Песма Евровизије
Из пројекта Википедија
Песма Евровизије (енг. Eurovision Song Contest, фр. Grand Prix Eurovision de la Chanson), први пут одржана 1956, је годишњи фестивал забавне музике такмичарског карактера са великим бројем земаља обухваћеним телевизијским преносом, у којем учествују извођачи из бројних земаља чији су национални телевизијски емитери активни чланови Европске радиодифузне уније.
Име фестивала везано је за телевизијску дистрибутивну мрежу Евровизија (назив под којим се данас најчешће подразумева сама Песма Евровизије) Европске радиодифузне уније која покрива потенцијалних милијарду гледалаца. Данас се путем радија и телевизије, осим у Европи, овај програм преноси и широм света, те директним видеотоком путем Интернета. Европска радиодифузна унија је организација потпуно одвојена од Европске уније.
Америчка мрежа NBC је у преговорима са ЕРУ око откупљивања права за америчку верзију такмичења. Песма Евровизије 2007. одржаће се у Хелсинкију, главном граду Финске.
Садржај |
[уреди] Формат
Европска радиодифузна унија осмислила је Песму Евровизије на предлога Марсела Бесона, по узору на изузетно успешни пилот-пројекат, сада чувени Фестивал у Сан Рему. Био је то још један мали покушај у низу таквих, у истом периоду кад је основана и сама Европска заједница за угаљ и челик, да се послератна (западна) Европа напокон окрене разумевању и сарадњи. У првом такмичењу, одржаном у швајцарском Лугану 24. маја 1956, учествовале су Француска, СР Немачка, Италија, Холандија, Луксембург, Белгија и домаћин Швајцарска. Наредне године, прикључиле су се и Велика Британија, Данска и Аустрија, које су са првог фестивала дисквалификоване због закаснелих пријава. Број земаља учесница од тада непрестано расте; у Песми Евровизије 2005. учествовало је чак 39 земаља.
Песма Евровизије одржава се у две вечери, квалификационој полуфиналној вечери у којој учествује највише 26 земаља, и "великом Финалу" два дана касније у којем се такмиче 24 песме: директно се квалификују представник домаћина, затим тзв. "велика четворка" (Француска, Немачка, Велика Британија и Шпанија), и још 9 других најбоље пласираних земаља са прошлогодишњег такмичења; а њима се придружује и 10 најбоље пласираних песама из полуфинала.
Такмичење се по правилу одржава на ласцивно опремљеној и осветљеној грандиозној позорници; израз којим се овакав изглед понекад описује је "all balls out" (ср. "све на сунце"), и домаћини делегирају два своја позната водитеља, по обичају жену и мушкарца, који воде програм наизменично на званичним језицима фестивала, енглеском и француском. Извођењу сваке песме претходи кратка "разгледница". У ранијим издањима сваком разгледницом би се представила земља чија ће песма бити изведена, али у новијој пракси у "разгледници" се представља земља домаћин. Песме се изводе тако да се на унапред припремљену инструменталну подлогу ("матрицу") вокали изводе уживо.
По извођењу свих песама, публика се кратким исечцима подсећа на све изведене песме, и затим у кратком временском интервалу (10 минута) гласа за своје фаворите окретањем посебних бројева телефона за сваку песму. Овај поступак познат је као телегласање, и изводи се у свакој земљи посебно, при чему публика не може гласати за представника своје земље. Након овога, следе директна укључења сателитом из студија националних телевизија, који, након поздрава, уобичајених комплимената домаћинима и често понеке шаљиве примедбе, према резултатима телегласања својих гледалаца, додељују гледаоцима) песмама редом 1,2,...,7,8,10 и 12 поена. Водитељи понављају додељене поене на другом од званичних језика ("Serbie-et-Monténégro, douze points!"), и затим их сабирају. Цео поступак сабирања гласова траје преко сат времена, али за праве поклонике Песме Евровизије ово је првокласна забава.
Земљи чија песма победи припада и част да организује наредну Песму Евровизије. Иако ово представља и велико финансијско оптерећење, што је довело чак и до спекулација да неке земље намерно шаљу лошије композиције како би биле сигурне да ће их ова обавеза мимоићи, Песма Евровизије представља јединствену могућност да се свака земља представи као изузетно атрактивна туристичка дестинација, а са новијим наглим растом популарности Песме Евровизије, повећане су и могућности комерцијалног спонзорства. На пример, Песма Евровизије 2004. је коштала 15 милиона евра. Ирска национална телевизија је деведесетих година била у озбиљним финансијским проблемима због четири победе у року од пет година.
