Аеродром Хитроу
Из пројекта Википедија
| Аеродром Хитроу | |||
|---|---|---|---|
 |
|||
| IATA: LHR - ICAO: EGLL | |||
| Информације | |||
| Тип аеродрома | Јавни, међународни | ||
| Оператор | BAA (British Airports Authority) | ||
| Служи | Лондон | ||
| Надморска висина | 24 m | ||
| Координате | 51°28′39″N, 0°27′41″W | ||
| Писте | |||
| Правац | Дужина | Површина | |
| m | ft | ||
| 09L/27R | 3,902 | 12,801 | Асфалтирана |
| 09R/27L | 3,658 | 12,001 | Асфалтирана |
Аеродром Хитроу (ен. Heathrow Airport/London Heathrow Airport) је један од највећих светских аеродрома. Налази се у лондонској општини Хилингдон и од центра Лондона га дели 24 km. Кроз Хитроу је 2005. прошло 67,7 милиона путника.
Садржај |
[уреди] Историја
Хитроу има релативно дугу историју. На његовом садашњем месту 30-тих година XX века изграђен је мањи приватни аеродром у власништву авионске компаније која га је користила за тестирања. У том периоду Хитроу се није користио за комерцијалне летове а главни аеродром који је опслуживао Лондон био је, сада затворени, Кројдонски аеродром.
Прекретницу у развитку аеродрома означила је одлука о преузимању аеродрома из 1944. којом је у посед аеродрома дошло тадашње Министарство ваздухопловства. Одлуку је донео Харолд Белфор са образложењем да је неопходан аеродром за авионе дугог домета који би били ангажовани у рату са Јапаном. Међутим, Белфор ће касније признати у својим мемоарима како је он заправо желео да Хитроу постане комерцијални цивилни аеродром а да га је под датим изговорима преузео како би избегао дугу јавну расправу. У складу са оваквим мотивима Краљевско ваздухоплоство никад и није користило аеродром и он је 1. јануара 1946. предат у надлежност тадашњег Министарства цивилне авијације. Тај датум је уједно и датум првог цивилног лета са Хитроа, био је то лет за Буенос Аирес.
Аеродром је званично отворен 31. маја 1946. и од тада се само увећавао да би данас поред Гетвика био главни лондонски аеродром. Прву модерну бетонску писту (1953.) и терминал (1955. - данашњи Терминал 2) отворила је краљица Елизабета II. Нешто касније отворен је и данашњи Терминал 3 и Терминал 1, отворен 1968. Најмлађи је Терминал 4, отворен 1986, док је тренутно у изградњи Терминал 5.
Хитроу је у власништву компаније BAA која је настала приватизацијом Британске управе аеродрома (ен. British Airports Authority). У власништву исте компаније је још 7 других аеродрома широм Британије.
[уреди] Тероризам
Као и већина великих међународних аеродрома, Хитроу је под сталном претњом од терористичких напада што у многоме утиче на безбедносне процедуре на аеродорму. Неки од догађаја су:
- 17. априла 1986. у торби једне путнице ирског порекла нађена је велика количина семтекс експлозива које је намеравала да унесе на лет израелског авио превозника Ел Ал. Експлозив је обезбедио њен јордански дечко који је касније ухапшен и осуђен на 45 година затвора.
- ИРА је 1994. у три наврата напала аеродром на њега испаливши укупно 12 пројектила из минобацача. Ови напади су проузроковали велике сметње у функционисању аеродрома са економским последицама по све кориснике услуга аеродрома. Криза је достигла врхунац када је у том периоду краљица морала да слети на аеродром у пратњи РАФ.
- након оперативних информација неколико сигурносних агенција да је могуће да ће Ал Каидини терористи са британских и америчких аеродрома покушати да земља-ваздух ракетама нападну авионе, на Хитроу је распоређено 1.000 додатних полицијаца као и Британска армија.
Последња претња по сигурност аеродрома одиграла се 10. августа 2006. Након што је МИ5 подигнуо ниво опасности на највиши могући - “критична” опасност, на свим британским аеродромима а посебно Хитроу уведене су посебне сигурносне мере. Наиме, одлука је уследила након хапшења 21 британског грађанина муслиманског порекла (мада се у почетку одбијало да су ухапшени припадници било које специфичне заједнице) под сумњом да су планирали да разнесу између 8 и 10 авиона који из Лондона крећу ка САД. Њихов план је наводно био да на летове у пластичним боцама минералне воде унесу течне екплозиве кућне производње које би активирали или у британском ваздушном простору или изнад океана или непосредно пре слетање на неки од америчких аеродрома.
