Филип VI Валоа
Из пројекта Википедија
Филип VI Валоа (1293. - 22. август 1350.) био је француски краљ од 1328. до 1350. Оснивач је Валоа династије. Започео је Стогодишњи рат. Отац му је Карло Валоа, брат од Филипа IV Лепог.
Садржај |
[уреди] Успон на трон
Краљ Карло IV Лепи умире 1328 без мушких наследника. Тиме се ствара криза. Била су два главна претендента за престо и неколико мањих. Један од главних претендената за престо је био енглески краљ Едвард III преко своје мајке Изабеле Француске. Филип VI Валуа долази на трон на основу захтева да се спроводи Салијски закон, по коме не може наслеђивање ићи преко женске линије. Отац му је био брат краља Филипа IV Лепог, тако да је његово право наслеђено по мушкој линији.
Међутим, Филип VI Валуа није наследник Јоване I од Наваре, чије наследство је укључивало краљевство Наваре, као и Шампања, Трој и Бриј. Те територије су биле у персоналној унији са Француском након венчања краља Филипа IV Лепог и Јоване I од Наваре. Иста краљевска бирократска машинерија је водила те територије, као и осталу Француску.
Законити наследник тих територија је Јована II од Наваре, ћерка француског краља Луја X. Филип VI Валоа предаје Навару Јовани II од Наваре, а за Шампању су склопили споразум, по коме Јована II од Наваре добија делове Нормандије као компензацију за Шампању.
[уреди] Владавина
Почиње владати победом у Фландрији у бици код Касела у аугусту 1328. Поново поставља на власт у Фландрији Луја I Фландријског, који је народном побуном био збачен са власти.
У почетку је био у пријатељским односима са Едвардом III. Чак су планирали заједнички крсташки рат 1332, али нису га никад извели. Болна тачка односа је био статус војводства Аквитаније . Едвард III је имао домаћих проблема па прихвата Филип VI Валоа као краља Француске у замену за Аквитанију. Кад је Едвард III кренуо 1333. у рат против Шкота Филип VI Валоа тражи Аквитанију. Ту се се напетости повећале. После пораза Шкота, шкотски краљ Давид II налази 1334. уточиште код Филипа VI Валое. Филип VI захтева повратак Давида II на шкотски престо, што разљућује Едварда III.
До 1336, Едвард III и Филип VI Валоа били су у непријатељским односима, али још не у рату. Едвард III нуди уточиште једном пребегу из Француске Роберу III Артуа, бившем саветнику француског краља, који је фалсификовао документе у покушају добијања наследства. Францусуска га је прогањала, а Едвард III му даје племство, па Филип VI Валоа проглашава рат 24. маја 1337., под изговором да је Едвард III утврдио Аквитанију да би се побунио. Тиме почиње Стогодишњи рат.
[уреди] Стогодишњи рат
Филип VI Валоа улази у Стогодишњи рат са позиција силе. Француска је била богатија и имала је готово 7 пута више становништва од Енглеске. Осим тога била је на врхунцу средњовековне славе. У почетку Французи су били успешнији.
[уреди] Битка код Слија
На мору Французи су нападали и палили градове на јужним и југоисточним деловима Енглеске. Енглези су изводили понеку одмазду, али Французи су били много јачи. Филип VI Валоа издаје наредбе 1339. да се припреми инвазија Енглеске и у ту сврху почиње припремати флоту код Слија. Међутим у јуну 1340. Енглези нападају луку и уништавају француску флоту у бици код Слија јуна 1340. Тиме је окончана опасност инвазије на Енглеску.
[уреди] Копнене операције
[уреди] Филип VI успешнији на почетку рата
У копненом рату Едвард III се концентрисао на Фландрију и Холандију, где добија савезнике дипломатијом и поткупљивањем. У првом нападу на Пикардију 1339. Филип одбија да се суочи са Енглезима, па Едвард није могао чекати, јер је остао без новца. Враћа се у Енглеску да подигне још новца. Враћа се јула 1340, па опседа Турне. Филип опкољава нападаче, али не нуди битку. Едвард III поново остаје без новца и тајно напушта Фландрију, да избегне оне који су му позајмили новац.
[уреди] Рат за Бретању
Рат је у том почетном делу био успешан за Филипа. Успешно је спроводио фабијанску стратегију избегавања битке, чиме је противника доводио до нагомилавања дугова. Током 1341. конфликт око наследства војводства Бретање претвара се у Рат за бретонско насљеђе. У том рату Француска и Енглеска подржавају два супротстављена претендента. Градови прелазе неколико пута из руке у руку, а Енглези постављају своје гарнизоне у Бретањи. Још увек је Филип био надмоћнији. Долази до преговора 1343., али Филип одбија Едвардов предлог да се рат заврши предајом војводства Аквитаније Едварду под пуни суверенитет.
[уреди] Енглески напад 1345. и пад Нормандије
Следећи напад уследио је 1345., када Енглези враћају поједине градове у Аквитанији изгубљене у Сан Сардоском рату. У Бретањи су Енглези такође остварили извесне добитке. Французи су одговорили 1346 контранападом на Аквитанију и опсадом Егиљона и грофа Дербија. Едвард III користи заузетост француске војске у Аквитанији, па заузима палећи и пљачкајући велик део Нормандије укључујући Кан. Намеравао је да иде даље, али се повлачи када је Филип VI Валоа скупио велику војску код Париза.
[уреди] Битка код Кресија
Едвард се припремио за битку код Кресија. Филип је планирао да нападне следећег дана, међутим војска му је била у нереду и нестрпљива да започне битку. У бици код Кресија 1346. много бројнија француска војска је тешко поражена, а Филип је једва избегао заробљавање.
[уреди] Пад Калеа
Енглези су преузели иницијативу, а Французи прекидају са опсадом Егиљона у Аквитанији. Енглеска војска је кренула у опсаду Калеа, који се чврсто држао. Филип шаље у јулу 1347. војску да ослободи град опсаде, али овај пут је Едвард имао довољно новца да издржи без одлучне битке. Едвард је у међувремену унапредио порескни систем у Енглеској, а Нормандију је био опљачкао. Филип је отишао у августу, а Кале пада у руке Енглеза.
[уреди] Куга уништава трећину становништва Француске
После пораза код Кресија и губитка Калеа скупштина одбија Филипов план, да се скупе новци за инвазију Енглеске. Већ 1348. долази раздобље куге, Црне Смрти, која је побила трећину становништва. Недостатак радне снаге је изазвао инфлацију. Краљ је покушао да фиксира цене изазивајући даљњу дестабилизацију земље. Наслеђује га Јован II Добри.
| Претходник: Карло IV Лепи |
Француски краљеви (1328 - 1350) |
Наследник: Јован II Добри |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
| Француски владари | ||
|---|---|---|
|
Анри IV | Марија Медичи | Луј XIII | Ана Аустријска | Луј XIV | Луј Август | Филип II | Луј XV | Луј XVI Луј XVII | Наполеон I Бонапарта | Луј XVIII | Карло X | Луј XIX | Хенрик V | Луј-Филип | Наполеон III Бонапарта |
||
