Ван дер Валсов радијус
Из пројекта Википедија
| Елемент | радијус ( ) |
|---|---|
| Водоник | 1.20 |
| Угљеник | 1.7 |
| Азот | 1.55 |
| Кисеоник | 1.4 |
| Флуор | 1.35 |
| Фосфор | 1.9 |
| Сумпор | 1.85 |
| Хлор | 1.8 |
| Јод | 2.15 |
Ван дер Валсов радијус представља растојање између електрона најудаљенијих од атомског језгра и тог атомског језгра слободних атома, или најудаљенијих електрона и геометричке средине целих молекула.
Ван дер Валсов радијус је добио име по Јоханеу Дидерику ван дер Валсу, добитником Нобелове награде за физику 1910. године.
Замишљајући атоме и молекуле као лопте, чију површину граде од центра најудаљенији електрони, Ван дер Валсови радујуси представљају у ствари полупречнике тих лопти. Колико год је замишљање молекула и атома као лоптица погрешно и наивно са тачке гледишта квантне механике, у многим практичним случајевима то има сврхе. На пример, у кристалима који се састоје од неке врсте молекула (уколико нису јонски кристали) растојање између посебних молекула који граде кристалну решетку, одговара познатим Ван дер Валсовим радијусима. Ти исти молекули у течном агрегатном стању такође заузимају простор који одговара Ван дер Валсовом радијусу.
На Ван дер Валсове радијусе може да се гледа и као на гранично растојање на које међусобно могу да се приближе два атома без међусобног одбијања, или грађења хемијских веза. Ван дер Валсови радијуси су атоме су 25 до 50% већи од ковалентних радијуса истих атома