Одскора, Песму Евровизије прати и неколико најпознатијих кладионица на Интернету. Постоји и безброј фан сајтова активних током читаве године, а и неколико домаћих.
[уреди] Правила
У такмичењу могу учествовати све земље чији су емитери активни чланови Европске радиодифузне уније. Ово укључује и ваневропске земље као што су Израел, Мароко, Тунис, Алжир, Египат, Либан, Либија и Сирија, али од ових земаља до сада су учествовали једино Израел и Мароко, док је Либан требао наступити први пут 2005, али се повукао (значајно после рока) након одбијања да преноси наступ израелског представника. Прве године, земље су слале по две песме, али како је број земаља растао, укупан број песама (већ 1957. свака земља је ограничена на по једну песму, али ни то није било довољно) и њихово трајање (тренутно ограничено на три минута) морао се ограничити пошто је садашње троипосатно трајање такмичења сасвим довољно за највећи број телевизијских гледалаца. Секција о историјату садржи преглед измена ових правила, а од 2004. године установљен је постојећи систем са две вечери, полуфиналном у трајању од два сата, у којој се не читају резултати гласања појединачних земаља већ једино, случајним редоследом, десет песама које су се пласирале у финале; те финалном у трајању од три сата. Овакав формат дозвољава највише 26 троминутних песама у полуфиналу и 24 у финалу, и већ 2005. се показао недовољним када се за учешће пријавила 41 земља, мада су измене ове године избегнуте јер су се Чешка Република и касније Либан повукли. Земље "велике четворке" имају правилником гарантовано учешће у финалу због највећег учешћа у буџету Евровизије, те велике праћености Фестивала међу њиховом публиком коју не би било пожељно изгубити. Примена овог )ипак неопходног) правила, довела је до апсурдног догађаја 2005, када су управо земље "велике четворке" заузеле сва четири последња места— и свеједно се директно пласирале у финале наредне године.
Извођачи песама—њих највише шест на сцени—могу бити било које националности. Небројено много француских извођача наступало је за Монако и Луксембург; Kанађанка Селин Дион и Естонке "Ванила Нинџа" су међу швајцарским представницима; Американка Катрина Лесканич певала је за Велику Британију, а Дејв Бентон са карипског острва Аруба за Естонију. Неке земље, међутим, ограничавају националност композитора или текстописаца. Сами извођачи морају имати 16 година на дан 31. децембра у години у којој се фестивал одржава. Ово правило је уведено након Песме Евровизије 1989, када је израелски представник имао 11, а француска представница 12 година; за млађе извођаче се од 2003. организује посебна, тзв. Мала Песма Евровизије. Песме могу бити у језику по избору, али највећи број извођача пева на енглеском. Неки се одлучују да део песме певају на матерњем, а остатак на енглеском језику.
Начин избора представника на Песми Евровизији ствар је сваке земље посебно. Најраспрострањенији је систем са националним финалом са песмама које емитер одабере од пристиглих на конкурс или интерно, у којем о победнику одлучује публика (телегласањем), жири или комбиновано. Финалу често претходи неколико квалификационих полуфинала сличног формата: Србија и Црна Гора имају два (Беовизију и Монтевизију), Шведска шест, а Украјина чак петнаест. У неким земљама, Македонији на пример, гледаоци прво бирају извођача, а тек потом песму коју ће изводити. Неки емитери, попут Португала или Швајцарске, представника бирају једноставном интерном селекцијом. Шпанија је 2002. године организовала "шоу стварности" под називом Operación Triunfo (Операција тријумф) у којем су бирани и обучавани до тада непознати певачи, при чему је публика на крају бирала најуспешнијег за представника на Песми Евровизије. Овакав метод избора био је изузетно добро примљен, те је настављен а слични формати су постали популарни и другде. Тако, на пример, ирска верзија Идол-а, "You're a Star" (Ти си звезда) победницима такође омогућује учешће на Песми Евровизије, међутим, тако изабрани представници нису, до сада, постизали успехе као и њихови претходници, због чега се цела идеја преиспитује.
