Хемија
Из пројекта Википедија
Хемија заузима централно место међу природним наукама. Између осталог, бави се и молекулима, њиховом структуром, особинама и трансформацијама, и принципима на којима се особине молекула заснивају.
Због ове своје свеобухватности, хемија има доста заједничких тема са другим природним наукама, као што су физика, геологија и астрономија, с једне стране, и биологија, физиологија и медицина, с друге.
Открића у хемији су изванредно допринела развоју модерне цивилизације. Један од најважнијих проналазака 20. века је вештачка фиксација азота (синтеза амонијака: Нобелова награда за хемију 1918., Фриц Хабер и 1931., Карл Бош) из које је израсла модерна индустрија вештачких ђубрива. Процењује се да исхрана 40% светске популације зависи од вештачких ђубрива на бази синтезе амонијака. (Nature 427, 498-499 (05 Feb 2004)) Друга важна открића везана су за молекулске основе живота где је хемија успела да продре дубоко у молекулске механизме биоxемијских процеса и трансфера генетских информација у живим системима.
[уреди] Види још
- Нобелова награда за хемију
- Српски хемичари
- Периодни систем елемената
- Балансирање хемијских једначина
 |
Овај незавршени чланак Хемија, везан је за хемију. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |
| Основне области Хемије |
|---|
| Аналитичка | Биохемија | Електрохемија | Неорганска | Нуклеарна | Органска | Теорија хемије | Термохемија | Физичка |
| Периодни систем елемената |
