Зимске олимпијске игре 2002.
Из пројекта Википедија
XIX Зимске олимпијске игре су одржане 2002. године у Солт Лејк Сити-ју, у САД. Остали градови кандидати за домаћина Игара су били Квебек Сити, Сион, и Естерзунд.
| XIX Зимске олимпијске игре - Солт Лејк Сити 2002. | |
 |
|
| Град домаћин | Солт Лејк Сити,  САД |
| Број држава | 77 |
| Број спортиста | 2.329 |
| Број спортова | 7 |
| Број такмичења | 78 |
| Отварање игара | 8. фебруар 2002. |
| Затварање игара | 24. фебруар 2002. |
У сени терористичких напада 11. септембра 2001. године, сигурносне мере су биле необично строге, што је умањило спонтаност и опуштеност такмичара и гледалаца за време игара.
У програм Игара укључен је скелетон.
У такмичарском програму су се посебно истакнули следећи појединци и екипе:
- Биатлонац Оле Ејнар Бјорндален из Норвешке је победио у све четири мушке дисциплине: 10 km, 12,5 km, 20 km, 4 x 7,5 штафета.
- Симон Аман из Швајцарске је победио у обе дисциплине скијашких скокова.
- Скијашица Јаница Костелић освојила је три златне и једну сребрну медаљу. Биле су то уједно прве зимске олимпијске медаље за њену домовину Хрватску у историји.
- Једна од најинтересантнијих прича на Играма догодила се током такмичења у брзом клизању, дисциплина шорт трек (short track). Аустралијски клизач Стивен Бредбери, иако је освојио бознану медаљу на Играма у Лилхамеру 1994. у штафети, овде није био у групи фаворита. Међутим у полуфиналу се догодило да је током трке дошло до судара и пада преосталих такмичара у његовој групи, па је Бредбери иако далеко заостао у првом делу трке на тај начин лагано дошао до финала. У финалу је Бредбери опет већ почетком трке доста заостао и није био у игри за медаљу кад се догодило чудо: поновно је дошло до судара и пада свих осталих такмичара, па је сретни и спретни Бредбери на тај начин дошао до злата!
- У хокеју на леду су Канађани појачани професионалцима коначно излечили фрустрације са претходних ЗОИ и тако након 50 година коначно дошли до злата, победивши у финалу САД са 5:2. Исти су успех оствариле и девојке, па је тако Канада имала потпуну доминацију у овом спорту на овим Играма.
[уреди] Контроверзе око Игара и за време Игара
- Непосредно пре самих Игара, одређен број чланова МОО (Међународни олимпијски комитет) је био разрешен дужности и чланства у МОО. Разлог су биле доказане сумње да је приликом избора дошло до нечасног лобирања па и корупције. Иако је избор града домаћина ОИ крајем 20. века већ раније постао предмет бројних притужби због начина избора, отвореног лобирања па и подмићивања чланова МОО, ово је био први случај да су оптужбе доказане, а кривци отпуштени са дужности. Нажалост, како су Игре већ биле пред почетком ипак су одржане у Солт Лејк Ситију, и градови кандидати који су на прљав начин испали из игре за домаћинство нису никад добили сатисфакцију осим моралне.
- Током прве недеље такмичења у уметничком клизању догодио се судијски скандал. Накнадном провером оцена одлучено је да се оцене које је дао судија из Француске пару из Канаде бришу као потпуно неразумне, те је накнадно додељена златна медаља канадском пару Џејми Сејл/Давид Пелетјер. Пару из Русије, који је имао најбољи резултат у првобитном оцењивању, дозвољено да задрже своје златне медаље, те су тако на крају била у тој дисциплини додељења два златна комплета и један бронзани.
- Неколико такмичара у брзом клизању (дисциплина кратке стазе) и скијашком трчању су били дисквалифицирани збор различитих разлога, међу којима је био и допинг. Како су међу њима била и два руска тркача, делегација Русије је у једном тренутку запретила и повлачењем са Игара, али се то на крају ипак није догодило.
[уреди] Спортови
|
|
[уреди] Списак поделе медаља
(Медаље домаћина посебно истакнуте)
| Зимске олимпијске игре Солт Лејк Сити 2002. |  |
||||
|---|---|---|---|---|---|
| Пласман | Држава |  |
 |
 |
Укупно |
| 1 |  Норвешка |
13 | 5 | 7 | 25 |
| 2 |  Немачка |
12 | 16 | 8 | 36 |
| 3 | САД |
10 | 13 | 11 | 34 |
| 4 |  Канада |
7 | 3 | 7 | 17 |
| 5 |  Русија |
5 | 4 | 4 | 13 |
| 6 |  Француска |
4 | 5 | 2 | 11 |
| 7 |  Италија |
4 | 4 | 5 | 13 |
| 8 |  Финска |
4 | 2 | 1 | 7 |
| 9 |  Холандија |
3 | 5 | 0 | 8 |
| 10 |  Аустрија |
3 | 4 | 10 | 17 |
| 11 |  Швајцарска |
3 | 2 | 6 | 11 |
| 12 |  Хрватска |
3 | 1 | 0 | 4 |
| 13 |  Народна Република Кина |
2 | 2 | 4 | 8 |
| 14 |  Јужна Кореја |
2 | 2 | 0 | 4 |
| 15 |  Аустралија |
2 | 0 | 0 | 2 |
| 16 |  Чешка Република |
1 | 2 | 0 | 3 |
| 17 |  Естонија |
1 | 1 | 1 | 3 |
| 18 |  Уједињено Краљевство |
1 | 0 | 1 | 2 |
| 19 |  Шведска |
0 | 2 | 5 | 7 |
| 20 |  Бугарска |
0 | 1 | 2 | 3 |
| 21 |  Јапан |
0 | 1 | 1 | 2 |
 Пољска |
0 | 1 | 1 | 2 | |
| 23 |  Белорусија |
0 | 0 | 1 | 1 |
 Словенија |
0 | 0 | 1 | 1 | |
| Укупно | 80 | 76 | 78 | 234 | |
|
|
|
|
|---|---|---|
|
Атина 1896. | Париз 1900. | Сент Луис 1904. | Лондон 1908. | Стокхолм 1912. | Антверпен 1920. | Париз 1924. | Амстердам 1928. | Лос Анђелес 1932. | Берлин 1936. | Лондон 1948. | Хелсинки 1952. | Мелбурн 1956. | Рим 1960. | Токио 1964. | Мексико Сити 1968. | Минхен 1972. | Монтреал 1976. | Москва 1980. | Лос Анђелес 1984. | Сеул 1988. | Барселона 1992. | Атланта 1996. | Сиднеј 2000. | Атина 2004. | Пекинг 2008. | Лондон 2012. Шамоне 1924. | Сент Мориц 1928. | Лејк Плесид 1932. | Гармиш-Партенкирхен 1936. | Сент Мориц 1948. | Осло 1952. | Кортина Дампецо 1956. | Скуо Вели 1960. | Инсбрук 1964. | Гренобл 1968. | Сапоро 1972. | Инсбрук 1976. | Лејк Плесид 1980. | Сарајево 1984. | Калгари 1988. | Албертвиј 1992. | Лилехмер 1994. | Нагано 1998. | Солт Лејк Сити 2002. | Торино 2006. | Ванкувер 2010. |
||
