Тони Блер

Из пројекта Википедија

Тони Блер (енг. Tony Blair) рођен је као Ентони Чарлс Линтон Блер (Anthony Charles Lynton Blair) 6. маја 1953. године у Единбургу, шкотској престоници. Но, већи део детинства провео је у Дураму, индустријском средишту на северу Енглеске. Његов отац Лео Блер, адвоката и једно време председника Durham Conservative Associtaion-a, ударила је кап за време предизборне кампање за британски парламент 1963. године. Онеспобљеност болешћу и поступан опоравак деловаће на живот његовог средњег сина Тонија који ће британску Лабуристичку странку преобликовати изнутра и 1997. године постати први лабуристички премијер након што је 1979. године Маргарет Тачер довела на власт Конзервативну странку.

Блер је похађао престижни единбуршки Fettes College (1966. - 1971.) пре него се уписао на студије права на Колеџ Светог Џона (St. John's College) при оксфордском универзитету 1972. године. За време студија показао је интезиван интерес за глуму и музику, био је певач рок групе „Агли Румрс“ (Ugly Rumours), истовремено развијао је свој интерес за националну политику. Након што је дипломирао 1975. године, Блер је стажирао право код Александра Ирвина, иначе истакнутог члана Лабуристичке странке. Годину дана касније постаће члан адвокатске коморе и захваљујући томе добиће стално запослење у адвокатском уреду Александера Ирвина. Тонy Блер оженио се 1980. године с Чаир Бут (Cheire Booth), такође адвокатицом, коју је упознао за време стажирања.

У периоду од 1976. - 1983. године радио је као адвокат специјализовавши се за радно и индустријско право. Лабуристичкој странци придружио се 1976. године, али је врло скоро био разочаран неким програмским решењима странке, посебно национализацијом индустрије и повећањем утицаја синдиката. Истовремено није благонаклоно гледао на тадашњег лабуристичког лидера и премијера Џејмса Калагана (James Callaghan) (1976-1979). Након серије радничких штрајкова Лабуристичка странка је своју позицију довела до тачке када је практично била под директним утицајем синдиката. Незадовољство бирача искористили су Маргарет Тачер и Конзервативна странка победивши на изборима 1979. године започевши тако дуготрајну еру владавине Конзервативне странке која ће потрајати скоро наредне две деценије. Ту владавину конзервативаца окончаће управо Блер који ће свој први успешни покушај уласка у политику започети 1983. године, када је изабран у парламент као заступник Лабуристичке странке из Седгефилда, места близу града Дурама у којем је одрастао.

Блер је креирао нови политички смер странке који се одмакао од левичарских идеологија и социјалистичког фокуса који су карактеризовали странку касних 1970-их и раних 1980-их. Године 1988. изабран је у лабуристичку владу у сенци унутар које је био задужен за сектор енергетике и запошљавања. Четири године касније (1992.) на чело Лабуристичке странке долази нови лидер Џон Смит који Блера гура на место председника лабуристичке владе у сенци. На новој дужности заступа чврсто стајалиште према криминалу којим изазива владу конзервативаца, а коју је сада предводио Џон Мејџор.

Две године касније (1994.) Џон Смит неочекивано умире, а у јуну исте године Блер је након унутарстраначке кампање изабран на место председника Лабуристичке странке. У то доба то није била баш најзахвалнија страначка дужност јер је осећао велики притисак на да осигура победу странке на националној основи након што је странка изгубила четврте изборе за редом. Како би побољшао изборне резултате лабуриста Блер је реструктурирао страначку стратегију и њену политичку платформу, мењајући многе традиционалне страначке циљеве, а како би странку што више приближио што већем броју бирача. У темеље странке уградио је залагање за слободно тржиште и привредну реформу истичући слоган „Нови лабуристи, нова Британија“. Истовремено напустио је концепт друштвеног власништва за које се странка све до тада залагала гурајући странку све ближе политичком центру. Због Блеровог давања новог смера странци критичари су га називали Тонy Блур и Торy Блаир истовремено оптужујући га како ништа не чини да странка победи на наредним националним изборима. Но, Блерово агресивно устрајавање на модернизацији странке ускоро ће се показати успешном. Само у првој години његовог председавања странком чланство Лабуристичке странке нарасло је за више од 150.000 људи, док је рејтинг странке у истраживањима јавног мнења константно растао.

У мају 1997. Блер је изабран за премијера владе Велике Британије, победивши на изборима Џона Мејџора и тиме окончавши 18 година дугу владавину торијеваца. При доласку на власт помогла му је и владавина Била Клинтона који је своју политику темељио на политичком светоназору врло блиском оном Блеровом, а и сам није крио своје симпатије према Блеру. Занимљиво је да Блер, којем је након изборне победе било 47 година, постао најмлађи британски премијер након лорда Ливеруола који је премијерску дужност преузео 1812. године. Након што је засео у премијерску столицу Блерово устрајавање на решавању дугогодишњег конфликта у Северној Ирској, инвестирање 42 милиона фунти у здравство и образовање, као и његови дипломатски напори у правцу већег интегрисања Велике Британије у европску заједницу учинили су га најпопуларнијим британским премијером у историји.

Упркос масовним обољења стоке у Великој Британији, а тиме и падом популарности лабуриста, која су похарала Велику Британију 2001. године Блер је поново - овај пут са још већом разликом у броју добијених гласова - победио на општим изборима у јулу исте године.

Претходник: Џон Мејџор	Премијер Уједињеног Краљевства 1997. – сада	Наследник: -
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}