[уреди] Историјат
Овде треба још доста додати, следећом приликом...
 1974: АББА |
 1988: Селин Дион |
 Три пута: Џони Логан |
 1990: Тото Кутуњо |
[уреди] Нил пуан (Nul points)
Како свака земља учесница додељује читав низ бодова, не догађа се ни често ни случајно да одређена песма не добије ама баш ни један поен—према садашњим правилима то би значило да песма није ушла међу десет најбоље оцењених ни у једној јединој земљи. На тај начин, овакав догађај песми доноси посебно понижавајући статус, у евровизијском жаргону познат под саркастичним називом нил пуан (nul points), према пракси читања бодова сваке земље на француском паралелно са енглеским језиком. У првим годинама Песме Евровизије додељивало се мање поена те се нил пуан дешавао чешће; у новије време у просеку по једна песма сваке друге године не добије нити један поен. У Великој Британији је са пристојном дозом шока примљен нил пуан групе Џемини 2003, довољно да је BBC наредне године водио кампању за избор представника за Песму Евровизије под слоганом Нил пуан, никад више ("Nul points, never again"). Шампион ове неславне категорије је Норвешка, са 4 нил пуан наступа: "Norvège, nul points! Norway, zero points!".
Нил пуан су до 2005 завределе следеће песме: Ton Nom (Fud Leclerc, Белгија 1962), Llalame (Виктор Балагер, Шпанија 1962), Nur in der Wiener Luft (Елеоноре Шварц, Аустрија 1962), Katinka (Де Спелбрекерс, Холандија 1962), Een Speeldos (Ани Палмен, Холандија 1963), Solherv (Анита Талауг, Норвешка 1963), Muistojeni Laulu (Лајла Халме, Финска 1963), En Gang I Stockholm (Моника Зетерлунд, Шведска 1963), Mann Gewohnt Sich So Schnell An Das Schone (Нора Нова, Немачка 1964), Oracao (Антонио Калварио, Португал 1964), Живот је склопио круг (Сабахудин Курт, СФР Југославија 1964), I Miei Pensieri (Анита Траверси, Швајцарска 1964), Que Bueno, Que Bueno (Кончита Баутиста, Шпанија 1965), Paradis, Wo Bist Du? (Ула Визнер, Немачка 1965), Als Heet Weer Lente Is (Лизе Марке, Белгија 1965), Aurinko Laskee Lanteen (Виктор Клименко, Финска 1965), Bien Plus Fort (Тереза, Монако 1966), Dio Come Ti Amo (Доменико Модуњо 1966), Quel Coeur Vas-Tu Briser? (Жералдин, Швајцарска 1967), Je Suis Tombe Du Ciel (Давид Винтер, Луксембург 1970), Mil Etter Mil (Јан Тејген, Норвешка 1978), Aldri I Livet (Фин Калвик, Норвешка 1981), Nuku Pommiin (Којо, Финска 1982), Opera (Четин Алп, Турска 1983), Quien Maneja Mi Barca (Ремедиос Амаја, Шпанија 1983), Sargim Sevki Ustune (Сејал Танер, Турска 1987), Lisa, Mona Lisa (Вилфрид, Аустрија 1988), Pad Sem Enginn Ser (Данијел, Исланд 1989), Venedig im Regen (Томас Форстнер, Аустрија 1991), Lopysine Mylimaj (Овидијус Виснијаускас, Литванија 1994), San Francisco (Тор Ендресон, Норвешка 1997), Antes De Adeus (Силија Лосон, Португал 1997), Lass Ihn (Гунвор, Швајцарска 1998), Cry Baby (Џемини, Велика Британија 2003), те у полуфиналу Celebrate (Piero&Music Stars, Швајцарска 2004).
[уреди] Да ли сте знали да...?
- Жена је значајно више међу победницима Песме Евровизије. У просеку, на сваког мушког извођача који је победио биле су 3-4 женске победнице.
- Песме су певане и на мањинским и готово заборављеним језицима и дијалектима. Швајцарска песма је 1989. певана на ретероманском језику. Француска је слала песме на корзиканском и бретонском, Аустрија на посебном алпском, а Литванија на западнолитванском дијалекту. 2003. године, белгијска група Урбан Трад освојила је друго место песмом Саноми на потпуно измишљеном језику. 2005, представници Украјине певали су (у три минута) на седам језика, а летонски дует је део песме извео и на језику знакова.
