Radijum
Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Radijum (Ra, latinski - radium) - je zemljoalkalni metal IIA grupe. Ime potiče od latinske reči radius koja označava prečnik.
Radijum ima 25 izotopa čije se atomske mase nalaze između 213-230. Svi njegovi izotopi su nestabilni. Najstabilniji izotop je 226, koji ima vrijeme polu raspada 1600 godina.
Radijum je otkriven od strane Piotra Curie i Marie Curie u Parizu. Oni su ga otkrili 1898 godine.
Radijum se u prirodi javlja među rudama urana, u obliku oksida RaO i hidroksida Ra(OH)2. Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 6x10-7 ppm (ang. parts per million).
Najvažnija jedinjenja radijuma su soli Ra2+ koje su se koristile za proizvodnju nekih vrsta farbi. Radijum se više ne koristi zbog toga što je radioaktivan.
Biološki značaj - radijum nema nikakav biološki značaj. Prisutan je u ljudskim kostima u količini od 2x10-9 ppm (ang. parts per million)..
U čistom obliku on je srebrnast, blistav metal. Ima jake radioaktivne osobine. Njegove hemijske osobine su slične magnezijumu. Vrlo sporo reaguje sa kiseonikom gradeći oksid RaO i dosta brzo sa vodom gradeći hidroksid Ra(OH)2.