На Хитроу је дошло до потпуног колапса авионског саобраћаја. Већина авио компанија је отказала своје летове а они који нису отказани каснили су по неколико сати а саобраћај је поновно релативно нормално успостављен тек неколико дана касније. На аеродром су распоређене додатне снаге Метрополитан полиције. Донета је мера којом се забрањује уношење било какве течности на лет која је ускоро проширена на ручни пртљаг уопште. Њом се путницима који полећу или слећу на Хитроу дозвољава да у кабину авиона унесу путну исправу, новчаник џепног формата, наочаре, сочива, неопходне лекове у чврстом облику, класичне кључеве и уколико путују са малим дететом млеко или сок који су претходно пред службеним лицем пробали. Очекује се да ће ова мера попримити сталан карактер јер се употребом састојака (као нпр. хидроген-пероксид) доступних у слободној продаји могу направити изузетно јефтини и разорни течни експлозиви. Тренутна сигурносна опрема на аеродромима широм света може да детектује нитро групу везану за органско једињење која је присутна у готово свим постојећим војним експлозивима. Експлозиве какве су терористи наводно планирали да унесу није могуће детектовати.
Међутим, неколико дана после почетне узбуне, 14. августа 2006., степен опасности је спуштен за један ниже а забрана уношења свог ручног пртљага је привремено укинута. Дозвољено је уношење једног комада ручног пртљага малих димензија док је строга забрана уношења течности остала на снази.
[уреди] Хитроу данас
Хитроу је данас један од најпрометнијих светских аеродрома. Од приватизације 1986. њиме управља компанија BAA међутим, због тржишног положаја који BAA ужива, као власник 8 британских аеродрома, цене аеродромских услуга (у циљу спречавања монопола) мора да одобри британска Управа цивилне авијације. Хитроу ужива известан углед међу лондонским аеродромима тако да Управа, по одлуци из 2003. дозвољава извесне повластице што чини Хитроу скупљим у односу на Гетвик и Лутон. Ипак, већина авио компанија се одлучује управо за Хитроу, док клијентелу преостала два (не рачунајући London City аеродром) претежно чине јефтине авио компаније.
Хитроу је велики међународни центар авио саобраћаја. Поред четири путничка постоји и један теретни терминал. Упркос многобројним маркетиншким тврдњама, по годишњем броју путника, Хитроу се налази на трећем месту, после аеродрома у Атланти и чикашког О'Хер аеродрома.
Што се тиче европских статистика, Хитроу је по броју путника на првом месту са преко 30% више путника од другопласираног Шарл де Гола. Ипак, по броју полетања и слетања као и по количини терета која на годишњем нивоу прође кроз аеродром, Хитроу се налази на трећем месту, после паришког Шарл де Гола и Франкфуртског аеродрома.
На Хитроу се у бројним навратима апеловало да ратификује споразуме о слободним тржишту као што је споразум о слободном небу изнад аеродрома. Овај проблем је посебно изражен у летовима ка САД где само 4 авио компаније имају право на слетање и саобраћај из/ка САД.
У 2005. години кроз аеродром је прошло 67,7 милиона путника што је скромних 0,9% више него претходне, 2004. године. Ипак, очекује се да ће завршетком Терминала 5 ова цифра значајније порасти. У склопу припрема за увођење редовних линија које ће опслуживати Ербас А380, неопходне измене су направљене на Терминалу 3 док ће Терминал 5 имати засебан део резервисан за највећи светски путнички авион.
[уреди] Терминали и дестинације
Аеродром тренутно има 4 терминала са петим у изградњи. Терминали 1,2 и 3 налазе се централно лоцирани у аеродромском комплексу што представља својеврстан проблем за обезбеђивање адекватног броја паркинг места у непосредној близини ових терминала. Бројне аутобуске линије повезују терминале и паркинге али је дугорочније решење у реконструкцији старијих терминала. Насупрот њима, Терминал 4 је изолован од прва 3 и постављен периферније.
Свака авио компанија функционише у склопу додељеног терминала. Постоје предлози да се ова прерасподела реформише обраћајући пажњу на партнерске односе између компанија. Ипак, ово се не очекује пре завршетка Терминала 5.
