Међународни суд правде

Из пројекта Википедија

Међународни суд правде (обично називан Светски суд или МСП; енглески: International Court of Justice; француски: Cour internationale de justice) је главни судски орган Уједињених нација. Седиште суда је у Палати мира у Хагу, Холандија. Основан је 1945. године према одредбама Повеље Уједињених нација, а почео је са радом 1946. као наследник Сталног суда за међународно право. Статут Међународног суда правде, сличан статуту његовог предходника, је главни конститутивни документ који установљава и регулише рад Суда. МСП не треба мешати са Међународним кривичним судом, који такође потенцијално има „глобалну“ надлежност. Енглески и француски су два званична језика суда.

Рад Суда карактерише широк опсег судских активности. Главна функција је решавање правних парница поднетих од стране држава и давање и давање правних савета поднетих од стране овлашћених међународних органа и агенција. Број парница пред МСП-ом је био релативно мали, али од 1980их је очито јачала воља да се користи Суд, нарочито међу земљама у развоју, иако су се Сједињене Државе повукле од присилног судства 1986, што значи да признају надлежност суда од случаја до случаја.

[уреди] Састав Суда

МСП чине петнаест сталних судија изабраних од стране Генералне скупштине и Савета безбедности са списка особа номинованих од стране националних група у оквиру Сталног арбитрационог суда. Изборни процес је уређен у члановима 4-12 статута МСП-а. Судије служе термин од девет година и могу бити поново изабрани. Избори се одржавају сваке треће године, уз пензионисање трећине судија сваки пут, како би се осигурао кунтинуитет у оквиру суда.

Ако судија умре за време мандата, пракса је да се изабере судија исте националности који би завршио мандат. Не могу бити изабрана два судије исте националности. Према члану 9, чланство Суда треба да представља „главне облике цивилизације и највише правне системе света“. У суштини, ово представља опште право, цивилно право и социјалистичко право (данас посткомунистичко право). Од 1960их свака од пет сталних чланица Савета безбедности (Француска, Кина, Русија, Велика Британија, и Сједињене Државе) су увек имале судију у МСП-у. Изузетак је Кина (република Кина до 1971, народна Република Кина од 1971 па надаље), која није имала свог судију у Суду од 1967. до 1985, зато што није предложила кандидата. Правило о геополитичком саставу радног стола постоји упркос чињеници да не постоји одредба о томе у статуту Међународног суда правде.

Члан 2 статута обезбеђује да све судије треба да буду „изабране без обзира на њихову националност међу особама високог моралног карактера“, који су или квалификовани за за највишу судску дужност у својим земљама или познати као правници са одговарајућим познавањем међународног права. Независност суда је описана у члановима 16-18. Судија МСП-а не могу да буду ни на једном другом положају, нити да ради као саветник. Судија може бити разрешен дужности једино анонимним гласањем осталих чланова Суда. Упркос овим правилима, независност судија МСП-а је често довођена у питање. На пример, током процеса Никарагва против Сједињених Држава, Сједињене Државе су издале званично саопштење којим је речено да не могу да издају осетљиве материјале пред Судом због присуства Судија из држава Источног блока.

Судије могу издати заједничку пресуду или дати засебна мишљења. Одлуке и саветодавна мишљења доносе се већином, а у случају подједнаке поделе мишљења, одлука председника је одлучујућа. Судије могу дати и засебна мишљења у супротности са осталима.

[уреди] Ad hoc судије

Члан 31 статута утврђује процедуру по којој ad hoc судије заседају на тежим парницама пред Судом. Овај систем омогућава свакој од страна у тим парницама да именује судију по свом избору (обично њихове националности), ако се судија њихове националности већ не налази у процесу. Ad hoc судије у потпуности учествују у одлучивању, поред сталних судија. Стога, могуће је да чак седамнаест судија учествује у некој парници.

Овај систем може изгледати чудно када се упореди са домаћим судовима, али његова сврха је да охрабри земље да подносе парнице пред Суд. На пример, ако држава зна да ће имати судског службеника који може учествовати у разматрањима случаја и понудити осталим судијама мишљење из перспективе те државе, та земља онда може бити вољнија да се обрати надлежности Суда. Иако овакав систем не одговара у порпуности природи овок Суда, обично има мале практичне последице. Ad hoc судије обично (али не и увек) гласају у корист државе која их је именовала и стога анулирају сопствене гласове.

[уреди] Коморе

Уобичајено, Суд заседа у пуном саставу, али у последњих петнаест година у одређеним приликама је заседао по коморама. Чланови 26-29 статута дозвољавају Суду да формира мање коморе, обично три или пет судија, који би разматрали случај. Два типа комора су предвиђени према члану 26: први, коморе специјалне категорије случајева, и други, формирање ad hoc комора за саслушавање појединачних случајева. У 1993. успостављена је специјална комора, према члану 26(1) статута МСП-а, како би се бавио питањима животне стерине (иако ова комораникада није коришћена).

Ad hoc коморе су много чешће састављање. На пример, комора је коришћена при саслушању Случај Мајнски залив (Сједињене Државе против Канаде). У том случају, стране су јасно дале до знања да ће повући случај уколико Суд не именује судије у комору који су прихватљиви за обе стране. Пресуде коморе имају мањи значај него пресуге целог суда.

[уреди] Тренутни састав

Од 6. фебруара 2006 судијски кадар је следећи:

Председник: Госпођа Росалин Хигинс (Уједињено Краљевство)
Подпредседник: Ун Шавкат Ал-Кхасавнех (Јордан)

Поред председника и подпредседника, судије МСП-а су:

Рејмонд Ранђива (Мадагаскар)
Ши Ђиујонг (Народна Република Кина)
Абдул Г. Корома (Сијера Леоне)
Гонзало Пара Аренгурен (Венецуела)
Томас Бургентал (Сједињене Америчке Државе)
Хисаши Овада (Јапан)
Бруно Сима (Немачка)
Петер Томка (Словачка)
Рони Абрахам (Француска)
Сер Кенет Кејт (Нови Зеланд)
Бернардо Сепулведа Амор (Мексико)
Мохамед Беноуна (Мароко)
Леонид Скотњиков (Руска Федерација)

[уреди] Примена права

За више информација погледајте Корени међународног права.

При одлучивању о случају, Суд консултује међународно право као што је предвиђено чланом 38. Члан 38 статута МСП предвиђа да при доношењу одлуке Суд мора узети у обзир међународне конвенције, међународне обичаје, и „цивилне правне принципе признате од стране цивилизованих нација“. Такође се може позвати на академска писања и предходне судске одлуке како би се помогло тумачење закона, иако Суд није формално обавезан на своје предходне одлуке према доктрини изненадног одлучивања. Одлуке Суда обавезују само стране у појединачним парницама, а не све земље. Према члану 38(1)(д), међутим, Суд може поново разматрати предходно донешене одлуке. У стварности, МСП ретко поништава своје предходно донете долуке и третира их као преседан на сличан начин као и врховни суд у цивилном правном систему. Поред тога, међународни правници често се руководе пресудама МСП-а као пресудама од највише вредности.

Ако се стране сложе, могу дат Суду слободу да одлучује ex aequo et bono („фер и правично“), дајући слободу МСП-у да донесе непристрасну одлуку засновану на томе шта је правично под датим околностима. Суд који се руководи принципом ex aequo et bono на неки начин делује слично посреднику. Међутим, ова одредба још није коришћена у судској историји.