Агностицизам
Из пројекта Википедија
Агностицизам је филозофско и теолошко веровање да је спиритуална истина, као што су постојање Бога, богова или божанстава, непозната односно да је немогуће утврдити. Реч агностицизам први је почео да користи Томас Хенри Хаксли 1869. године, а користи се и за оне који нису убеђени или не придају значаја сазнању о постојању божанстава или других такозваних духовних појава. Реч агностик води порекло од грчког α (без) и γνοςισ (знање).
Агностици могу да тврде да је немогуће доћи до потпуног и сигурног духовног сазнања; неки допуштају да је то и могуће, али они лично немају такво сазнање. Агностицизам у оба случаја укључује скептицизам према религиозним веровањима.
Неки агностици верују да религијска веровања нису доказана или их је немогуће доказати. Агностик рецимо може да сматра да религијске норме треба да буду доказане како и научне, евентуално користећи научне методе.
Најпознатији агностици (у модерном схватању речи) били су Томас Хенри Хаксли, Чарлс Дарвин и Бертранд Расел. Неки сматрају да је Дејвид Хјум у својим радовима, пре свега у Дијалозима о природној религији исказао агностичарске ставове, мада око тога има неслагања.
[уреди] Варијације
Теисти и јаки атеисти доносе закључке о свету: теисти да „Бог постоји“, а јаки атеисти да „Бог не постоји“. Агностици доносе заључке о овим ставовима: „човек не може да зна да ли Бог постоји или не“.
Варијације укључују:
- јак агностицизам: мишљење да је немогуће знати да ли божанства постоје или да барем људи то не могу сазнати.
- слаб агностицизам: мишљење да се тренутно не зна да ли божанстава постоје, али да у принципу може да се сазна. Слаб агностик зато не доноси закључке док се не прикажу јаки докази.
- апатетични агностицизам: идеја да је питање постојања божанстава небитно, јер нема практичних последица.
- моделни агностицизам: идеја да се не може са сигурношћу потврдити да ли божанства постоје или не, али да се рационалном аргументацијом може доћи до закључка.
[уреди] Коришћена литература
- Collected Essays, Thomas Huxley, ISBN 1855069229
- Man's Place In Nature, Thomas Huxley, ISBN 037575847X
- Why I Am Not a Christian, Bertrand Russell, ISBN 0671203231
- Dialogues Concerning Natural Religion, David Hume, ISBN 0140445366
- Language, Truth, and Logic, A.J. Ayer, ISBN 0486200108
[уреди] Спољни извори
Овај чланак садржи делове преузете из издања Енциклопедије Британике из 1911. године које је сада у јавном власништву.
| Опште | Портал | Филозофија: Источна · Западна | Историја филозофије: Античка · Средњовековна · Модерна |
| Списак | Основне теме · Списак свих тема · Филозофи · Филозофије · Филозофски "изми" · Филозофски покрети · Библиографија · Списак категорија · види још... |
| Области | Естетика · Етика · Теорија сазнања · Логика · Метафизика |
| Филозофија... | Образовања · Историје · Језика · Права · Математике · Ума · Филозофије · Политике · Психологије· Религије · Науке · Друштва · Друштвених наука |
| Школе | Агностицизам · Аналитичка филозофија · Атеизам · Критичка теорија · Детерминизам · Дијалектика · Емпирицизам · Егзистенцијализам · Хуманизам · Идеализам · Материјализам · Нихилизам · Постмодернизам · Прагматизам · Рационализам · Релативизам · Феноменологија · Скептицизам · Теизам |
| Спољашње референце | Увод у филозофију · Енциклопедија филозофије на Интернету · Филозофски ријечник · Станфордова енциклопедија филозофије · Водич кроз филозофију на Интернету |
