Бег
Из пројекта Википедија
Бег (на турском, bey, што значи "вођа") је наслов који се традиционално користио за вође мањих турских племенских група. У историјским аналима, многе турске и персијске вође су имале титуле bey, бег или beigh. Све три су истог значења - "лидер". Регија, провинција или вилајет (на турском, вилаyет), у којем је бег владао, називао се beylik, односно "беговина," што у грубим цртама одговара "емирату" или "кнежевини."
Прва три владара Отоманског царства су имали титуле бега а не султана. Мурат I је добио право звања "султана" од калифа у Каиру 1383. Од тада се звање "бег" односи на гувернера отоманског вилајета (провинције). С лабавом отоманском структуром, важније провинције су биле склоне аутономији и самоодрживости. У следећем веку су владари градова Бурса и Едирне имали титуле "бега". Касније је титула владара суверене државе Туниса била "бег".
Крајем 19. века је назив "бег" редуциран на почасни назив, нешто што отпилике одговара енглеској титули "Сир". У данашњој Турској и Азербејџану, назив бега има значење "господин".
Варијацијски облици бег или Баиг се још увек користе у презименима у Јужној и Централној Азији, као и на Балкану. У славенским именима постоји спој са славенским -(ов)ић додатком, као например у презименима Изетбеговић, Авдибеговић, Смаилбеговић, и томе слично.
