Европа (сателит)
Из пројекта Википедија
Основне карактеристике:
Пречник: 3138 km
Средња удаљеност од Јупитера: 670,900 km
Сидеричка револуција: 3,551 dana
Средња густина: 2,97 g/cm3
Ексцентричност орбите: 0,009
Нагиб орбите: 0,47º
Маса(g): 4.8×1025
Европа је јединствен месец Јупитера који је запањивао научнике стотинама година. Блиставо наранџасте боје, други је Галилејев сателит Јупитера. Њена површина има веома чудан изглед, јединствен у Сунчевом систему, и убраја се међу најсјајније, што је последица рефлектованих Сунчевих зрака са релативно младе ледене површине.
Такође се убраја у најглаткије, јер за разлику од Ганимеда и Калиста, оскудева у кратерима. Покривена је лавиринтима линија и трака, које подсећају на чувене Марсове канале. Дужина неких линија достиже и хиљаде километара а ширина 20-40 км. Сателит има ледену кору дебљине 75-100 km, а линије и траке, сугеришу на постојање различитих тензија испод коре. То се може лако схватити ако се сетимо близине Јупитера и плимских сила услед којих је унутрашњост Европе врела. Мада је средња температура на површини око – 150ºC, u dubljim slojevima ledene kore temperatura bi mogla biti znatno povoljnija zbog tople unutrašnjosti. Ледена кора стално поравнава површину сателита, због чега је Европа најглаткије тело, на коме се „планине” уздижу само 40 м изнад површине. Она личи на јако изгребану наранџасту кристалну куглу. Многобројни примери присуства ударних кратера, указују на, у астрономским размерама, готово тренутно зацељивање рана. До сада је нађено само три кратера пречника већих од 5 km.
Полупречник Европе износи 1565 km, дакле нешто мањи од Месечевог радијуса. Европа поседује метално језгро које се вероватно састоји од гвожђа и никла. На језгро належе стеновити слој, док на овај належе слој ледене или течне воде. Површински слој се доста разликује од осталих. Фотографије космичког брода „Галилеа” наговештавају постојање воденог океана испод слоја ледене воде, чија дебљина износи од седам до десет километара. Међутим, овај доказ је у складу са постојањем океана у далекој прошлости, што значи да не можемо бити сигурни да он и даље постоји.