- Песму Воларе, која је постала светски хит у изведби Џипси Кингса, први је певао Доменико Модуњо на Песми Евровизије 1958. под називом Nel blu Dipinto di blu, и освојио треће место.
- Евровизијска правила охрабрују (но не обавезују) земље да у своје композиције и наступе уврсте и елементе националне културе и да певају на свом језику.
- Препознатљива уводна мелодија (послушајте овде или овде), којом сваке године почињу преноси Песме Евровизије и Бечког новогодишњег концерта, је риторнел тема Позоришта ремек-дела, из прелудијума оркестрацији Те деума Марк-Антоана Шарпантијеа (Х.146 у нумерацији Хјуа Вајлија Хичкока).
[уреди] Критике Песме Евровизије
Раширено је мишљење да је већина нумера на Песми Евровизије исувише плитка и да се не разликује много од најједноставнијих шлагера. Шоу, шљокице, кореографија и јефтини трикови све су присутнији на такмичењу, изгледа да су прилично ефикасни у троминутној борби за поене и постали су важнији од квалитетне композиције и изведбе. Само 2004. године, на сцени су виђени српски опанци, кожни корсети, штуле, ролшуе, анђеоска крила, гимнастичар у поткошуљи, додоле (призивачице кише), те група која се њихала у ритму коитуса и низ сличних, експлицитних аранжмана. Са овим атрибутима, Песма Евровизије је један од типичних примера онога што се у Сједињеним Државама и другде назива евросмећем (енг. Euro-trash). Оваквом имиџу додатно доприноси патерналистичко-саркастичан однос и званичних спикера неких западноевропских телевизија—дугогодишњи и омиљени коментатор BBC-ја Сер Тери Воган је изванредан али не и усамљен пример.
Друга, веома важна замерка, односи се на "пријатељско", политички засновано гласање. Тако на пример, Грчка и Кипар из деценије у деценију размењују максималних 12 поена. Изузетно су јаки и балтички/екссовјтески, скандинавски и балкански гласачки блокови. Наде да ће овај проблем бити ублажен увођењем телегласања показале су се јаловим; напротив, осим што је проблем чак и појачан, појавио се и додатни проблем - демографски фактор, пошто емигранти масовно гласају за своје етничке матице, на тај начин надгласавајући домицилно становништво. Ова појава је најприметнија код извођача из земаља са великом емиграцијом, на пример Турске и Грчке, или етнички мешовитих региона попут Балкана, тако да резултати телегласања неретко подсећају на податке из каквог етничког пописа. (Примера ради, 2005, гласање у финалу отворила је Аустрија овако: 6 поена—Румунија, 7 поена—Турска, 8 поена—Хрватска, 10 поена—Босна и Херцеговина, 12 поена—Србија и Црна Гора. Гласање је пропраћени громогласним негодовањем гледалаца у сали.) Поборници Евровизије ову појаву објашњавају тиме да је природно да публика на географски и културно блиским просторима, често на тржишту истих медија и музичких кућа, има сличан музички укус, те и да лакше препознају извођаче из блиских земаља. Коначно, пријатељско гласање, као неодвојиви део Евровизије, стекло је и одређену драж.
Неретко се може чути и да Песма Евровизије није произвела баш велик број стварних међународних звезда и мега-хитова. Ово је свакако питање субјективне процене; види одељак о историјату за неке од најпознатијих учесника.
Коначно, међу конзервативнијим посматрачима не остаје непримећена у новије време јако изражена присутност извођача "маргиналаца"; бројни лезбејски и геј извођачи, транссексуалци и трансвестити већ су имали запажене а често и веома успешне наступе.
И поред свих стварних или измишљених недостатака, Песма Евровизије остаје један од најгледанијих, и све гледанијих, телевизијских догађаја у целој Европи. Пренос Песме Евровизије 2004. био је најгледанији телевизијски термин у Србији те године.
[уреди] Мала Песма Евровизије
Мала Песма Евровизије (енг. Junior Eurovision Song Contest), такмичење за певаче од 8 до 15 година старости, формата и пропозиција налик на Песму Евровизије, одржава се од 2003. године, такође у организацији Европске радиодифузне уније. ЕРУ је такмичење основала по узору на дечије такмичење песама, касније "Нордијску дечију Евровизију", која је од 2000. године одржавана у Данској; Данска је тако била и домаћин прве Мале Песме Евровизије.
