Џон фон Нојман
Из пројекта Википедија
Џон фон Нојман (мађ. János Lajos Neumann), 28. децембар 1903. Будимпешта – 8. фебруар 1957, Вашингтон, мађарско-амерички математичар.
Садржај |
[уреди] Живот
Још као дете показивао је изванредну интелигенцију. Са шест година је напамет делио осмоцифрене бројеве. Памтио је странице текста на први поглед. Први чланак је објавио са осамнаест година. Докторирао је математику са 23 године, а претходно је, практично успут, дипломирао хемију, којом се никада није бавио. Од 1927. до 1930. године је доцент на Берлинском универзитету, а од 1930. до смрти 1957. године је професор на Принстону.
Сматрају га једним од најбриљантнијих људи двадесетог века. Многи су се дивили његовој интелигенцији, па је тако познати економиста Николас Калдор за Нојмана рекао: 'Непобитно, он је био биће најближе генију које сам икада срео'. Био је хедониста, волео да пуно да једе и пије и прича вулгарне приче и вицеве. Кажу да је радио за морнарицу зато што адмирали пију алкохол, а не за копнену војску чији генерали пију кафу.
Умро је од рака, кога је можда добио приликом експеримената са нуклеарним оружјем.
[уреди] Рад
Његово интересовање било је изузетни широко: практично једина велика струја у природним наукама 20. века којој није дао допринос је молекуларна биологија. Готово свиме осталом од значаја се бавио: математиичка логика, чиста математика, квантна физика, рачунарство (углавном његов проналазак), кибернетка и теорија аутомата, нуклеарне бомбе, механика флуида, теорија игара (његов проналазак), економски раст, еволуциона биологија, теорија рата и конфликта, вештачки живот, ћелијски аутомати (трећи проналазак), теорија саморепродукције и вештачка еволуција.
У периоду пре Другог светског рата углавном се бавио чистом математиком и применом математике на квантну физику. У области математике дао је битне доприносе нумеричкој анализи, теорији скупова, функционалној анализи и статистици. Током рата радио је на Менхетн пројекту, тј. на израду атомске и, касније, хидрогенске бомбе. Тим поводом решавао је и проблеме конструкције и рада рачунских машина, чиме је поставио темељ савремене комјутерске архитектуре и симулација. Успут је створио теорију игара. После рата је пуно радио на америчким војним пројектима и управљао војним комитетима.
[уреди] Математика
[уреди] Кватна физика
[уреди] Бомбе
[уреди] Компјутери
[уреди] Економија
Креативни фон Нојман дао је фундаменталллне доприносе и у економској науци кроз два важна рада: прво, текст из 1937. године о мултисекторском моделу раста и, друго, књига из 1944. године (коаутор Оскар Моргенстен) о теорији игара.
Чувени фон Нојманов текст из 1937. године не само да је означио рехабилитацију математичке економије, већ је донео више великих новости у економску теорију:
- концепт анализе активности производних скупова, који је касније широко коришћен од стране Купманса и неовалрасијанаца,
- линеарни (инпут-аутпут) систем производње, који је касније коришћен од Леонтијева и неорикардијанаца,
- неједнакости цена-трошак и понуда-тражња као одговор на бечку критику валрасијанског система једначина,
- првокоришћење Броуерове теореме о фиксној тачки којом се може доказати постојање равнотеже, касније познатој као Какутанијева теорема фиксне тачке,
- минимакс и максимин методи,
- рана верзија дуалне теореме математичког програмирања,
- нови начин укључења фиксног и варијабилног капитала кроз заједничку производњу,
- разјашњење концепата равнотежног и стационарног раста, касније искоришћених од Харода, Солоуа, Хикса и других за пролиферацију модела економског раста и
- извођење Златног правила, по коме је каматна стопа повезана са стопом раста, а не са количином капитала, што је антиципирало радове Алеа и оптималне теорије раста.
Књига Теорија игара и економско понашање из 1944. године, коју су написали фон Нојман и економиста Оскар Монгестерн, унела је у економију и друштвене науке једну од најважнијих иновација двадесетог века: теорију игара. За методолошко-математички аспект теорије свакако је превасходно заслужан фон Нојман. За детаље видети теорија игара.
[уреди] Политика и војни комплекс
[уреди] Референце
- Giorgio Israel and Ana Millan Gasca: The World as a Mathematical Game: John von Neumann, Twentieth Century Scientist, 1995
- Norman Macrae: John von Neumann, 1992
- John fon Neumann and Oskar Morgenstern: Theory of Games and Economic Behavior, 1944
