Карл Густав Јунг
Из пројекта Википедија
Карл Густав Јунг (26. јул 1875 — 6. јун 1961), швајцарски психијатар, оснивач аналитичке или комплексне психологије, у којој се разликују индивидуално и колективно несвесно.
Садржај |
[уреди] Комплекс моћи
К. Г. Јунг овим изразом означава свеукупност "оних представа и тежњи које имају тенденцију да ја ставе изнад других у тицаја и да ове подреде ја". Ови утицаји могу бити спољашњи (различите ситуације и индивидуе), али и унутрашњи (властити нагони, субјективне представе, мисли и осећања). Комплекс моћи, без обзира ο којим утицајима је реч, ствара у особи утисак да је ја - комплекс њима надмоћан господар.
[уреди] Комплексна психологија
Психолошки правац који је засновао Јунг, када се 1914. одвојио од Сигмунд Фројда (Freuda) и психоанализе. Према Јунгу, човек је комплексно биће: сексуално и религијско, нагонско и духовно, несвесно и свесно, ирационално, али и рационално. Личност је одређена прошлим збивањима, као и планирањем будућности. Несвесно, за Јунга, није само депонија рђавих нагона, него је и извор мудрости. Поред личног несвесног, у чији састав улазе многи комплекси, у душевном животу посебно важну улогу има наслеђено и надлично, колективно несвесно.
Његови елементи су архетипови (нпр. рођења, Бога, Велике мајке итд.), који су невидљиви корени нашег целокупног искуства и понашања. Либидо није само сексуална, већ је целокупна психичка, па и животна енергија. Ако је либидо усмерен на спољашњу стварност, то је став екстраверзије, а ако је окренут на унутрашњу, онда је интроверзија (ово је теоријска основа Јунгове типологије личности, види доле).
Личност се, по Јунгу, развија током целог свог живота, али је он посебну пажњу посветио процесу духовног развоја у другој половини живота, када се тежиште личности помера са ја на Сопство. Овај пут спонтаног саморазвоја и самоупотпуњавања, на којем се личност сусреће са својом Персоном, Сенком, Анимом/Анимусом и Мана—личношћу, Јунг је назвао индивидуацијом. Личност је саморегулативни систем који се развија помоћу механизма компензације, којим непрестано стреми све потпуној равнотежи.
За потпуно објашњење загонетног понашања људи неопходни су не само каузално и телеолошко објашњење, већ и акаузални принцип синхроније.
[уреди] Јунгова типологија
Учење Јунга ο типовима личности и његова класификација људи према доминантом ставу или оријентацији либида на екстравертни и интровертни тип, као и према доминантној психичкој функцији на интуитивни, мисаони, осећајни и сензитивни (перцептивни) тип. Када се узме психичка функција као критеријум поделе, људи се могу поделити на рационални и ирационални тип. Најзад, када се укрсте ова два критеријума поделе (према функцији и према типу оријентације), добија се типологија која има осам типова (нпр. екстравертни мисаони, интровертни мисаони, екстравертни интуитивни, интровертни интуитивни, екстравертни осећајни итд.)
[уреди] Спољашње везе
