Филозофија науке
Из пројекта Википедија
Филозофија науке је грана филозофије чији је задатак критичко испитивање и анализа науке, њених метода и крајњих резултата. Један огранак филозофије науке, методологија науке, је уско везана за теорију сазнања. Истражује методе путем којих наука долази до истина које постулира о свијету и критички разматра претпостављене резоне у корист тих метода. Методологија се бави питањима као што су:
- смјер којим се креће прихватање одређене научне теорије,
- природом односа узајамног потврђивања доказа и хипотеза,
- и анализира истинитост научних афирмација, тј., када и како научне тврдње могу бити оповргнуте подацима и обсервацијама са терена, као и експериментима из лабораторија.
Други огранци филозофије науке се баве самим значењем и садржајем постављених научних резултата, и уско су везане за метафизику, као и филозофију језика. Типични проблеми којима се баве ти огранци филозофије науке су:
- природа научних закона,
- когнитивни садржај научних теорија о ономе невидљивом,
- и структура датих научних објашњења.
Филозофија науке такође испитује специфичне проблеме (фундаменте), који су резултат саме научне праксе. Неки од могућих примјера су:
- метафизичке претпоставке теорија које се баве проблемом простор-вријеме,
- улога пробабилитета у статистичкој физици,
- интерпретација мјерења у квантној теорији и
- анализа објашњења, која долазе из еволутивне биологије.
[уреди] Концепти о кредибилитету хипотеза
Важнији концепти који се намећу када је ријеч о кредибилитету хипотеза су сљедећи:
Индуктивизам је теза по којој хипотезе могу бити поткријепљене успјехом предвиђања у одређеним случајевима, тј., када су исти под окриљем саме хипотезе.
Ако поиствјечимо принцип индуктивне инференције са тврдњом, да ће будућност бити иста као и прошлост, суочавамо се са скептичком примједбом, да такав закон нема садржаја и чак је аутокондрадикторан, ако се прихвати било каква врста »сличности«. Да би јој се вратио садржај и чврстина на самом почетку, обично се додаје да приликом формулисања научних хипотеза, једино су прихватљиви ограничени скупови »исконских« вриједности.
| Опште | Портал | Филозофија: Источна · Западна | Историја филозофије: Античка · Средњовековна · Модерна |
| Списак | Основне теме · Списак свих тема · Филозофи · Филозофије · Филозофски "изми" · Филозофски покрети · Библиографија · Списак категорија · види још... |
| Области | Естетика · Етика · Теорија сазнања · Логика · Метафизика |
| Филозофија... | Образовања · Историје · Језика · Права · Математике · Ума · Филозофије · Политике · Психологије· Религије · Науке · Друштва · Друштвених наука |
| Школе | Агностицизам · Аналитичка филозофија · Атеизам · Критичка теорија · Детерминизам · Дијалектика · Емпирицизам · Егзистенцијализам · Хуманизам · Идеализам · Материјализам · Нихилизам · Постмодернизам · Прагматизам · Рационализам · Релативизам · Феноменологија · Скептицизам · Теизам |
| Спољашње референце | Увод у филозофију · Енциклопедија филозофије на Интернету · Филозофски ријечник · Станфордова енциклопедија филозофије · Водич кроз филозофију на Интернету |
