Бром
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол, атомски број | Бром, Br, 35 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | халогених елемената | ||||||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | VIIA, 4 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 3119 kg/m3, без података | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Боја | црвенкаста |
||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 79,904 u | ||||||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 115 (94) pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 114 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | 185 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [Ar]3d104s24p5 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 18, 7 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони бројеви | ±1, 3, 5, 7 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | јако кисели | ||||||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | ромбоидна | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | течно | ||||||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 265,8 K (-7,3 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 332 K (59 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 19,78×10-3 m³/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 15,438 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 5,286 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | 5800 Pa (280,1 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | 206 m/s (293,15 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Pozostałe dane | |||||||||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 2,96 (Паулинг) 2,74 (Алред) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 480 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 0,122 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 1139,9 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| II енергија јонизације | 2103 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| III енергија јонизације | 3470 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| IV енергија јонизације | 4560 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| V енергија јонизације | 5760 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| VI енергија јонизације | 8550 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| VII енергија јонизације | 9940 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| VIII енергија јонизације | 18600 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница:
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
Бром (Br, латински - bromium) је неметал VIIA групе.
Поседује 4 изотопа 77, 79, 81 i 82, од којих су постојани 79 и 81. Ова два изотопа се јављају у пропорцији 1:1 код брома који се налази у природи.
Садржај |
[уреди] Заступљеност
У природи бром је распрострањен у виду једињења. Најпознатији минерал брома је бром-карналит, KBr* 6 H2O. Растворени бромиди јављају се у неким сланим језерима и у морској води. Заступљен је у земљиној кори у количини од 0,37 ppm, углавном као нечистоћа у морском песку и у каменој соли. Бром се у већим количинама јавља у морској води (65 ppm). У оба случаја јавља се у виду соли натријумбромида
Откривен је 1826 године од стране A.J. Balarda и C. Lowinga.
[уреди] Једињења
Најпознатија једињења брома су: бромоводоник (HBr) - веома јака киселина, као и њене соли натријум бромид и калијум броид. Велики значај у хемији имају његове флуоридне соли NaBrFx x=4,5,6. Бромид сребра се масовно користи у фотографији.
[уреди] Биолошки значај
Бром је заступљен у човековом организму у количини од око 50 ppm, али он нема никакву битну улогу. Паре брома оштећују слузокожу органа за дисање, а ако доспе на кожу бром прави ране које веома тешко зарастају. У великим количинама чист бром је веома отрован. Његова смртоносна доза износи 35 грама. Јони брома Br- су бозопасн уколико њихова количина не прелази преко оне која је у морској води.
[уреди] Особине и примена
На собној температури чист бром је мркоцрвена течност оштрог, непријатног мириса, која лако испарава. Користи се у бројним хемијским реакцијама. Бром се употребљава и у фармацеутској и хемијској индустрији.
У органској и аналитичкој хемији посебно је интересантан слаб раствор брома у води - бромна вода. То је течност наранџасте боје и користи се за доказне реакције код алкена/алкина и фенола. Уз помоћ бромне воде могуће је разликовати алкане (који имају све засићене везе) од алкена/алкина (који су незасићени). Наиме, алкени/алкини ће обезбојити раствор брома у води јер се бром адира на незасићене везе, а новонастало једињење је безбојно. Уколико се бромна вода дода неком раствору за који се претпоставља да садржи фенол, у раствору се гради бео талог који доказује присуство истог.
