Историја Пуле

Из пројекта Википедија

Историја града Пуле, према неким теоријама траје већ 3000 година, од времена када су је наводно основали грчки аргонаути, а касније илири. Од тада Пула непрестано долази под власт нових држава.

Најранија историја Пуле почиње у 5. веку п.н.е. када је забележена најранија стална насеобина. Град је основало илирско племе Хистра, најстарије становништво које је пребивало у Истри.

У 1. веку подигнута је значајна римска насеобина (Colonia Pietas Iulia Pola). Након пада Западног Римског Царства, градом су владали Остроготи, Франци и Венецијанци. У 7. веку забележен је први долазак Слoвена на ова подручја.

[уреди] Под хабсбуршком монархијом

Када је 12. маја 1797. године пропала Млетачка република, цела је Истра, укључујући и тада господарски и стратешки неважну тачку, Пулу, дошла под власт велике средњоеуропске феудалне Аустријске државе. Међутим и послие пропасти „Прејасне републике“, Пула је више од пола века остала периферном тачком на јужном делу истарског полуотока. Доласком под аустријску власт почела се отварати нова перспектива за Пулу, али док је Аустрија била феудална држава с неразвијеним производним снагама и с династичким интересима окренутим ка сјеверној Италији и немачким феудалним државицама та се перспектива није могла остварити.

1805. године, сукобиле су се Француска и Аустрија, те је Пула на кратко, односно између 1805. и 1813. била под француском управом. Међутим, прва аустријска, затим француска, те поново аустријска управа за пропали маларични град значила је само формално мењање власти.

Аустрија је до револуционарне 1848. године држала Венецију као главно ратно и поморско упориште, те као арсенал и бродоградилиште. Те су године показале да Венеција није сигурна због револуционарних догађања те су се почеле тражити сигурније локације за ратну луку и бродоградилиште. Тако се почела јаче развијати бродоградња у северном делу Јадрана.

[уреди] Нагли процват града

Брзи развој бродоградње био је уветован прелазом Аустрије из феудалне у сувремену капиталистичку државу, нарочито послије 1848. године, те орентисањем на Јадран, али и наглим развојем Трста и Ријеке као трговачких лука.

Пула је у намерама Аустрије била резервисана за ратну луку, иако не одмах за главно упориште ратне морнарице, па је већ 1846. године, док је Венеција још увек била главна ратна лука, Аустријска морнарица почела градити у пулском заљеву прва три војна складишта, која представљају почетак арсенала. За градњу тзв. „помоћног арсенала“ био је задужен Млечанин Ђовани Казони, а по тадашњим прорачунима то је требало стајати тачно 878.000,59 форинти

Након слома протуаустријске побуне у Венецији 1848. године бечки двор је дефинитивно одлучио да се нађе ново, сигурније и поузданије упориште. Одабир двора и војних кругова била је Пула те су у њу пребацили ратну морнарицу и за њена заповедника поставили данског адмирала Ханса Бирча Дахлерупа. Већ идуће године, по наредби младог цара Фрање Јосипа, Дахлеруп је заједно с фелдмаршалом Нугентом обишао Ријеку, Цриквеницу, Краљевицу, Бакар, Задар и Шибеник да би одабрао најприкладније мјесто за будућу ратну луку и арсенал с бродоградилиштем . Коначно је ипак изабрао Пулу, што је била логична последица не само отприје започетих радова у њезину заливу већ и стварнога стратешког положаја који су имали град и његова лука. Почели су велики радови око мелиорације терена, засипања мале увале у североисточном делу заљева, копања и замјењивања земљишта, цеста, локава и разних парцела приватне, општинске и црквене земље како би се створили најприкладнији темељи за изградњу лучких и арсеналских постројења.

Године 1850. морнарица је купила и оточић Уљаник (који су до тада држали у закупу сељаци Премантуре) и на њему почела градити складиште за бродску опрему. Пула, град и бискупско средиште које је још 1840. било окружено високим, али рушевним зидинама, коровом и смећем, са само 214 кућа и 1076 становника, практички је преко ноћи кренула у сусрет својем дотад невиђеном успону и прерастању у модерно средњоеуропско урбано средиште.

[уреди] Модерна Пула

Након пропасти Аустро-Угарске 1918., Пула је уз целу Истру постала део Италије чија је власт трајала до њене капитулације у Другом светском рату. Како се Италија повлачи 1943. Пула долази под окупацију Немачке. До њеног ослобађања 1945. Пула трпи тешка англоамеричка бомбардовања, која су збрисала цели један мали кварт града. Неколико година након рата Пулом су управљали Уједињени народи заједно с америчким војним снагама. У то време Истра је била подељена на окупационе зоне све до уједињења с остатком Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Готово сви грађани италијанског порекла који су чинили 90% становништва напустили су град када је потпао под Југославију. Последица томе било је мењање службеног назива у Пула. Од пропасти СФРЈ, Пула и Истра постали су делови Хрватске.