[уреди] Песма Интервизије
Од 1977. до 1980. године, земље бившег Источног Блока организовале су своје слично такмичење, познато под називом Песма Интервизије, које је организовала Интервизија, телевизијска мрежа националних емитера ових социјалистичких земаља. Оно је одржавано у Сопоту у Пољској, као замена за раније такмичење, Међународни фестивал песама у Сопоту.
[уреди] Победници
| Година | Земља | Песма | Извођач | Чланак |
|---|---|---|---|---|
| 1956 | Швајцарска | Refrain | Lys Assia | ПЕ 1956 |
| 1957 | Холандија | Net Als Toen | Кори Брокен | ПЕ 1957 |
| 1958 | Француска | Dors mon amour | Андре Клаво | ПЕ 1958 |
| 1959 | Холандија | Een beetje | Теди Шолтен | ПЕ 1959 |
| 1960 | Француска | Tom Pilibi | Жаклин Боје | ПЕ 1960 |
| 1961 | Луксембург | Nous les amoureux | Жан-Клод Паскал | ПЕ 1961 |
| 1962 | Француска | Un premier amour | Изабел Обре | ПЕ 1962 |
| 1963 | Данска | Dansevise | Грета и Јорген Ингман | ПЕ 1963 |
| 1964 | Италија | Non ho l'età | Ђиљола Чинквети | ПЕ 1964 |
| 1965 | Луксембург | Poupée de cire, poupée de son | Франс Гал | ПЕ 1965 |
| 1966 | Аустрија | Merci Chérie | Удо Јиргенс | ПЕ 1966 |
| 1967 | Велика Британија | Puppet on a string | Сенди Шо | ПЕ 1967 |
| 1968 | Шпанија | La, la, la ... | Масијел | ПЕ 1968 |
| 1969# | Шпанија | Vivo cantando | Саломе | ПЕ 1969 |
| 1969# | Француска | Un jour, un enfant | Фрида Бокара | ПЕ 1969 |
| 1969# | Холандија | De troubadour | Лени Кур | ПЕ 1969 |
| 1969# | Велика Британија | Boom bang a bang | Лулу | ПЕ 1969 |
| 1970 | Ирска | All kinds of everything | Дана | ПЕ 1970 |
| 1971 | Монако | Un banc, un arbre, une rue | Северина | ПЕ 1971 |
| 1972 | Луксембург | Après toi | Вики Леандрос | ПЕ 1972 |
| 1973 | Луксембург | Tu te reconnaîtras | Ан-Мари Давид | ПЕ 1973 |
| 1974 | Шведска | Waterloo | АББА | ПЕ 1974 |
| 1975 | Холандија | Ding-a-dong | Teach-In | ПЕ 1975 |
| 1976 | Велика Британија | Save Your Kisses for Me | Brotherhood of Man | ПЕ 1976 |
| 1977 | Француска | L'oiseau et l'enfant | Мари Мирјам | ПЕ 1977 |
| 1978 | Израел | A-ba'ni-bi |
Изар Коен & Алфабета |
ПЕ 1978 |
| 1979 | Израел | Hallelujah | Гали Атари & Milk and Honey | ПЕ 1979 |
| 1980 | Ирска | What's another year | Џони Логан | ПЕ 1980 |
| 1981 | Велика Британија | Making your mind up | Bucks Fizz | ПЕ 1981 |
| 1982 | Немачка | Ein bisschen Frieden | Никол | ПЕ 1982 |
| 1983 | Луксембург | Si la vie est cadeau | Корин Ерме | ПЕ 1983 |
| 1984 | Шведска | Diggi-loo-diggi-ley | Herrey's | ПЕ 1984 |
| 1985 | Норвешка | La det swinge | Bobbysocks | ПЕ 1985 |
| 1986 | Белгија | J'aime la vie | Сандра Ким | ПЕ 1986 |
| 1987 | Ирска | Hold me now | Џони Логан | ПЕ 1987 |
| 1988 | Швајцарска | Ne partez pas sans moi | Селин Дион | ПЕ 1988 |
| 1989 | СФР Југославија | Rock Me | Рива | ПЕ 1989 |
| 1990 | Италија | Insieme 1992 | Тото Кутуњо | ПЕ 1990 |
| 1991 | Шведска | Fångad av en stormvind | Карола | ПЕ 1991 |
| 1992 | Ирска | Why me | Линда Мартин | ПЕ 1992 |
| 1993 | Ирска | In your eyes | Нив Кавана | ПЕ 1993 |
| 1994 | Ирска | Rock'n Roll kids | Пол Харингтон & Чарли Мекгетиген | ПЕ 1994 |
| 1995 | Норвешка | Nocturne | Secret Garden | ПЕ 1995 |
