републике. Налази се на реци Влтави, и има око 1,2 милиона становника.

Садржај

[уреди] Географија

Прашки дворац Храдчани („град“)
увећај
Прашки дворац Храдчани („град“)

Већи део града лежи у долини реке Влтаве, док је остатак у долинама 9 малих притока. С леве стране у реку се у граду улива 5 потока, а са десне 4. Део реке Влтаве кроз Праг дугачак је 30 километара, а средња дубина на овом потезу је 2,75 m (најдубља 10,5 m). Влтава у Прагу прави велику окуку и обилази девет острва.

[уреди] Становништво

У граду Прагу живи 1.181.610 становника, што је преко 10% становништва државе. Већина станује у бројним околним насељима на ивицама градског подручја. Историјски центар града има око 40.000 житеља. Из статистика се може закључити да додатних 300.000 ради у Прагу, иако нису регистровани као становници.

Стопа незапослености је 3,4%, што је око 20.000 људи.

[уреди] Историја

Праг је основан у IX-ом веку по доласку Словена у Чешку, и брзо је постао седиште њених краљева, од којих ће неки достићи царски положај у изборном Светом римском царству. На тај начин, Праг је у неким периодима био престоница целог царства.

Град је достигао свој зенит у време владавине Карла IV, који је изградио Карлов мост, Катедралу Светог Вита, прву готичку катедралу у Централној Европи, у априлу 1348. основао је Карлов универзитет, један од првих универзитета северно од Алпа, и проширио град ка истоку и југу. Дана 3. априла 1347, потписао је декрет о највећем средњевековном урбанистичком подухвату у Европи, који ће променити демографску слику Прага. Одлучио је да уједини разна насеља и створи „Нови град“. Овај град је настао на окуци реке Влтава, заштићен тврђавама Старог града, са геометријски пројектованим улицама. Године 1355, Праг је постао престоница Царства. Последње године владавине Карла IV, 1378, Праг је имао 40.000 становника и био један од највећих градова Европе.

Као културни и економски центар Чешке, Праг је привлачио многе чувене уметнике и научнике, као: Јана Хуса, Франца Кафку, Бохумила Храбала, Волфганга Амадеуса Моцарта, Антоњина Дворжака, Вацлава Хавела, Алберта Ајнштајна.

Вековима Праг је био мултиетнички град, са чешким, немачким и јеврејским становништвом. После немачке окупације у Другом светском рату (1939), велика већина јевреја је нестала у холокаусту. Грађани којима је немачки језик био матерњи, а који су представљали већину до 19. века, протерани су после рата.

[уреди] Споменици

Трг Вацлав, Праг, крајем 19. века, поглед са Мустека (разгледница)
увећај
Трг Вацлав, Праг, крајем 19. века, поглед са Мустека (разгледница)

Као један од најстаријих, највећих и најлепших градова у средњој Европи, који је поштеђен од разарања у Другом светском рату, Праг је данас прворазредна туристичка дестинација.

Архитектура Прага је разноврсна, од романичке, готичке, ренесансне, барокне, рококо, класицистичке, ампир архитектуре, до праваца 20. века сецесије и кубизма.

Кроз историју град је добијао многе епитете, као Praga totius Bohemiae domina (Праг, господарица Чешке), Praga mater urbium (Праг, мајка свих градова), или Praga caput regni (Праг, глава империје - мисли са на Свето римско царство). Цар Светог римског царства Карло IV назвао је Праг „златни град“. Од 19. века зову га и „град стотину торњева“, иако их у граду има чак 550.

Трг Вацлав („Вацлавске намјести“)
увећај
Трг Вацлав („Вацлавске намјести“)

Туристичке атракције у Прагу данас су: Стари град, Вацлавске намјести (главни трг), Прашки храд (Храдчани) са Катералом Св. Вита (14. век), Карлов мост, Јеврејска четврт, Ленонов зид, Народни музеј и друге.

УНЕСКО је уврстио историјски центар Прага у списак Светске баштине.

[уреди] Економија

Бруто приход по становнику у Прагу је дупло виши него у Чешкој и износи 32,357 € (2002). То је 153% просека Европске Уније. Град је такође постао седиште многих међународних компанија.

Од 1990-их, Праг је постао популарна локација за снимање филмова, највише због своје очуване предратне архитектуре.

[уреди] Спољашње везе


Координате: 50° 5′ 19" СГ Ш, 14° 25′ 17" ИГД

Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:

THIS WEB:

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - be - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - closed_zh_tw - co - cr - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - haw - he - hi - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - ru_sib - rw - sa - sc - scn - sco - sd - se - searchcom - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sq - sr - ss - st - su - sv - sw - ta - te - test - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tokipona - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu

Static Wikipedia 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2007:

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - be - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - closed_zh_tw - co - cr - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - haw - he - hi - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - ru_sib - rw - sa - sc - scn - sco - sd - se - searchcom - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sq - sr - ss - st - su - sv - sw - ta - te - test - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tokipona - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu

Static Wikipedia 2006:

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - be - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - closed_zh_tw - co - cr - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - haw - he - hi - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - ms - mt - mus - my - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - ru_sib - rw - sa - sc - scn - sco - sd - se - searchcom - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sq - sr - ss - st - su - sv - sw - ta - te - test - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tokipona - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu