Зимске олимпијске игре 1992.
Из пројекта Википедија
XVI Зимске олимпијске игре су одржане 1992. године у Албервилу, у Француској. Остали градови кандидати за домаћина Игара су били Енкориџ, Берхтесгаден, Кортина д'Ампецо, Лилехамер, Фалун и Софија, али се МОК одлучио за Албервил.
| XVI Зимске олимпијске игре - Албервил 1992. | |
 |
|
| Град домаћин | Албервил,  Француска |
| Број држава | 64 |
| Број спортиста | 1.801 |
| Број спортова | 7 |
| Број такмичења | 57 |
| Отварање игара | 8. фебруар 1992. |
| Затварање игара | 23. фебруар 1992. |
То су последње Зимске олимпијске игре које су одржане у истој години као и Летње олимпијске игре. Након тих игара одлучено је да Летње олимпијске игре остану у ритму преступних година, а Зимске игре су помакнуте за две године. Од тада се Зимске олимпијске игре одржавају у размаку од две године са летњим играма, сваке парне непреступне године.
Занимљив је наступ тзв. Савеза независних држава, у чијем су саставу били такмичари из бивших република тада већ непостојећег СССР-а: Русије, Украјине, Казахстана, Белорусије, Узбекистана и Јерменије. Сличан тим је наступио и на Летњим играма у Барселони исте године, и затим отишао у историју.
У такмичарском програму су се истакли следећи појединци и екипе:
- Тркачи на скијама из Норвешке су победили у свим тркама у мушким дисциплинама на Играма. Бјерн Дехли и Вегард Улванг су освојили сваки по три злата.
- Тони Нијеминен, скакач на скијама, је са 16. година постао најмлађи освајач златне медаље на ЗОИ.
- Марк Кирхнер је постао први биатлонац који је освојио медаљу у све три дисциплине тог спорта.
- Петра Кронбергер је победила у две дисциплине алпског скијања: комбинацији и слалому.
- Анелиза Кобергер из Новог Зеланда је освојила прву медаљу у историји за неког такмичара са јужне хемисфере (сребро у слалому).
[уреди] Спортови
|
|
Демонстрациони спортови су били карлинг и поједине дисциплине слободног скијања: фигуре, балет и брзо скијање.
[уреди] Попис поделе медаља
(Медаље домаћина посебно истакнуте)
| Zimske olimpijske igre Albertivlle 1992. | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Пласман | Држава |  |
 |
 |
Укупно |
| 1 |  Немачка |
10 | 10 | 6 | 26 |
| 2 |  Савез независних држава |
9 | 6 | 8 | 23 |
| 3 |  Норвешка |
9 | 6 | 5 | 20 |
| 4 |  Аустрија |
6 | 7 | 8 | 21 |
| 5 |  САД |
5 | 4 | 2 | 11 |
| 6 |  Италија |
4 | 6 | 4 | 14 |
| 7 | Француска |
3 | 5 | 1 | 9 |
| 8 |  Финска |
3 | 1 | 3 | 7 |
| 9 |  Канада |
2 | 3 | 2 | 7 |
| 10 |  Јужна Кореја |
2 | 1 | 1 | 4 |
| 11 |  Јапан |
1 | 2 | 4 | 7 |
| 12 |  Холандија |
1 | 1 | 2 | 4 |
| 13 |  Шведска |
1 | 0 | 3 | 4 |
| 14 |  Швајцарска |
1 | 0 | 2 | 3 |
| 15 |  Народна Република Кина |
0 | 3 | 0 | 3 |
| 16 |  Луксембург |
0 | 2 | 0 | 2 |
| 17 |  Нови Зеланд |
0 | 1 | 0 | 1 |
| 18 |  Чехословачка |
0 | 0 | 3 | 3 |
| 19 |  Северна Кореја |
0 | 0 | 1 | 1 |
 Шпанија |
0 | 0 | 1 | 1 | |
| Укупно | 57 | 58 | 56 | 171 | |
|
|
 |
|
|---|---|---|
|
Атина 1896. | Париз 1900. | Сент Луис 1904. | Лондон 1908. | Стокхолм 1912. | Антверпен 1920. | Париз 1924. | Амстердам 1928. | Лос Анђелес 1932. | Берлин 1936. | Лондон 1948. | Хелсинки 1952. | Мелбурн 1956. | Рим 1960. | Токио 1964. | Мексико Сити 1968. | Минхен 1972. | Монтреал 1976. | Москва 1980. | Лос Анђелес 1984. | Сеул 1988. | Барселона 1992. | Атланта 1996. | Сиднеј 2000. | Атина 2004. | Пекинг 2008. | Лондон 2012. Шамоне 1924. | Сент Мориц 1928. | Лејк Плесид 1932. | Гармиш-Партенкирхен 1936. | Сент Мориц 1948. | Осло 1952. | Кортина Дампецо 1956. | Скуо Вели 1960. | Инсбрук 1964. | Гренобл 1968. | Сапоро 1972. | Инсбрук 1976. | Лејк Плесид 1980. | Сарајево 1984. | Калгари 1988. | Албертвиј 1992. | Лилехмер 1994. | Нагано 1998. | Солт Лејк Сити 2002. | Торино 2006. | Ванкувер 2010. |
||