| 1996 | Ирска | The voice | Имар Квин | ПЕ 1996 |
| 1997 | Велика Британија | Love shine a light | Katrina & The Waves | ПЕ 1997 |
| 1998 | Израел | Diva | Дана Интернационал | ПЕ 1998 |
| 1999 | Шведска | Take me to your heaven | Шарлот Нилсон | ПЕ 1999 |
| 2000 | Данска | Fly on the wings of love | Браћа Олсен | ПЕ 2000 |
| 2001 | Естонија | Everybody | Танел Падар, Дејв Бентон & 2XL | ПЕ 2001 |
| 2002 | Летонија | I wanna | Мари Н | ПЕ 2002 |
| 2003 | Турска | Everyway That I Can | Сертаб Еренер | ПЕ 2003 |
| 2004 | Украјина | Wild Dances | Руслана | ПЕ 2004 |
| 2005 | Грчка | My Number One | Хелена Папаризу | ПЕ 2005 |
| 2006 | Финска | Hard Rock Hallelujah | Лорди | ПЕ 2006 |
Напомена: (#) 1969. године четири песме су делиле прво место, пошто тада још увек није било пропозиција за случај једнаког броја поена.
[уреди] Најуспешније земље учеснице
Ево табеларног прегледа земаља чије су се песме у првих 50 такмичења (закључно са 2006.) пласирале међу три најбоље. Овакве статистике су незваничне; Европска радиодифузна унија не прати успех земаља у досадашњим такмичењима. Најуспешнијим се сматрају Велика Британија и Ирска; међутим, последњих година, уз приметно бољи пријем нумера из источне Европе, ниједна од традиционално успешних земаља (према доњој табели) није постигла запаженији резултат.
|
|
Од свих досадашњих земаља учесница, међу три првопласиране још увек нису биле Андора, Албанија, Белорусија, Кипар, Литванија, Мађарска, Мароко, Македонија, Португалија, Словенија и Хрватска.
[уреди] Учешће земаља некадашње СФРЈ
СФР Југославија била је до пада Берлинског зида једина социјалистичка земља на Песми Евровизије. Југославија се Фестивалу придружила 1961, а одсуствовала 1977–1980; те 1985. јер се те године Фестивал одржавао 4.маја. Најуспешнији наступ било је прво место групе Рива у Лозани 1989, те четврта места Лоле Новаковић 1962, Данијела 1983 и Нових Фосила 1987.
Србија и Црна Гора учествовала је 1992. под тадашњим именом СР Југославија. Прекид учешћа изазван ратом, изолацијом и економском кризом, трајао је све до 2004, када се Србија и Црна Гора спектакуларно вратила на велика врата, освојивши друго место песмом Лане Моје Жељка Јоксимовића.
Босна и Херцеговина, Словенија и Хрватска придружиле су се Фестивалу 1993. победивши у посебним ад-хок квалификацијама четири друге источноевропске земље. Наступи Босне и Херцеговине изазивали су ратних година изузетно велику медијску пажњу и изливе симпатија публике. Македонија је први пут наступила тек 1998.
Представници СФР Југославије на Песми Евровизије бирани су на посебном такмичењу, тзв. Југовизији, организованом по угледу на саму Песму Евровизије, које је приређивала тадашња Југословенска радио-телевизија. Песме су на Југовизију делегирали матични радио-телевизијски студији република и покрајина, а гласови које би им по извођењу доделили њихови стручни жирији су затим били редом читани и додавани у директном укључењу. Као и на Песми Евровизије, политика је била веома присутна и на Југовизији, што је постало и потпуно огољено на последњем такмичењу 1991. Види чланак о Југовизији за више информација о овом фестивалу.