[уреди] Терминал 1
- бми (Абердин, Аликанте, Амстердам, Белфаст, Брисел, Венеција, Глазгов, Даблин, Дарам, Тиз Вели, Единбург, Инвернес, Лидс, Манчестер, Москва, Мумбај, Напуљ, Ница, Палма де Мајорка, Париз, Ријад, Тенерифе)
- Бритиш Ервејз (углавном европске дестинације)
- Ејшана Ерлајнс (Сеул)
- Ел Ал (Овда, Тел Авив)
- Ер Лингус (Корк, Даблин, Шенон)
- Ер Сејшелс (Сејшели)
- ЛОТ Полиш Ерлајнз (Варшава)
- Сајпрус Ервејз (Ларнака)
- Сан д'Ор (Тел Авив)
- Саут Африкан Ервејз (Кејптаун, Јоханесбург)
- Финер (Хелсинки)
[уреди] Терминал 2
- Аерофлот (Москва)
- Алиталија (Милан, Рим)
- Белвју Ерлајнз (Фритаун)
- Ер Алжир (Алжир)
- Ер Астана (Алмати)
- Ер Франс (Лион, Париз)
- Иберија (Барселона, Билбао, Венеција, Мадрид, Малага, Ла Коруња, Сантијаго де Компостела, Севиља)
- Исландер (Кефлавик)
- Јат Ервејз (Београд, Тиват)
- Јеменија (Сана)
- Кроација Ерлајнз (Ријека, Сплит, Загреб)
- Либијан Араб Ерлајнз (Бенгази, Триполи)
- Луксер (Луксембург)
- Луфтханса (Диселдорф, Келн, Минхен, Франкфурт, Хамбург, Штутгарт)
- Малев Хунгаријан Ерлајнз (Будимпешта)
- Олимпик Ерлајнз (Атина, Солун)
- Остријан Ерлајнз (Беч)
- Пулково Авијејшн Ентерпрајз (Санкт Петербург)
- Ројал Ер Марок (Казабланка, Маракеш, Тангер)
- Свис (Цирих)
- Сиријан Араб Ерлајнз (Дамаск)
- Судан Ервејз (Картум)
- ТАП Португал (Фарос, Фунал, Лисабон, Порто)
- ТАРОМ (Букурешт)
- Тунисер (Тунис)
- Узбекистан Ервејз (Ташкент)
- Украјин Интернешенал Ерлајнз (Кијев)
- Хелиос Ервејз (Ларнака)
- Чајна Истерн Ерлајнз (Шангај)
- Чек Ерлајнз (Праг)
[уреди] Терминал 3
- Американ Ерлајнз (Бостон, Лос Анђелес, Мајами, Њујорк, Чикаго)
- Биман Бангладеш (Дака, Дубаи)
- Бритиш Ервејз (Мајами)
- Верџин Атлантик Ервејз (Бостон, Вашингтон, Делхи, Дубаи, Јоханесбург, Кејптаун, Лагос, Лос Анђелес, Мајами, Мумбај, Њујорк, Њуарк, Сан Франциско, Сиднеј, Токио, Хонгконг, Шангај)
- Вест Индис Ервејз (Антигва, Бриџтаун Барбадос, Св. Луција, Порт оф Спејн, Џорџтаун)
- Галф Ер (Бахреин, Маскат)
- ЕВА Ер (Банкок, Тајпеј)
- Емиратс (Дубаи)
- Ер Индија (Ахмедабад, Делхи, Колката, Мумбај, Ченаји, Чикаго)
- Ер Канада (Ванкувер, Калгари, Монтреал, Отава, Сент Џонс, Торонто, Халифакс)
- Ер Маурицијус (Маурицијус)
- Ер Њу Зеланд (Лос Анђелес, Окланд, Хонгконг)
- Ер Чајна (Пекинг)
- Ер Џамејка (Кингстон, Монтего Беј)
- Етијад Ервејз (Абу Даби)
- Иран Ер (Техеран)
- Итиопијан Ерлајнз (Адис Абеба, Рим)
- Иџипт Ер (Каиро, Луксор)
- Јунајтед Ерлајнз (Вашингтон, Лос Анђелес, Њујорк, Сан Франциско, Чикаго)
- Кибрис Турк Хава Јолари (Измир)
- Катар Ервејз (Доха)
- Катеј Пацифик (Хонгконг)
- Кјувејт Ервејз (Кувајт, Њујорк)
- Коријан Ер (Сеул)
- Малејжа Ерлајнз (Куала Лумпур)
- Мидл Ист Ерлајнз (Дамаск)
- Ол Нипон Ервејз (Токио)
- Пакистан Интернешенал Ерлајнз (Исламабад, Карачи, Лахоре)
- Ројал Брунеј (Бандар Сери Бегаван, Дубаи)
- Ројал Џорданијан (Аман, Агада)
- САС Братенс (Осло, Ставанџер)
- Сауди Арабијан Ерлајнз (Џеда, Ријад)
- Сингапур Ерлајнз (Сингапур)
- Скандинејвијан Ерлајнз (Копенхаген, Гетеборг, Стокхолм)
- Таи Ервејз Интернешнал (Бангкок)
- Туркиш Ерлајнз (Анталија, Измир, Истанбул)
- Туркменистан Ерлајнз (Ашхабад)
- Џапан Ерлајнз (Осака, Токио)
- Џет Ервејз (Амрицар, Делхи, Мумбај)
[уреди] Терминал 4
- Бритиш Ервејз (преко 40 углавном прекоокеанских дестинација)
- Ер Малта (Лука)
- Ер Сахара (Делхи)
- Квантас (Бангкок, Мелбурн, Сиднеј, Сингапур, Хонгконг)
- Кенија Ервејз
- КЛМ Ројал Дач Ерлајнз (Амстердам, Ајндховен, Ротердам)
- СН Браселс Ерлајнз (Брисел)
- ТАМ Лињас Аерас (Сао Паоло)
- Шриланкан Ерлајнз (Коломбо, Мале)
[уреди] Писте и узлетно-слетни режим
Хитроу је у прошлости располагао са шест кратких писти које су биле погодне за узлетање авиона са пропелерима при различитим правцима дувања ветра. Оне су се међусобно пресецале. Међутим, модернизацијом авијације уопште и захтеви услова на аеродромима су се променили.
