Буда

Из пројекта Википедија

Овом чланку или једном његовом делу је потребно сређивање.

Оно подразумева категоризацију, унутрашње повезивање, разламање текста и слична уређивања, како би се добио квалитетнији чланак.

Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Гаутама Буда. (Разговор)

Златна статуа Буде

У будизму Буда је свако биће које је постигло потпуно просветљење, односно у себи је до краја искоренило мржњу, похлепу и незнање, ослободивши тако себе патње. Буда дакле значи "Будни", "онај који види ствари око себе онаквима какве заиста јесу". Такво стање назива се нирвана (пали, nibbana). Будом се обично назива историјска личност Сидарта Готама (Siddharta Gotamo), оснивач будистичке религије. Рођен је око 560. год пре Христа, а умро је у осамдесетој години. Живео је на североистоку Индије у време када је то подручје било једно од највећих средишта интелектуалне и духовне делатности.

Готама је рођен као син раџе (краља) племена Сакја, чија је престоница био град Капилавасту у подножју Хималаја. Оженио се рано и имао сина. У доби од двадесет девет година, вођен неким унутарњим подстицајем напустио је тај споља сјајан живот и живео бескућничким животом светог човека. Његова одлука је очигледно била резултат дуго осећане тежње према вишим стварима и повезаности с духовнијом религијском орјентацијом Упанишаде и појавом бескућничког живота у Индији, као правог начина најупорнијих трагача за духовним истинама.

[уреди] Будино учење

[уреди] Карма

Закон карме или узрока и последице делује и у моралним и физичким димензијама људског живота.Човек робује том циклусу последица добрих и злих дела.

[уреди] Реинкарнација

Кроз реинкарнацију или поновно рођење сва људска бића сносе последице својих дела. Вредност деловања њиховог тела,њиховог говора и мисли у прошлим животима одређује околности њиховог поновног рођења.

[уреди] Ослобађање од карме

Разумевањем људског положаја -затвореност у процесу карме- и покоравањем правим условима, могуће је прекорачити људско стање. То не значи уништење карме, већ ослобађање од њене унутрашње моћи и поновно усмеравање живота. Почиње нов процес којим се може створити такозвана добра карма, а њене се добре последице осећају у себи и у другима.

[уреди] Четири племените истине

Будино искуство укратко је изложено у Четри племените истине:

Опште људско искуство је патња, духовна и емоционална као и физичка - последица прошле карме.
Узрок такве патње је чежња, посезање за погрешним стварима, или за правим стварима на погрешан начин. Основни људски проблем јесте погрешно примењен осећај за вредности, којим се стварима или особама приписује вредност коју они не могу издржати. Ништа у материјалном свету није вредно крајњег поштовања. Ништа не може у њему зависити у крајњем смислу.
Могуће је укинути патњу.
До престанка патње води Племенити осмороструки пут

[уреди] Племенити осмороструки пут

- исправна спознаја - исправни ставови - исправни говор - исправна делатност - исправан начин живота - исправан напор - исправно залагање - исправна медитативна сабраност Осам ставки пута могу се сврстати у три групе: - прве две под мудрост или разумевање - следеће три под етичко понашање - последње три под духовну дисциплину.

[уреди] Нирвана

Циљ живота је Нирвана. Она није уништавање себе, већ је она преображен облик људске свести, исто тако независна стварност с властитим динамизмом.Она је радикално друга од материјалног света-она је вечно краљевство, крајње поуздано истинско уточиште.