Србија и Црна Гора бира своје представнике на фестивалу Европесма-Еуропјесма. Правилник из 2005. предвиђа учешће 14 песама одабраних на Беовизији коју организује Радио Телевизија Србије и 10 песама одабраних на Монтевизији коју организује Радио Телевизија Црне Горе; те гласање по четири члана жирија у Београду и Подгорици и резултат телегласања у улози деветог члана жирија.
Босна и Херцеговина своје представнике бира у живом преносу БХ Еуросонг који је првобитно организовала тадашња Радио Телевизија Босне и Херцеговине (која је покривала подручје Федерације), а сада то ради државни Јавни радио-телевизијски сервис ПБС БиХ. Изузетно, 2004. године прво је изабран представник Deen, а затим су жири, и гледаоци телегласањем одабрали најбољу од неколико његових понуђених песама. Овакав формат последње две године користи и Македонија. Хрватска своје представнике бира на фестивалу Дора, а Словенија на ЕМА, која је 2005. враћена на првобитни формат укидањем четири полуфиналне вечери.
| Година | Песма | Извођач | Студио | Пласман |
|---|---|---|---|---|
| СФР Југославија | ||||
| 1961 | Неке давне звезде | Љиљана Петровић | Љубљана | 8 |
| 1962 | Не пали светло у сумрак | Лола Новаковић | Љубљана | 4 |
| 1963 | Бродови | Вице Вуков | Загреб | 11 |
| 1964 | Живот је склопио круг | Сабахудин Курт | Сарајево | 13 (нил пуан) |
| 1965 | Чежња | Вице Вуков | Сарајево | 12 |
| 1966 | Brez Besed | Берта Амброз | Љубљана | 7 |
| 1967 | Vse rože sveta | Ладо Лесковар | Љубљана | 8 |
| 1968 | Један дан | Дубровачки трубадури | Загреб | 7 |
| 1969 | Поздрав свијету | Иван & 3М | Загреб | 13 |
| 1970 | Pridi, dala ti bom cvet | Ева Сршен | Љубљана | 11 |
| 1971 | Твој дјечак је тужан | Крунослав Слабинац | Загреб | 14 |
| 1972 | Музика и ти | Тереза Кесовија | Загреб | 9 |
| 1973 | Гори ватра | Здравко Чолић | Сарајево | 15 |
| 1974 | Моја генерација | Корни Група | Београд | 12 |
| 1975 | Dan ljubezni | Пепел ин кри | Љубљана | 13 |
| 1976 | Не могу скрити свој бол | Амбасадори | Сарајево | 17 |
| 1981 | Леила | Сеид Мемић-Вајта | Сарајево | 15 |
| 1982 | Хало, хало | Аска | Београд | 14 |
| 1983 | Џули | Данијел | Титоград | 4 |
| 1984 | Ћао аморе | Владо и Изолда | Титоград | 18 |
| 1986 | Жељо моја | Дорис Драговић | Загреб | 11 |
| 1987 | Ја сам за плес | Нови фосили | Загреб | 4 |
| 1988 | Мангуп | Сребрна крила | Загреб | 6 |
| 1989 | Rock me | Рива | Загреб | 1 |
| 1990 | Хајде да лудујемо | Тајчи | Загреб | 7 |
| 1991 | Бразил | Беби Дол | Београд | 21 |
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
[уреди] Види још
- Интервизија
- Лога Песме Евровизије
- Мала Песма Евровизије
- Југовизија
- Европесма-Еуропјесма
- Југославија на Песми Евровизије
[уреди] Везе
- www.eurovision.tv—Званично место Песме Евровизије
- www.ebu.ch—Званично место Европске Радиодифузне Уније
- www.rts.co.yu/euro—Званично место Песме Евровизије у Србији
- Organisation Générale des Amateurs d'Eurovision—Званична међународна организација фанова Песме Евровизије
- www.esctoday.com—Вероватно најбоље и најажурније фан-место на Мрежи
- www.eurosong.net
- www.escradio.com—За најтврђе фанове: мрежни радио који без престанка емитује евровизијске песме
 |
Чланак Песма Евровизије је пример међу сјајним чланцима. Позивамо и Вас да напишете и предложите неки сјајан чланак. |