Хитроу тренутно располаже са две писте паралелно постављене једна до друге. Њихове димензије су такве да могу да их могу користити и највеће летелице у производњи. Постојала је и трећа кратка писта 23, која је пресецала обе, и која сада чини таксивеј А. Контрола полетања и слетања са Хитроа је изузетно комплексна јер је потребно да се писте већину времена користе максимумом капацитета. Поред овога употребу писта ограничава и тзв. Кронфордски протокол који је усвојен договором између управе аеродрома и становника оближњег Кронфорда којим се, осим у изнимним ситуацијама, саобраћај усмерава тако да што мање њега прелеће преко оближњих резиденцијалних зона.
Поступак слетања је укратко овакав. Уколико је писта заузета, долазећи авион се управља ка једној од четири резервисане зоне за кружење авиона на чекању. Ове зоне су распоређене око адекватних радио одашиљача који служе за навигацију и омогућавају да се авиони око њих крећу на предвидљив начин што олакшава посао контролорима лета. Те зоне су углавном између 3.000 и 5.000 метара. Авион добија свој коридор који задржава док не добије инструкције од контролора да се спусти на мању висину и настави кружење. Извођење авиона из оваквог режима захтева велику количину умећа и искуства. Авион је потребно усмерити на прилаз адекватној писти тако да се све време налази на безбедном растојању од осталих летелица али истовремено и на начин који је довољно ефикасан да се слетања одвијају једно за другим, са минималним паузама. Просечно растојање између два авиона који слећу је само око 5 km.
Док једна писта углавном служи за слетања, друга је у том случају резервисана за полетања. При томе се води рачуна да авиони који слећу буду позиционирани тако да на путу ка терминалу односно капији не морају да прелазе активне писте. Свакодневно се врши ротација између писта, односно једна постаје узлетна а друга полетна и обрнуто. Ротација се врши и у зависности на правац ветра.
Обе писте су опремљене најмодернијом навигационом опремом за навођење авиона и аутоматско слетање које омогућавају функционисање аеродрома и у изузетно лошим временским условима.
[уреди] Повезаност са градом
Једна од главних предности Хитрооа је његова квалитетна повезаност са Лондоном. Иако закрченост саобраћаја остаје велики проблем константно се проналазе нова решења за ову потешкоћу.
[уреди] Саобраћај на подручју аеродрома
Хитроу је повезан са два велика аутопута (М25 и М4) и два пута мање категорије (А4 и А30). Од ових, два пута пролазе кроз тунел изграђен испод једне од писта. Ипак, саобраћај личних возила је ограничен и јако спор. На подручју аеродрома постоје бројни паркинзи и гараже, како за кратке боравке тако и за оне дужег карактера. Постоји и више паркинга у непосредној близини аеродрома који нису у власништву BAA. Паркинзи су са аеродромским зградама повезани бесплатним аутобуским линијама. Пут до центра Лондона, у зависности од оптерећености саобраћаја, може да потраје и око сат времена. Уређен је и прилаз аеродрому бициклима.
[уреди] Јавни превоз
Бројне аутобуске линије повезују аеродром са другим деловима града. Аеродром има своју аутобуску станицу. Осим локалних линија којима управља Транспорт за Лондон, РејлЕр (RailAir) има редовне линије до железничких станица Ридинг и Фелтам. Постоје и редовне линије за друге делове Британије.
