Чарлс Дарвин

Из пројекта Википедија

Чарлс Дарвин
Чарлс Дарвин 1854.
рођен:	12. фебруар, 1809. Шрузбери, Уједињено Краљевство
преминуo:	19. април, 1882. Даун, Уједињено Краљевство

Чарлс Роберт Дарвин (1809 - 1882) је био британски научник који је поставио темеље модерне теорије еволуције по којој се сви животни облици развијају путем природне селекције.

Дарвин је рођен у месту Шрузбери, грофовија Шропшир, 12. фебруара 1809. године као пето дете добростојеће енглеске породице. Његов прадеда са мајчине стране је био успешни трговац порцуланском и лончарском робом Џосаја Веџвуд, а прадеда с очеве стране био је познати психолог и научник из 18. века Еразмус Дарвин.

Године 1825, након завршетка школовања у елитној школи у родном Шрузберију, млади Дарвин уписује медицину на универзитету у Единбургу. Године 1827. избачен је са студија медицине и уписао се на универзитет Кембриџ са намером да постане свештеник англиканске цркве. Тамо је срео геолога Адама Сеџвика и натуралисту Џона Хенслоуа. Хенслоу не само да је помогао Дарвину на стицању самопоуздања него је свог ученика подучио како да буде пажљив и савестан проматрач природних феномена и скупљач примерака живог света.

Након завршених студија на Кембриџу 1831. Дарвин се у својој двадесет другој години, на Хенслоуов наговор, укрцао на истраживачки брод "Бигл" придруживши се тако екипи природњака на научном путовању по свету. Дарвин је на том путовању добио прилику да посматра геолошке формације које су пронађене на различитим континентима и острвима као и велик број фосила и организама. У својим геолошким опсервацијама Дарвин је био највише импресиониран последицама деловања природних сила на Земљину површину. У то доба већина геолога заступала је теорију како су поједине врсте животињског и биљног света настајале независно једна од друге, те да је свака прошла креација уништена изненадном катастрофом, као што је нпр. земљотрес или пуцање и увијање Земљине коре. Према тој теорији последња катастрофа била је она повезана с Нојевом барком која је избрисала све животне облике осим оних који су се укрцали у Нојеву барку. Остали примерци животних облика постали су фосили. Према том гледишту, врсте, настале независно једна од друге, нису мутирале тако да су заувек остајале на истом степену развоја.

Бигл, слика Овена Стенлија из 1841.

Катастрофичну тезу (али не и теорију о немутацији врста) изменио је енглески геолог сер Чарлс Лајел у својој књизи у два свеска „Принципи геологије“ (енг. Principles of Geology) (1830 - 1833). Лајел је утврдио како Земљина површина пролази кроз сталне промене што је резултат деловања природних сила кроз дужи временски период. Док је боравио на "Биглу" Дарвин је закључио како многа Лајелова запажања одговарају ономе што је сам уочио. Такође је приметио да неки његови налази нису у складу с Лајеловим хипотезама. Тако је, на пример, запазио да на острву Галапагос постоји јединствена врста корњача, америчког дрозда и зеба које су, упркос томе што су блиски повезане, различите у структури и прехрамбеним навикама од острва до острва. Та опажања натерала су Дарвина да постави питање да ли је могуће да постоје везе између различитих али и сличних врста.

Након што се 1836. вратио у Енглеску, своје идеје о промењивости врста објавио је у делу „Белешке о трансмутацији врста“ (енг. Notebooks on the Transmutation of Species). Дарвин се у свом становишту о развијању организама још више учврстио након што је прочитао „Есеј о принципима становништва“ (енг. An Essay on the Principle of Population) из 1798. године, дело британског економисте Томаса Роберта Малтуса. У том делу Малтус објашњава како број становника Земље расте брже него што расте производња хране (број становника расте геометријском прогресијом, а производња хране аритметичком). Човек није у стању да уравнотежи наведене појаве, па то, уместо њега, чине природне катастрофе, глад, болести и ратови. Дарвин је Малтусову теорију применио на животиње и биљке и 1838. године начинио нацрт теорије еволуције путем природне селекције.

Дарвин је следећих двадесет година дорађивао своју теорију и успут се бавио и неким другим природно-историјским пројектима; будући да је био прилично богат, никада није имао потребу за додатном зарадом. Године 1839. оженио се са својом рођакињом Емом Веџвуд, а нешто касније преселио се мало имање Даун Хаус покрај Лондона. Тамо је са супругом подизао десеторо деце, од које је троје умрло у раном детинству. Дарвин је своју теорију први пут објавио 1858. године у новинама, истовремено када је то учинио и Алфред Расел Волас, млади природњак који је независно од Дарвина дошао до истог закључка. Дарвинова теорија је у целости објављења 1859. године под насловом О пореклу врста (енг. On the Origin of Species). Названа „књигом која је шокирала свет“, књига је распродана већ првог дана те је накнадно штампано још шест издања.

Карикатура Дарвина као мајмуна објављена у магазину Хорнет

Реакција на Дарвинову књигу била је веома брза. Неки биолози приговарали су Дарвину како не може доказати своје хипотезе. Други су критиковали Дарвинову концепцију о развијању различитих врста из једне. Међутим, нису научници били најжешћи критичари Дарвинове теорије већ је то била Црква. Црквени представници су Дарвину оштро приговарали да теорија о природној селекцији пориче утицај Бога на стварање човека и ставља човека на исти ниво са животињама.

Остатак живота Дарвин је провео дорађујући теорију тако да је касније објавио још неколико књига у којима је објашњавао спорне делове теорије: "Мењање животиња и биљака у домаћим условима" (1868; The Variation of Animals and Plants Under Domestication), "Порекло човека" (1871; The Descent of Man ), "Испољавање емоција код животиња и човека" (1872; The Expression of the Emotions in Animals and Man) и "Порекло човека и селекција у вези са полом (1872; The Descent of Man and Selection in Relation to Sex). Важност Дарвинова рада препознали су његови савременици те је Дарвин избаран у Краљевско друштво (Royal Society) 1839. године и у Француску академију наука (1878). Одана му је почаст и местом покопа у вестминстерској опатији, након што је 19. априла 1882. преминуо у месту Даун, грофовија Кент.

[уреди] Дела

Основне теме у еволуционој биологији уреди
Процеси еволуције: макроеволуција - микроеволуција - специјација
Еволуциони механизми: природна селекција - генетички дрифт - проток гена - мутација - ефекат оснивача - ефекат уског грла
Начини: анагенеза - катагенеза - кладогенеза
Историја: Чарлс Дарвин - Порекло врста - неодарвинизам - модерна синтеза - Ернст Мајр
популациона генетика - еколошка генетика - развој човека - молекуларна еволуција - филогенија - систематика - ево-дево
Списак тема о еволуционој биологији \| Временска линија еволуције

Notebooks on the Transmutation of Species (Белешке о трансмутацији врста) (1836)
The Variation of Animals and Plants Under Domestication (Променљивост животиња и биљака у домаћим условима) (1868)
The Descent of Man (Порекло човека)(1871)
The Expression of the Emotions in Animals and Man (Испољавање емоција код животиња и човека) (1872)
The Descent of Man and Selection in Relation to Sex (Порекло човека и селекција у вези са полом) (1872)