Зимске олимпијске игре 1994.
Из пројекта Википедија
XVII Зимске олимпијске игре су одржане 1994. године у Лилехмеру, у Норвешкој. Остали градови кандидати су били Енкориџ, Естерзунд/Ор и Софија.
| XVII Зимске олимпијске игре - Лилехмер 1994. | |
 |
|
| Град домаћин | Лилехмер,  Норвешка |
| Број држава | 67 |
| Број спортиста | 1.737 |
| Број спортова | 6 |
| Број такмичења | 31 |
| Отварање игара | 12. фебруар 1994. |
| Затварање игара | 27. фебруар 1994. |
Са обзиром на перфектну организацију, необичну сусретљивост домаћина, сјајну атмосферу на борилиштима и увек пуне трибине за гледаоце који су без разлике бодрили све такмичаре, ове Игре су по општој оцени проглашене најбољим Зимским олимпијским играма до тада, и једним од најбољих спортских догађаја уопште у историји модерног спорта.
Игре су биле одржане само две године након пријашњих Зимских олимпијских игара у Албертвију. Од тада су се све Зимске олимпијске игре одржавале у парним непреступним годинама док су Летне олимпијске игре и даље одржаване у преступним годинама.
У такмичарском програму су се истакли следећи појединци и екипе:
- Звезда домаћина је био Јохан Олав Кос који је освојио три злата у брзом клизању оборивши при томе и три светска рекорда.
- Врени Шнајдер је освојила комплет медаља (злато, сребро, бронза) у алпском скијању. Мануела Ди Цента је освојила по једну медаљу у свих пет дисциплина скијашког трчања , док је Мирјам Бедард освојила обе појединачне биатлонске трке.
- Густав Ведер и Донат Аклин постали су први који су обранили наслов олимпијског првака у бобу двоседу. Клизачи Екатерина Гордева и Сергеј Гринков су поновили злато освојено 6 година раније, на Играма у Калгарију.
- Бројна домаћа публика очекивала је победу фаворита Норвежана у мушкој штафетној трци скијачког трчања, али су сведочили напетом финишу у којем су за који центиметар били бржи Италијани. У публици је настао мук, али пар тренутака касније одекнуо је громки аплауз и овације за нове олимпијске победнике.
- Џејн Торвил и Кристофер Дин, клизачки пар који је у историји ушао величанственим наступом и победом на Играма у Сарајеву овде се поновно такмичио након 10 година паузе, након што је омогућен наступ професионалцима. Овај пут су освојили бронзу.
[уреди] Спортови
|
|
[уреди] Попис поделе медаља
(Медаље домаћина посебно истакнуте)
| Зимске олимпијске игре 1994. |  |
||||
|---|---|---|---|---|---|
| Пласман | Држава |  |
 |
 |
Укупно |
| 1 |  Русија |
11 | 8 | 4 | 23 |
| 2 | Норвешка |
10 | 11 | 5 | 26 |
| 3 |  Немачка |
9 | 7 | 8 | 24 |
| 4 |  Италија |
7 | 5 | 8 | 20 |
| 5 |  САД |
6 | 5 | 2 | 13 |
| 6 |  Јужна Кореја |
4 | 1 | 1 | 6 |
| 7 |  Канада |
3 | 6 | 4 | 13 |
| 8 |  Швајцарска |
3 | 4 | 2 | 9 |
| 9 |  Аустрија |
2 | 3 | 4 | 9 |
| 10 |  Шведска |
2 | 1 | 0 | 3 |
| 11 |  Јапан |
1 | 2 | 2 | 5 |
| 12 |  Казахстан |
1 | 2 | 0 | 3 |
| 13 |  Украјина |
1 | 0 | 1 | 2 |
| 14 |  Узбекистан |
1 | 0 | 0 | 1 |
| 15 |  Белорусија |
0 | 2 | 0 | 2 |
| 16 |  Финска |
0 | 1 | 5 | 6 |
| 17 |  Француска |
0 | 1 | 4 | 5 |
| 18 |  Холандија |
0 | 1 | 3 | 4 |
| 19 |  Народна Република Кина |
0 | 1 | 2 | 3 |
| 20 |  Словенија |
0 | 0 | 3 | 3 |
| 21 |  Уједињено Краљевство |
0 | 0 | 2 | 2 |
| 22 |  Аустралија |
0 | 0 | 1 | 1 |
| Укупно | 61 | 61 | 61 | 183 | |
|
|
|
|
|---|---|---|
|
Атина 1896. | Париз 1900. | Сент Луис 1904. | Лондон 1908. | Стокхолм 1912. | Антверпен 1920. | Париз 1924. | Амстердам 1928. | Лос Анђелес 1932. | Берлин 1936. | Лондон 1948. | Хелсинки 1952. | Мелбурн 1956. | Рим 1960. | Токио 1964. | Мексико Сити 1968. | Минхен 1972. | Монтреал 1976. | Москва 1980. | Лос Анђелес 1984. | Сеул 1988. | Барселона 1992. | Атланта 1996. | Сиднеј 2000. | Атина 2004. | Пекинг 2008. | Лондон 2012. Шамоне 1924. | Сент Мориц 1928. | Лејк Плесид 1932. | Гармиш-Партенкирхен 1936. | Сент Мориц 1948. | Осло 1952. | Кортина Дампецо 1956. | Скуо Вели 1960. | Инсбрук 1964. | Гренобл 1968. | Сапоро 1972. | Инсбрук 1976. | Лејк Плесид 1980. | Сарајево 1984. | Калгари 1988. | Албертвиј 1992. | Лилехмер 1994. | Нагано 1998. | Солт Лејк Сити 2002. | Торино 2006. | Ванкувер 2010. |
||
