Клара Цеткин

Из пројекта Википедија

Клара Цеткин, девојачко презиме Ајзнер (рођена 5. јула 1857. у Видерауу, Саксонија; умрла 20. јуна 1933. у Архангелскоју близу Москве), била је утицајни немачки социјалистички политичар и борац за женска права. До 1917. је била активна у Социјалдемократској партији Немачке, а затим је ступила у Независну социјал-демократску партију Немачке (USPD) и његовом екстремном левичарском крилу, Спартакистичкој лиги - која је касније постала Комунистичка партија Немачке (KPD), коју је она представљала у Рајхстагу током Вајмарске Републике од 1920. до 1933.

Клара Цеткин
Споменик Клари Цеткин у Дрездену
рођена:	5. јул, 1857. Видерау, Немачка
преминула:	29. јун, 1933. Архангелскоје, Русија

[уреди] Живот

Школујући се за наставницу, Цеткинова се повезала са женским и радничким покретом у Немачкој од 1874. 1878, постала је члан Социјалистичке радничке партије (Sozialistische Arbeiterpartei, SAP). Ова партија је основана 1875. спајањем двеју претходних партија: Опште немачке радничке асоцијације (ADAV), коју је основао Фердинанд Ласал и Социјалдемократске радничке партије (SDAP) Аугуста Бебела и Вилхелма Либкнехта. Године 1890. њено име је промењено у данашње - Социјалдемократска партија Немачке (SPD).

Због забране социјалистичких активности коју је у Немачкој увео Бизмарк, 1878, Клара Цеткин је прешла у Цирих, 1882. а затим је отишла у егзил у Париз. Током боравка у Паризу играла je важну улогу у оснивању Социјалистичке интернационале. Такође је узела презиме свог партнера, руског револуционара Осипа Цеткина са којим је имала два сина. Касније је била удата за уметника, Георга Фридриха Цундела (Georg Friedrich Zundel) од 1899. до 1928.

Клара Цеткин је у SPD-у са Розом Луксембург, блиском пријатељицом и повереницом била једна од главних личности левог револуционарног крила партије. У дебати о ревизионизму на почетку двадесетог века са Розом Луксембург напада реформистичке тезе Едуарда Бернштајна.

Цеткинову је веома интересовала женска политика, укључујући борбу за равноправност и право гласа за жене. Развила је социјалдемократски женски покрет у Немачкој; од 1891. до 1917. писала је за SPD-ове женске новине Die Gleichheit (Једнакост). Године 1907. постаје вођа новоформиране "Женске канцеларије" у SPD-у. Организовала је прославу првог "Међународног дана жена", 8. марта 1911.

Током Првог светског рата, Клара Цеткин је са Карлом Либкнехтом, Розом Луксембург и другим утицајним политичарима из SPD-а одбацила партијску политику Burgfrieden (примирје са владом, обећање о уздржавању од свих штрајкова током рата). Уз друге антиратне активности, Цеткинова је ортанизовала међународну женску антиратну конференцију у Берлину 1915. године. Због антиратних ставова била је хапшена неколико пута током рата.

1916, Клара Цеткин је била један од саоснивача Спартакистичке лиге и Независне социјалдемократске партије Немачке (USPD) која се 1917. отцепила од своје матичне партије, SPD-а, због неслагања са њеним проратним ставовима. Јануара 1919, након Немачке револуције новембра претходне године, основана је KPD (Комунистичка партија Немачке) којој Клара Цеткин приступа и представља је од 1920. до 1933. у немачком парламенту. Интервјуисала је Лењина о "женском питању", 1920. и транскрипт интервјуа се може наћи на [1] (на енглеском).

До 1924, Клара Цеткин је била члан централне канцеларије KPD-а; од 1927. до 1929. била је члан партијског централног комитета. Такође је била члан извршног комитета Комунистичке интернационале (Коминтерна) од 1921. до 1933. Године 1925. изабрана је за председника немачке левичарске хуманитарне организације Rote Hilfe (Црвена помоћ). Августа 1932, као председавајућа Рајхстага по старешинству, позвала је народ да се бори против националсоцијализма.

Новчаница од 10 марака из Источне Немачке из 1971. са ликом Кларе Цеткин (http://www.germannotes.com)

Када су Адолф Хитлер и његова Национал-социјалистичка немачка радничка партија преузели власт, Комунистичка партија Немачке је избачена из Рајхстага, након пожара у Рајхстагу, 1933. Клара Цеткин последњи пут одлази у егзил, овога пута у Совјетски Савез. Тамо је умрла 20. јуна 1933, са скоро 76 година. Сахрањена је код зидина Кремља у Москви.

[уреди] Шира литература

Clara Zetkin: Selected Writing, Clara Zetkin, 1991 ISBN 0717806111
Clara Zetkin as a Socialist Speaker Dorothea Reetz, 1987 ISBN 0717806499
On the History of the German Working Class Women's Movement Clara Zetkin, Alan Freeman (introduction) ISBN 0745304532