Игњатије Лојола
Из пројекта Википедија
Свети Игнацио из Лојоле, (Íñigo López de Loyola) такође познат као Игнације Лојола (24. децембар, 1491? – 3. јул 1556), био је оснивач и први генерал Друштва исусоваца (Jesus Societa), религијског реда Римске католичке цркве који је био директно потчињен папи. Чланови реда зову се Језуити.
Познат је као аутор Духовних вежби и упамћен је као надарен вођа духовних вежби.
Игнације Лојола је био активни борац против Протестанске реформације и заговорник Против-реформације. Беатификован је а касније и канонизован као светац 12. марта, 1622. Његов празник се слави једном годишње 31. јула. Он је светац заштитник Гуипуское и Баскије, провинција на северу Шпаније, као и Друштва исусоваца.
Садржај |
[уреди] Рани живот
Игнације је рођен у замку Лојола, близу Аспеитије, 25 км југозападно од Сан Себастијана у провинцији Баскија, Шпанија. Најмлађи од 13 деце, имао је само седам година кад му је умрла мајка. Године 1506 Игнације је постао паж у служби свог рођака Хуана Веласкеса де Куељара, ризничара (contador mayor) краљевине Кастиље.
Године 1517, Игнације је отишао да служи војску. Тешко рањен у бици код Памплоне (20. мај, 1521); провео је месеце као инвалид у замку свога оца и целог живота је храмао на једну ногу.
[уреди] Религиозно уздизање
За време опоравка Игнације је почео да чита бројне религијске текстове о животу Исуса и светаца. Имао је жарку амбицију да води живот пун самоодрицања и да се такмичи с херојским делима Фрање Асишког и других великих монашких подвижника. Одлучио је да свој живот посвети преобраћању нехришћана у Светој земљи.
Пошто се опоравио Игнације је посетио бенедиктински манастир на планини Монсерат (25. маја, 1522), где је окачио своје оружје испред слике свете Марије Богородице. Затим је провео неколико месеци у пећини близу града Манреса у Каталонији где се подвргао најригорознијем аскетизму.
Каније је говорио да је имао визије. Девица Марија је била објект његове витешке побожности. Војничка сликовитост је била значајан део његових религијских контемплација.
У то време припремио је нацрт својих "Духовних вежби" (Ejercicios espirituales), које описују низ медитација које су разни људи спроводили под његовим вођством. Обавеза упражњавања духовних вежби у разним варијантама је постала обавезна за све Језуите. "Духовне вежбе" су извршиле велики утицај на промену метода учења у Католичкој цркви.
[уреди] Студије у Паризу
Игнације се 1528. уписао на Париски универзитет где је остао преко седам година, проширујући своје књижевно и теолошко образовање и узнемиравајући студенте покушајима да их заинтересује за духовне вежбе.
До 1534. Игнације је имао шест следбеника – Француза Петера Фабера, Шпанце Франсиса Ксавијера, Алфонса Салмерона, Јакоба Лаинеса и Николаса Бобадиљу и Португалца Симона Родригеша.
[уреди] Оснивање Друштва исусоваца
Игнације је, са својих шест следбеника основао Друштво Исусово 15. августа, 1534, у Цркви Свете Марије, на Монмартру - "да би отпочели болнички и мисионарски рад у Јерусалиму, или да крену без поговора где год их папа упути. Године 1537 отпутовали су у Италију да траже папино одобрење њиховог реда. Папа Павле III им је дао препоруку, и дозволио им да се произведу у свештенике. Заредио их је у Венецији бискуп од Арбе (24. јуна). Посветили су се проповедничком и добротворном раду у Италији, јер им је обновљени рат између Цара, Венеције и папе против Отоманског царства онемогућио пут у Јерусалим.
Игнације је, с Фабером и Лаинесом, отишао у Рим у октобру 1538, да траже од папе одобрење за оснивање новог реда. Кардиналска конгрегација је дала позитивно мишљење, па је папа Павле III одобрио ред својом булом Regimini militantis (27. септембар, 1540), али је ограничио број чланова реда на шездесет. Ово ограничење је укинуто булом Injunctum nobis (14. март, 1543).
[уреди] Језуитски генерал
Игнатије је изабран за првог врховног генерала свог религијског реда, а Језуити су га најчешће звали "Отац Генерал". Он је слао своје следбенике широм Европе да оснивају школе, колеџе и семеништа. За врло кратко време Језуити су постали кључни фактор како у религијском тако и у световном образовању тога тога времена.
"Духовне вежбе" Игнација Лојоле су коначно штампане 1548. године, а он је због тога био кратко по истрагом Римске инквизиције, али је ослобођен оптужби.
Игнације је написао jезуитски Устав, усвојен 1554, којим је створио монархијску организацију и нагласио апсолутно само-одрицање и послушност папи и надређенима (perinde ac cadaver, "[дисциплинован] као леш", како се сам Игнације изразио). Његово основно начело је постало језуитски мото: Ad Maiorem Dei Gloriam ("У велику славу Божју"). Језуитима се често приписује и максима "Циљ оправдава средство", али она није аргументовано доказана.
Језуити су били најважнији чинилац успеха Против-реформације. Били су припадници тзв. "борбене цркве" (Ecclesia militans).
Од 1553-1555. године Игнације је диктирао своју животну причу свом секретару, оцу Гонсалвесу да Камара. Ова аутобиографија је од кључне важности за разумевање његових "Духовних вежби". Чувана је у архивама око 150 година док је Боландисти (удружење језуитских студената) нису објавили у Acta Sanctorum, "Животима светаца". Критичко издање постоји у Vol. I (1943) Fontes Narrativi у серији Monumenta Historica Societatatis Iesu.
Умро је у Риму.
Један кварт у Билбау и станица метроа у том граду San Inazio добила је име по њему.
[уреди] Беатификација и канонизација
Беатификовао га је Папа Павле V 27. јула 1609, а канонизовао га Папа Гргур XV 22.маја 1622.
