Јована I Напуљска
Из пројекта Википедија
Јована I Напуљска (1328.-12. мај 1382.) је била краљица Напуља (1343.-1382.) и титуларна краљица Јерусалима.
Садржај |
[уреди] Јованин отац опоруком поставља њеног супруга за краља
Ћерка је Карла Калабријског ( који је био најстарији син Роберта Напуљског) и Марије Валуа, сестре француског краља Филипа VI. Када је имала 7 година 1334. заручена је за шестогодишњег рођака Андрију Калабријског из мађарског огранка Анжујаца. Андрија Калабријски је био син Карла Роберта и млађи брат Лудовика I Анжујског.
Када је Роберт Напуљски умро 1343. без мушких наследника, оставио је опоруку по којој Андрија Калабријски треба бити крунисан као краљ Напуља.
[уреди] Уз помоћ папе Јована Напуљска постаје краљица
Јована I Напуљска се уз помоћ напуљског племства опирала опоруци, што је довело до нереда. Умешао се и папа Клемент VI , који је послао кардинала Америка, да поништи Робертову опоруку и да привремено преузме контролу над Напуљском краљевином. Кардинал је крунисао Јовану Напуљску у Риму 1344. Андрија Калабријски је убијен 1345., вероватно по Јованином наређењу. Јована се после тога удавала још три пута.
[уреди] Сукоби међу Анжујцима
Током њене власти долази до жестоких политичких сукоба међу Анжујцима. Убојство Андрије Калабријског изазвало је мржњу мађарских Анжујаца и доводи до инвазије, коју предводи Лудовик I Анжујски. Њен рођак Филип II Тарантски оставља јој право на Ахајску кнежевину. Отворила је 1347. у Авињону велики бордел, који је опслуживао богаташе и племиће из целе Европе. Касније је морала да папи прода све некретнине у Авињону и оконча зараду на борделима у Авињону.
[уреди] Подржава Француску и авињонско папство, па је папа и Карло III Напуљски свргавају
Подржавала је Авињонско папство током периода Западне шизме. Француска јој је била савезник, а усвојила је и Луја I Анжујског ( сина од Јована II Доброг ) као свог наследника. Француска и антипапа Клемент VII рачунали су на Напуљску краљевину као упориште у случају ратног решавања проблема западне шизме. Због тога папа Урбан VI проглашава да Јована више није краљица и додељује Напуљску краљевину Карлу III Напуљском, који је био њен усвојени наследник. Уз мађарску помоћ Карло III Напуљски је заузео Напуљ и утамничио Јовану Напуљску. Дао је да је удаве у затвору 12. маја 1382.
[уреди] Наставак сукоба две гране Анжујаца око Напуља
Карло III Напуљски је постао нови краљ, а следећих неколико декада настављени су ратови око наслеђивања. Луј I Анжујски није признао Карла III Напуљског за краља Напуља, па је водио ратове против Карла. Луј је запосео Провансу и Форкалкије, који су били у саставу Напуљске краљевине. Филип II Тарантски је с друге стране поново након Јованине смрти полагао право на Ахајску кнежевину.
Александар Дима Отац је написао роман Јована Напуљска.