Пикадили линија лондонског метроа је 1977. продужена до аеродрома. До недавно у функцији су биле две станице, једна за Терминале 1,2 и 3 и друга за Терминал 4. Станица Терминала 4 је затворена до септембра 2006. због радова на изградњи тунела и пруге за нову станицу која ће бити отворена у склопу Терминала 5, који је тренутно у изградњи. Иако једна од јефтинијих опција, пут подземном до центра Лондона може да потраје и око 55 минута.
Две брже, али и скупље железничке опције, су:
- Хитроу Експрес - удобни, климатизовани возови полазе на сваких 15 минута са аеродрома и након петнаестоминутног путовања стижу до Педингтон станице у центру Лондона. Цена карте је између 13 и 15 фунти. Линија нема успутних станица.
- Хитроу Конект - такође иде до Педингтона. Поласци су на сваких пола сата а путовање траје 25 минута уз бројне успутне станице где је могуће преседнути на неку од других железничких линија за дестинације широм Британије. Цена карте је 9,50 фунти.
Најудобнија али и најскупља опција је свакако такси. Проток такси возила кроз аеродром је добро организован и постоје резервисана такси стајалишта испред сваког од терминала. Путник наручује такси који онда полази са оближње такси станице. Ово убрзава проток возила. Цену свих такси услуга утврђује Транспорт за Лондон и она је јединствена за све такси компаније. Пут до центра Лондона може да кошта и око 70 фунти.
[уреди] Будућност Хитроа
[уреди] Терминал 5
Свакако један од највећих пројеката тренутно у току је изградња Терминала 5. Овај контраверзни пројекат је актуелан још од 1993. када је BAA предала захтев за одобрење његове изградње. У најдужој јавној расправи у историји Британије сукобили су се опречни интереси. С једне стране, велике авио компаније које су стациониране на Хитроу, као Бритиш Ервејз, су гласно подржавале проширење аеродрома јер је то једини начин за одржање конкурентности у односу на друге велике међународне аеродроме у Европи. С друге стране, бројни активисти за заштиту животне средине као и 11 лондонских општина, поготову Хилингдон (на чијој територији се аеродром налази), били су жестоки противници изградње новог терминала. Пораст броја путника неумитно значи и већи број возила и летова, што повећава загаћеност ваздуха и буку. Министарство саобраћаја је ипак 2001. одобрило изградњу новог терминала.
Завршетак изградње је заказан за 30. март 2006. Нови терминал ће употребљавати искључиво Бритиш Ервејз који ће све своје летове пребацити на овај терминал. Он ће такоће имати и део само за Ербасов А380. Изградња новог терминала је са собом повукла и низ мањих пројеката, укључујући и измене на саобраћајној мрежи аеродрома и изградњу мањег аутопута који ће бити повезан са М25. У току је и изградња продужетка Пикадили линије лондонског метроа (PicEx пројекат). Нови терминал ће имати и велики број повезаних зграда. Међу њима су нов контролни торањ, 60 места за авионе, хотел са 600 кревета, паркинг за 4.000 возила, управне зграде као и преусмерење две мање реке. Њихов завршетак се очекује до 2010.
По завршетку овог терминала очекује се реорганизација распореда авио компанија по терминалима.
[уреди] Нови Хитроу Исток терминал
BAA је најавила да ће завршетком изградње Терминала 5, 2008. затворити садашњи Терминал 2. На том месту се планира изградња новог терминала капацитета од 30 милиона путника. Изградња би требала да почне 2009. и да траје до 2012. BAA, међутим, још није добила одговарајуће сагласности али је извесно да ће се Терминал 2 (најстарији Хитроов терминал), без обзира на будућност новог терминала, затворити.
[уреди] Трећа писта
Трећа писта је веома неизвестан и дугорочан план који је споменут у плану развоја британског авио саобраћаја (документ који издаје Секретаријат за саобраћај). Њиме се предвиђа изградња треће писте и шестог терминала што би повећало капацитет аеродром за 115 милиона путника. Бритиш Ервејз је посебно заинтересован за остварење ових планова.
Међутим, земљиште на којем би нова писта требала да буде изграђена би морало да буде рашчишћено што би значило губитак два мања места у близини аеродрома. У њима се налазе и грађевине извесног историјског значаја. Такође, дискутабилно је да ли би изградња ових грађевина могла да задовољи постојеће прописе о загађењу и буци у близини насељених места.
[уреди] Спољашње везе
BAA London Heathrow - званични сајт
