Атеизам
Из пројекта Википедија
Атеизам (грчки: α - одрични префикс, Θεος - Бог; безбожништво у дословном преводу) је стање немања теистичких веровања, или активно неверовање у постојање божанстава. Кроз историју се често појављује и као одречан став према званичној религији. Најчешће се везује за филозофске школе материјализма, агностицизма, емпиризма или рационализма, али није нужно правило.
[уреди] Врсте атеизма:
- Слаб атеизам, такође познат као имплицитни или негативни атеизам, је стање непостојања веровања у божанство.
- Чврст атеизам, познат као експлицитни или позитивни атеизам, је веровање да божанство не постоји.
[уреди] Историја атеизма
Термин се често примењује на оне са одсуством вере у народне богове. То је био случај с Анаксагором, који је сматрао да је вероватније да је Сунце камен него бог. Отприлике у исто време, Буда је сматрао да је непостојаност свих ствари инкомпатибилна с постојаном, непроменљивом природом која се приписује божанским бићима. Сократ је био оптужен да не верује у државне богове (чини се да је био монотеист), Теодор Безбожник је био протеран из свог града због неверовања у било које божанство, а Спиноза, чији је бог у крајњој линији био идентичан са светом, оптужен је за пантеизам. Пантеисти су често били сврставани у исту групу са атеистима због „чудноватости" њиховог погледа на божанско.
С друге стране, постоји дуга традиција оних који су веровали да религија почива на сујеверју. Ова се традиција протеже од Хераклита и Ксенофана, преко Меслијеа, Фојербаха и Маркса, до Фројда, који је извор религије налазио у групној неурози. Меслије је изнео мишљење да је религија средство за контролисање маса, а слична идеја имплицитно је присутна и у марксистичкој мисли.
Независно од ових, емоцијама набијених становишта, остаје чињеница да филозофија материјализма не захтева Бога, и да та традиција има дугу историју и на Истоку и на Западу.
Атеистички став присутан је и у једној струји волунтаристичке и егзистенцијалистичке филозофије која полази од Шопенхауера, и преко Ничеа нас доводи до Сартра. Неки налазе елементе атеизма чак и код Тилиха, који је на Бога гледао као на моћ самог Бића, али се његово учење можда може посматрати и као блиско пантеизму. Скорашња теологија смрти Бога полази од филозофа из ове групе.
Сидни Хук се залагао за „атеизам отвореног духа", који гарантује слободу религијског веровања.
Немачка расправа о атеизму, (Atheismusstreit) која је на универзитету у Јени вођена поводом Фихтеових гледишта, oкончана je његовим отпуштањем с универзитета.
| Опште | Портал | Филозофија: Источна · Западна | Историја филозофије: Античка · Средњовековна · Модерна |
| Списак | Основне теме · Списак свих тема · Филозофи · Филозофије · Филозофски "изми" · Филозофски покрети · Библиографија · Списак категорија · види још... |
| Области | Естетика · Етика · Теорија сазнања · Логика · Метафизика |
| Филозофија... | Образовања · Историје · Језика · Права · Математике · Ума · Филозофије · Политике · Психологије· Религије · Науке · Друштва · Друштвених наука |
| Школе | Агностицизам · Аналитичка филозофија · Атеизам · Критичка теорија · Детерминизам · Дијалектика · Емпирицизам · Егзистенцијализам · Хуманизам · Идеализам · Материјализам · Нихилизам · Постмодернизам · Прагматизам · Рационализам · Релативизам · Феноменологија · Скептицизам · Теизам |
| Спољашње референце | Увод у филозофију · Енциклопедија филозофије на Интернету · Филозофски ријечник · Станфордова енциклопедија филозофије · Водич кроз филозофију на Интернету |
