Сателит
Из пројекта Википедија
- За остале употребе, погледајте Сателит (вишезначна одредница).
Сателит је небеско тело које кружи око другог небеског тела знатно веће масе. Сателит може бити природни и вештачки. Земљин природни сателит је Месец. Вештачки сателити углавном служе за посматрање промена на Земљи или за телекомуникације. Дакле, под сателитом најчешће подразумевамо сваки природни објекат који ротира око планете. У посебним случајевима, када оба ротирајућа објекта испуњавају услове Међународне Астрономске Заједнице да буду планете, може се говорити о систему сестринских (двојних) планета. Ипак, чак и у том случају, једној од њих (оној по величини и маси мањој од друге) биће додељен статус месеца. Међутим, под сателитом не подразумевамо само и искључиво објекте који ротирају око планета. Године 1993., у појасу астероида је пронађен двојни астероид, који се састоји од два сегмента који ротирају један око другог. То је 234 Ида око које ротира Дактил. Ово представља доказ да постоје и астероиди који имају сателите.
[уреди] Сателити Сунчевог система
У Сунчевом систему постоји 158 сателита. Планете без пратилаца су Меркур и Венера. После њих иде Земља са Месецом, затим Марс са два пратиоца, Фобосом и Деимосом, Плутон са најмање три, па онда планете са више сателита.
О постанку сателита постоји више теорија од којих су најважније три. Ниједна од њих, ипак не побија претходну, и све три су, изгледа, тачне. Прва каже да су сами настали од исте материје небуле од које су настале и планете. Већа небеска тела су их, потом, ухватила у своје гравитационо поље. По другој, сударом већ формираних небеских тела настала су мања, која су опет касније ухваћена у неко гравитационо поље. По трећој теорији, неки сателити су астероиди и планетоиди заробљени у орбити неке планете.
Сви сателити имају правилне орбите, што значи да је једна страна месеца увек окренута планети око које исти орбитира. Постоје, међутим, неки изузеци, као што су Хиперион и Фиби, Сатурнови сателити, који имају хаотичну ротацију, углавном због спољашњих утицаја. Сама Фиби није чак ни у чврстом стиску Сатурна, јер се налази на превеликој удаљености.
Највећи сателити у Сунчевом систему су Јупитеров Ганимед и Сатурнов Титан. Прате их Калисто, који је такође Јупитеров пратилац, затим Земљин Месец у класи са Иоом и Европом, затим Тритон, Харон и Енцелад, Хиперион, Фиби, Пандора, Тарвос, Критни...
