Мура
Из пројекта Википедија
Река Мура је међународна река која тече кроз Аустрију, Словенију, Хрватску и Мађарску. Уједно је и најсевернија хрватска река, северна природна граница Међимурја према Словенији и Мађарској. Извире у Аустрији (Високе Туре), а до Хрватске долази током кроз Аустрију, Словенију и Мађарску (погранична река). Највећа је притока реке Драве, и то лева. У Драву се улива између Доње Дубраве у Међимурју и Леграда у Подравини, на локацији Велики Пажут која је заштићена као посебни зоолошки резерват.
Крајолик рике Муре у Међимурју је заштићен као значајни, и то уредбом Међимурске жупаније дана 18. априла 2001. године. Тај се датум обележава и као „Међимурски дан реке Муре“ у организацији удружења ZEO Nobilis. У националној перцепцији, река Мура се не доживљава као већа и значајна, али редовне годишње поплаве о којима се извештава на националној телевизији ипак доказују да је реч о великој реци (просечне ширине 150-250 метара) велике водности и утицаја на околни простор.
Мура је једна од последњих значајно очуваних низинских река, и то посебно у свом доњем току, јер је у Аустрији ипак преграђена бројним хидроелектранама. Словенци и Хрвати све више увиђају вредност ове реке, у смислу природе и еко-туризма, па се на њој полако обнављају у стари млинови, а скеле односно бродови на Мури готово да возе непрестано већ више од столећа.
Очекује се да ће се током 2006. године основати Јавна установа за господарење заштићеним крајоликом реке Муре, те да ће тада природне вредности и значај те реке бити познатији и јавности изван Међимурја. О Мури је објављено тек неколико брошура, а засад не постоји озбиљна публикација какву ова ријека дефинитивно заслужује. Књигу о Мури припрема публицист Синиша Голуб.
Дана 23. августа 2005. године (уторак) забележен је највећи водостај реке Муре у протеклих 120 година (колико се врше систематска мерења). Тај је водостај износио 506 цм, док је дотад највећи измерени износио 480 цм из 1989. године. Та се појава зове „стогодишња вода“ јер у правилу наилази једном у сто година. Међутим, већ се следеће десетлеће показати да ли се ту радило о „стогодишњој води“ или су последице климатских промена видљиве већ у овом делу света. Иначе, Мура има плувијално-глацијални (кишно-ледењачки) режим, па њен водостај зависи о два фактора: о топљењу ледењака у Аустрији, те о количини кишних падавина широм поречја у четири земље кроз које пролази.
Мура је највећа притока Драве, а те две реке чине изразито занимљив природни коридор у средишту Европе. Но, исто су тако окосница две регије велике културне баштине: Међимурја и Подравине.
Током 2006. године објавиће се фото-монографија реке Муре, уз подршку Међимурске жупаније.
Види: Међимурје.
