Самуило

Из пројекта Википедија

Цар Самуило

Самуило је, по историчарима из Србије и Македоније, био словенски македонски цар који је на подручју данашње Македоније, Србије (осим Баната и Бачке), Црне Горе (осим Приморја), Албаније, румунске Добруџе, северне Бугарске и северне Грчке (погледати карту испод), од 976. до 1014. године створио велику државу знану у српској историји као Македонско или Самуилово царство. Присвојио је за себе титулу цара Бугарске, и уздигао је Охридску архиепископију на ранг патријаршије. По историчарима из Бугарске, чије су гледиште прихватили историчари у свету, Самуило је једноставно био бугарски цар, који је само "померио бугарско царство на запад". Овај спор ће бити представљен касније.

[уреди] Порекло

• Према неким ауторима (С. Пириватрић и др.) његов отац комит Никола био је бугарски управник области Девол (данас у Албаниjи и Македониjи).
• Према другим (Ташковски и др.) његов отац био је брсјачки кнез Никола који је био вазал бугарског цара Симеона, а потом након што је цар Јован Цимискије 971. године освојио Бугарску, византијски вазал.
• Трећи тврде да je Никола био управник Средеца (дн. Софиjа).
• У сваком случају, већина историчара се слаже да је Самуилова мајка била Јерменка.

[уреди] Устанак комитопула

Самуилово царство 996. године, према Д.Ризову (Die Bulgaren in ihren historischen, etnographishen und politischen Grenzen, Berlin 1917, p. 14)

Византинци су након освајања бугарског царства, 971. године, завели окрутну управу у Македонији због чега је 976. године букнуо устанак против Византије. На челу устанка нашла су се четири сина војводе-комите Николе тзв. комитопули: Давид, Арон, Мојсије и Самуило. Током побуне у борби су погинули Давид и Мојсије, док су Арон и Самуило успели да протерају Византинце из Македоније. Међу браћом је дошло до неслагања око наставка деловања јер је Арон био за постизање споразума са царем Василијем II, док је Самуило био за независност државе, које се окончало Ароновом смрћу по Самуиловој наредби.

[уреди] Самуилово царство

За више информација погледајте Самуилово царство.

Самуило jе кренуо да проширује своје земље користећи се унутрашњим сукобима у Византији и њеном заузетошћу на другим странама. Његовој држави припојени су: Епир,Тесалија, Дукља, Рашка, Босна, Травунија, Срем, Албанија и Подунавска Бугарска. Самуило се након тога прогласио за цара позивајући се на титулу Симеона Великог, уздигао је Охридску архиепископију на ранг патријаршије, а престоницу из Преспе преместио у Охрид. Приликом заузимања Дукље заробљава Јована Владимира, али га врло брзо враћа на дукљански престо као мужа своје ћерке Косаре и свог зета. Византијски покушај да га заустави 996. године окончао се поразом код Солуна, после чега се Самуило још више оснажује и 997. године продире до Коринта и Пелопонеза.

[уреди] Пад Самуиловог царства

Венчање Мирославе (ћерка Самуила) и Ашока. Минијатура, XIII - XIV век.

Самуило 1001. године покреће офанзиву ка Адријанопољу и Цариграду, али у тај сукоб окончава 1004. године његовим поразом, мада су његове трупе преко Филипоља стигле до Адријанопоља. Последица тога је византијско заузимање скоро половине његове земље. Коначни ударац десио се на планини Беласици, у близини Струмице, 1014. године у којој је византијска војска, под командом цара Василија II до ногу потукла Самуилове трупе. Заробљеници,њих око 14.000, је по царевој наредби ослепљено, док је сваком стотом или хиљадитом остављено по једно око да би могао да води остале. Због ове суровости цар Василије II је добио надимак Бугароубица. Када је Самуило видео своју оковану и ослепљену војску умро је на месту од срчане капи. Брзо након овога Самуилова држава је пропала услед династичких трвења међу његовим наследницима.

• Самуило је познат и по надгробној плочи својих родитеља (Самуилов натпис из 993. године), која спада у један од најстаријих сачуваних словенских натписа.

[уреди] Македонско или бугарско царство?

Једна од капија Самуилове тврђаве у Охриду

• У историјама на Балкану постоји сукоб око Самуилове етничке припадности, односно око тога да ли је његово царство треба називати македонским или бугарским.

• Бугарски научници своју тезу темеље на чињеницама да се Самуило прогласио за цара и настављача традиција Симеона Великог, као и на чињеници да је Василије II добио надимак Бугароубица. Осим тога у корист ове тезе jе и чињеница да je сам Самуилов нећак, цар Јован Владислав у Битољском натпису изjавио да je самодржац Бугарски, цар Бугара, бугарског рода. Ову тезу,такође заговара и одређени број светских историчара (Срђан Пириватрић и други).

• С друге стране треба имати у виду да сте се за неку титулу у Средњем веку морали позивати на старе традиције или на нека освајања, што је у овом случају била Симеонова (чији је вазал Самуилов отац био) царски венац. Касније је за цара, настављача Самуилових традиција, проглашен Константин Бодин приликом побуне 1072. године која избија под вођством Ђорђа Војтеха.
• Примера ради цар Душан се прогласио за цара (настављача византијских традиција) када је заузео трећи град по снази у Византији Сер, а Солун (који је био други по снази после Цариграда) држао под опсадом, притом држећи Епир, Тесалију и јужну Тракију.

• Василије II назван је Бугароубица јер се Самуило прогласио за бугарског цара, док је термин Македонац тек много касније почиње користити за таj део балканских Словена. Треба имати у виду да Грци и дан данас не користе тај термин.

• Српска историографија, опет, редовно наводи Самуилово царство као Царство Македонских Словена, и проучава је заједно са другим српским земљама Средњега века: Рашком, Зетом, Травунијом, Захумљем, Паганијом, Босном, Дубровником и Српском Деспотовином у данашњој Војводини, што би требало да имплицира суштински српски карактер Македонаца. (Владимир Ћоровић, Историја Срба).

[уреди] Литература

Острво на Преспанском језеру (звано "Змијско Острво") где је некада Цар Самуило имао тврђаву и замак. Фотографисала: Ирена Божовић

• Златарски, Васил. История на българската държава през Средните векове. Т.1 Първо българско царство, Ч.2 От славянизацията на държавата до падането на Първото царство (852-1018), 2 изд. София 1971
• Matsopulos, N. Le tombeau du Tsar Samuel dans la basilique de St. Achiles a Prespa - Etudes balkaniques, 1974, 4, 114 - 126
• Obolenski, D. The Byzantine Commonwealth, London 1971
• Петров, Петър. Образуване и укрeпване на западната Българска държава, Годишник на Софийския университет (ФИФ) LІІІ/2 (1959), с.135-190
• Пириватрић, Срђан. Самуилова држава. Обим и карактер. Београд 1997
• Runciman, Steven A history of the First Bulgarian Empire, London 1930
• Ћоровић, Владимир. Историја Срба, Београд, 2005.