Ћирило и Методије
Из пројекта Википедија
Браћа Ћирило (право име Константин, име Ћирило узео је након замонашења) и Методије, обојица су рођена у Солуну. Познати су и као Света браћа и словенски апостоли. Њихов отац Лав био је високи византијски војни заповједник (друнгар). Најранију младост провели су у Солуну који је у то вријеме посве окружен Словенима. Методије постаје управник једне архонтије у источној Македонији, док је Ћирило, одгојен на царском двору, након завршених филозофских и теолошких студија постављен за библиотекара Хагије Софије (цркве свете Софије) у Цариграду и учитеља филозофије на цариградској високој школи.
Године 851. Ћирило је члан византијског посланства арапском калифу у Самари, а 856. у доба политичких и црквених трзавица Методије напушта свој положај архонта и повлачи се у манастир на Олимпу у Малој Азији. Мало касније за њим долази и Ћирило. Али по налогу византијског цара Михајла, 860. оба брата одлазе као мисионари међу турско-татарске Хазаре у јужној Русији. Непосредно након повратка из Русије ангажовани су за нову мисију код Словена. Наиме, 862. посланство моравског кнеза Растислава затражило је од цара Михајла епископа и свештенике који ће проповедати на словенском језику хришћанску веру. Задатак је био велики и деликатан. На подручјима простране Растислављеве државе ширили су хрићшћанство већ од почетка а немачки свештеници из регенсбуршке и пасаунске дијецезе. Растислав бојећи се њиховог политичког утицаја тражи у Византији ослонац против цара Лувига Немачког, испод чије се власти огорченом борбом истргао. Растисављева концепција ишла је за тим да самостална моравска црква с домаћим клером и властитим литургијским језиком постане брана сваком страном утицају.
Византија донекле удовољава Растислављевој жељи и шаље му Ћирила и Методија. Браћа су се за овај посао озбиљно спремили; Ћирило је саставио прво словенско писмо (глагољица) и на језик македонских Словена из околине Солуна (који су од детинства добро знали) превели су најнужније црквене књиге. На тај су начин створили први словенски књижевни језик и поставили темеље словенској књижевности. Године 863. браћа крећу на пут и стижу 864. кнезу Растиславу који их је гостољубиво примио, али успјех њихове мисије, многобројни ученици и народне симпатије изазивају реакцију немачког клера. Против словенских мисионара почиње подмукла борба немачког свештенства. Главни аргумент противника словенске литургије била је тзв. тројезична теорија према којој постоје само три света језика на којима се могу вршити верски обреди: хебрејски, грчки и латински.
Након трогодишњег боравка у Моравској браћа полазе на пут како би бискуп замонашио Методија и нове словенске свештенике. Дошавши у Панонију неко време су се задржали на двору кнеза Коцеља како би га упознали са својим радом на словенској црквеној књизи. Стекавши и ту много ученика полазе у Венецију где су морали да воде оштру полемику с тамошњим "тројезичњацима". Одатле не крећу за Цариград, гдје је уморен цар Михајло, а власт преузео Василије Македонац, већ одлазе у Рим. Папа Хадријан види у словенским мисионарима добре помагаче у борби против осиљених и непослушних немачких надбискупа и њиховог суверена те их прима свечано. У Риму се Ћирило разболео и ускоро умире у Риму (сахрањен је у цкрви св. Клемента, где је и данас сачуван његов гроб). Хадријан је одобрио словенску службу, а Методија је послао 869. кнезу Коцељу, чак га приликом његовог другог боравка у Риму посветио за панонског надбискупа. Тиме је западни Илирик требао да буде издвојен из јурисдикције салцбуршког надбискупа и подвргнут директно Риму.
Чим је Методије дошао у Панонију немачки свештеници нападају га као јеретика, а када је стигао у Моравску (гдје је Растислава збацио његов синовац, њитрански кнез Славопук) немачки бискупи позивају Методија на свој синод, осуђују га и бацају у тамницу, где је остао 2,5 године. Године 873. Методије је на папин налог пуштен из тамнице, али је словенска литургија забрањена. Како је Методије ипак наставио своју делатност те се словенско богослужље све више ширило по Моравској подигнута је против њега оптужница у Риму. Методије је 879. позван пред папу да се оправда. Папа Јован VIII, настојећи да не оштети римске позиције у Моравској потврдио је словенско богослужље булом Industriae tuae из 880. године. Исто је учинио и 882. цариградски патријарх Фотије који се помирио с папом.
Методије преводи у Моравској на словенски језик Библију. Након његове смрти у Моравској је забрањена словенска литургија, а кнез Сватоплук је прогнао његове ученике. Неки од њих продани су у ропство, а неки су се успјели склонити у Бугарску, Македонију, Рашку и приморска Хрватска где су наставили свој рад. Преводом литургијских и библијских књига ударили су Ћирилo и Методије темеље словенској писмености.
