Барух Спиноза

Из пројекта Википедија

Западна филозофија Филозофија XVII века

Име:	Барух Спиноза
Рођен:	24. новембар 1632. године Амстердам, Холандија
Умро:	21. фебруар 1677. године Хаг, Холандија
Школа/традиција:	Континентални рационализам
Главна интересовања:	Етика, Метафизика, Епистемологија, Психологија, Политика, Религија
Значајне идеје:	Пантеизам
Утицаји од:	Хобса, Декарта, Кузе, Аристотела, Бејкона
Утицао на:	Конвеја, Канта, Хегела, Дејвидсона, Шопенхауера, Делуса, Ајнштајна, Гетеа

Барух де Спиноза (хол. Baruch de Spinoza), касније Бенедикто Спиноза (1632. - 1677.), био је холандски метафизичар, епистемолог, психолог, филозоф морала, политички теоретичар и филозоф религије. Сматра се да је био једна од најзначајних фигура рационализма XVII вијека.

[уреди] Живот и дјело

Спиноза се родио и одрастао у јеврејској заједници Амстердама. У 22. години је промијенио своје име Барух у латинско Бенедикто. Између 1652. и 1656. године студира картезијанску филозофију у школи Франсис ван Емдем. Ту је развио хетеродоксне концепције о природи божанског, напуштајући дефинитивно јудаизам, што је довело да буде избачен из јеврејске заједнице, 1656. године. Провео је цијели свој живот у Холандији. 1666. године напушта Амстердам и пребива у Ријнсбургу, Ворбургу и Хагу. Бавио се дијелом пулирањем сочива и његово познавање оптике га је навело на значајан допринос науци XVII вијека.

Једино дјело, које је Спиноза објавио за живота је Принципи картезијанске филозофије (Renati Des Cartes Principiorum Philosophiae, Part I et II), 1663. године. То је био његов покушај реформулисања и представљања Декартовог дјела Принципи филозофије, на начин који је сам дефинисао као »геометријски метод«. Спинозин »геометријски метод« користи као модел Еуклидове Елементе и »метод синтезе«, позајмљен од Декарта. Дјело представља почетни скуп дефиниција и аксиома, путем којих жели доказати различите претпоставке.

[уреди] Метафизика

Спиноза користи концепт »Бог или Природа« (»Deus sive Natura«), чиме покушава поистовјечити Бога и Природу, базирајући на том ставу своју метафизичку мисао. Врло чест случај, је идентификација његове филозофије са пантеизмом и(ли) натурализмом. По Спинози, иако филозофија почиње метафизиком, њен крајњи циљ је да служи као потпора етичкој мисли.

[уреди] Епистемологија и психологија

Као и остали рационалисти, Спиноза разликује двије врсте представе: путем маште и путем интелекта. Машта је представа преко које настаје унутрашња слика ствари, односно као посљедица чулног опажања. Интелектом се стварају одговарајући концепти, односно не слика ствари.

Спиноза, такође разликује три врсте сазнања:

Прво и ниже на скали назива мишљење, машта (opinio, imaginatio). Овдје укључује »случајно и неодређено искуство« (experientia vaga), такође сазнање из друге руке, (преко туђег искуства) и сазнање које се може стеђи преко симбола и знакова. Закључује да ова врста сазнања зависи од »збуњујућих и непрецизно одређених података«, значи посредно и преко чулних опажања, те стога није прикладно као база за филозофску аргументацију.

Друго и више на скали, долази путем разума (ratio), које зависи од карактеристика и природе структуре ствари, тј., »заједничко за све и исто у дијелу и свеобухватности«, или одговарајуће сазнање о састојцима, али ипак супротно есенцији.

Треће и највише на скали, дефинише као »интуитивно сазнање« (scientia intuitiva). Интуитивно сазнање, по Спинози, долази преко одговарајућег сазнања о супстанцији и атрибутима Божанским, као и сазнања о самој есенцији ствари. Такву врсту сазнање је једино могуће стећи преко одговарајућег реда акције и реакције.