Густина
Из пројекта Википедија
Густина је маса јединичне запремине
У овој формули m означава масу тела, а V његову запремину. Димензије густине су М L-3 a SI jединица: килограм по кубном метру - kg/m3).
Густине елемената и чистих једињења су карактеристичне константе али пошто зависе од температуре, саопштавају се заједно са температуром на којој су одређене.
На густину неке материје утиче састав, температура, агрегатно стање, алотропски облик, електрично поље итд. Један од првих задатака физичке хемије је био да на основу мерења макроскопских особина материје докучи нешто о њеној микроскопској грађи. У том погледу густина је од огрмног значаја јер су на основу мерења густине и индекса преламања или диелетричне константе израчунавала молекулска рефракција а нa основу ње, димензије молекула.
Занимљиво је да су за мерење густине гасовитог азота године 1904. Нобелове награде добили Вилијем Ремзи за хемију и Лорд Рејли за физику. Наиме, из веома мале разлике у густинама азота из ваздуха и хемијски добијеног азота они су закључили да у ваздуху поред азота постоји још неки гас и тако су пронашли аргон. То је суштина физичке хемије - мерити нешто обично и из тога пронаћи нешто необично.
[уреди] Густина чврстих тела у (kg/m3) на 20°C
| Тело | у kg/m3 | Тело | у kg/m3 |
| Алуминијум | 2720 | Магнезијум | 1740 |
| Антимон | 6685 | Манган | 7400 |
| Арсен | 5776 | Бакар (електролитни) | 8933 |
| Азбест | 2000-2800 | група минерала-мика | 2600-3200 |
| Бакелит | 1340 | Миканит | 1900-2600 |
| Баријум | 3600 | Молибден | 10200 |
| Берилијум | 2690-2700 | Легура бакра са цинком | 8400-8700 |
| Бор (хемијски елемент) | 3300 | Нафталин | 1150 |
| Бетон | 1800-2400 | Никл | 8350-8900 |
| Бизмут | 9807 | Никелин | 8600-8850 |
| Бронза | 8800-8900 | Ново сребро | 8400-8700 |
| Целулоза | 1380 | Најлон | 1140 |
| Хром | 6920 | Олово | 11300-11400 |
| Хромоникелин | 8200-8370 | Парафин | 870-910 |
| Цигла | 1400-2200 | Песак (сув) | 1550-1800 |
| Калај (бели) | 7200-7400 | Платина | 21300-21500 |
| Цинк | 7130-7200 | Плексиглас | 1180-1200 |
| Дрво | Порцелан | 2300-2500 | |
| - храст | 600-900 | Калијум | 870 |
| - липа | 400-600 | Шалитра | 2260 |
| Дуралуминијум | 2800 | Сумпор моноклитни | 1960 |
| Ебонит | 1100-1300 | Сумпор ромбоидан | 2067 |
| Електрон (легура магнезијума) |
1740-1840 | Кожа (сува) | 860 |
| Фосфор бели | 1830 | Натријум | 980 |
| Гипс | 2310-2330 | Сребро | 10500 |
| Глина (сува) | 1500-1800 | Челик | 7500-7900 |
| Графит | 2300-2720 | нерђајући челик | 7860 |
| Гума | 1100-1190 | Топљени челик | 7840 |
| Палаквијум | 960-990 | Снег | 125 |
| Инвар | 8000 | Стакло обично | 2400-2800 |
| Иридијум | 22400 | Кварцно стакло | 2900 |
| Кадмијум | 8640 | Масти | 920-940 |
| Пампур | 220-260 | Тантал | 16600 |
| Креда | 1800-2600 | Дрвени Угаљ | 300-600 |
| Кобалт | 8900 | Волфрам | 19100 |
| Силицијум | 2329,6 | Восак | 950-980 |
| Кварц | 2500-2800 | Злато | 19282 |
| Игелит | 1350 | Гвожђе чисто (α) | 7875 |
| Лед на 0oC | 880-920 | Гвожђе (сиво) | 800-7250 |
[уреди] Густина течности у (kg/m3) на 22°C
За одређивање густине течности може се користити инструмент ареометар.
- ацетон - 790
- етилалкохол - 790
- метилалкохол - 790
- бензен - 880
- бензин - 700
- етилни етар - 716
- крв (људска) - 1050
- азотна киселина - 1410
- сирћетна киселина - 1050
- сумпорна киселина - 1840
- сона киселина - 1190
- нафта - 810
- маслиново уље - 920
- рицинусово уље - 950
- жива - 13546
- толуен - 870
- вода - 998
[уреди] Густина гасова у (kg/m3) на 20°C
- етин - 1,16
- амонијак - 0,76
- аргон - 1,780
- азот - 1,25
- бутан - 2,703
- хлор - 3,21
- хлороводоник - 1,64
- деутеријум - 0,188
- азот диоксид - 2,05
- сумпор диоксид - 2,83
- угљен диоксид - 1,96
- етан - 1,32
- флуор - 1,69
- хелијум - 0,178
- метан - 0,71
- ваздух - 1,29
- пропан - 2,019
- сумпорводоник - 1,529
- кисеоник - 1,43
- угљен моноксид - 1,25
- водоник - 0,0898
