12. септембар

Из пројекта Википедија

12. септембар (12.9.) је 255. дан у години по грегоријанском календару (256. у преступној години). До краја године има још 110 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још

[уреди] Догађаји

Авг. - Септембар - Окт.
По	Ут	Ср	Че	Пе	Су	Не
28	29	30	31	1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	1
календар за 2006 г. цела година

1683. - Пољски краљ Јан III Собјецки потукао турску војску и разбио двомесечну другу опсаду Беча, чиме је спречен продор Турске у средњу Европу.
1772. - Русија освојила персијску област уз Каспијско море, укључујући град Баку.
1801. - Руски цар Александар I анектирао грузијску краљевину. Источна грузијска краљевина, створена четири деценије раније, прихватила руски протекторат 1783. Русија 1810. анектирала и западну Грузију, која је до тада била под влашћу Отоманског царства.
1848. - Швајцарска усвојила нов Устав којим је постала федерална унија с јаком централном влашћу.
1878. - Египатски обелиск познат као „Клеопатрина игла“, направљен од мермера из Асуана око 1475. пне., постављен у Лондону.
1890. - Британска Јужноафричка компанија основала град Солзбери који је постао главни град Родезије. Назив добио по имену тадашњег британског премијера, лорда Солзберија.
1916. - На Кајмакчалану почела офанзива српске војске против Бугара и Немаца у Првом светском рату. Завршена 3. октобра 1916, као прва победа српске војске после повлачења преко Албаније.
1919. - Италијанска армија састављена од добровољаца под командом песника Габријела Д'Анунција заузела Ријеку. Град остао под италијанском влашћу до краја Другог светског рата.
1940. - Тражећи изгубљеног пса, група тинејџера открила пећину Леско, код места Монтињак у Дордоњи у Француској, чувен археолошки локалитет с цртежима из палеолита.
1943. - Немачки командоси у Другом светском рату, на основу наредбе Адолфа Хитлера, отели бившег италијанског диктатора Бенита Мусолинија, ког су нове италијанске власти ставиле у затвор.
1953. - Никита Хрушчов изабран за првог секретара Централног комитета КП СССР.
1968. - Албанија саопштила да напушта Варшавски пакт.
1970. - Палестински отмичари у Јордану дигли у ваздух три авиона отета шест дана раније, после полетања из Њујорка ка Европи. Претходно ослободили путнике у замену за палестинске затворенике, међу којима отмичара четвртог авиона Лејлу Калед.
1974. - Војним пучем свргнут са власти етиопски цар Хаиле Селасије, који је 1928. после смрти Менелика II постао краљ, а 1930. цар Етиопије.
1980. - У војном пучу под вођством генерала Кенана Еврена у Турској оборена влада Сулејмана Демирела.
1989. - У пољском парламенту прихваћена влада једног од лидера покрета „Солидарност“ Тадеуша Мазовјецког, чиме је формално окончана владавина комуниста у Пољској.
1994. - У Пољској одржане прве заједничке војне вежбе снага НАТО и бившег Варшавског пакта.
1999. - Индонезија прихватила распоређивање мировних снага УН у Источном Тимору.
2000. - У експлозији аутомобила који је улетео у подземну гаражу у згради Берзе у Џакарти, 15 људи погинуло, а више десетина повређено.
2001. - НАТО се први пут у својој 52 године дугој историји позвао на члан 5. Повеље НАТО о заједничкој одбрани, чиме је створена могућност колективног војног одговора на нападе у САД. У говору нацији, председник САД Џорџ Буш рекао да су САД нападнута и да ће искористити сва своја одбрамбена средства како би тероризам био побеђен.

[уреди] Рођења

1494. - Франсоа I, француски краљ.
1583. - Ђироламо Фрескобалди, италијански оргуљаш и композитор.
1876. - Милан Грол, српски политичар, позоришни и књижевни критичар.
1913. - Џеси Овенс, амерички атлетичар.
1962. - Дино Мерлин, југословеснки и босански музичар и текстописац.

[уреди] Смрти

1733. - Франсоа Купрен, француски композитор и оргуљаш.
1998. - Азем Хајдари, албански политичар.
2004. - Михаило Ћуповић Ћупо, златиборски песник.

[уреди] Празници и дани сећања

490. пне. - На источној обали Атике код Маратона Атињани победили десетоструко бројнију војску персијског цара Дарија. У бици погинула 192 грчка војника, а Персијанаци имали око 6.000 мртвих. Вест о победи у Атину донео гласник Филипид, претрчавши 40 километара, после чега је умро од премора. По том догађају названа најдужа трка у атлетици.