22. септембар
Из пројекта Википедија
22. септембар (22.9.) је 265. дан у години по грегоријанском календару (266. у преступној години). До краја године има још 100 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
Авг. - Септембар - Окт. | ||||||
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
28 | 29 | 30 | 31 | 1 | 2 | 3 |
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 1 |
календар за 2006 г. цела година |
- 1499. - Миром у Базелу окончан Швапски рат Швајцарске лиге и немачког краља Максимилијана I, а Швајцарска стекла независност.
- 1735. - Роберт Волпол постао први британски премијер који се уселио у резиденцију у Даунинг стриту 10 у Лондону.
- 1789. - Руско-аустријске снаге под командом руског војсковође Александра Суворова нанеле тежак пораз Турцима у бици код Римника.
- 1792. - Дан после обарања монархије Француска проглашена републиком и на снагу ступио нов календар, којим је за почетак рачунања нове ере узет јесењи еквинокцијум, 23. септембар 1792.
- 1862. - Ото фон Бизмарк постао пруски канцелар. Под геслом „крв и гвожђе“ ујединио 25 немачких држава у Немачко Царство, основано 1871. с Вилхелмом I Хоенцолерном као царем.
- 1923. - У Љубљани одржана скупштина феминистичких друштава Краљевине Југославије на којој је основана Феминистичка алијанса.
- 1934. - У експлозији у руднику Гресфорд у Велсу погинуло више од 260 рудара.
- 1940. - Јапанске трупе ушле, у Другом светском рату, у Француску Индокину.
- 1949. - Владе САД, Велике Британије и Канаде саопштиле да је СССР извео прву експлозију атомске бомбе 29. августа 1949.
- 1955. - У Великој Британији почела да ради комерцијална телевизија. Први плаћен оглас била реклама за пасту за зубе.
- 1974. - У урагану у централноамеричкој држави Хондурас погинуло око 5.000 људи.
- 1980. - Копнене снаге Ирака ушле у Иран у намери да преузму контролу над Шат-ел-Арабом, чиме је ирачко-ирански сукоб прерастао у прави рат, који је трајао наредних осам година.
- 1985. - Француски премијер Лоран Фабијус признао да су француски тајни агенти, на основу наређења владе, потопили у Новом Зеланду брод „Дугин ратник“ организације „Гринпис“. „Гринпис“ водио кампању против француских нуклеарних проба.
- 1992. - САД упутиле захтев генералном секретару Уједињених нација за формирање комисије за испитивање ратних злочина у Југославији. У приложеном извештају, руководства Србије, Југословенске народне армије и српске оружане снаге у Хрватској и БиХ оптужени за тешке злочине почињене током 15 месеци рата у бившој Југославији.
- 1993. - У јеку једне од највећих инфлација забележених у свету, Југославија донела закон о деноминацији националне валуте, према ком је од 1. октобра милион динара вредео један динар.
- 1998. - На планини Ћићевици обновљене борбе српских снага безбедности и косовских Албанаца, а министар правде у Влади Србије Драгољуб Јанковић саопштио да су против 178 косовских Албанаца подигнуте оптузнице због тероризма, да је под истрагом 927, а у притвору 538 Албанаца са Косова.
- 2000. - Апелациони суд у Лондону донео одлуку о раздвајању девојчица, сијамских близнакиња, упркос противљену њихових родитеља, католика, чија религија не дозвољава такве ризичне оперативне захвате.
[уреди] Рођења
- 1601. - Ана Аустријска, француска краљица († 1666.)
- 1791. - Мајкл Фарадеј, енглески физичар и хемичар.
- 1885. - Ерих фон Штрохајм, амерички филмски режисер и глумац аустријског порекла.
- 1918. - Хенрик Шеринг, мексички виолиниста пореклом пољски Јеврејин. († 1988.)
- 1976. - Роналдо, бразилски фудбалер.
- 1978. - Иван Андрић
[уреди] Смрти
- 1241. - Стурулсон Снори, исландски писац, историчар и политичар (* 1178).
- 1882. - Катарина Ивановић, српска сликарка.
- 1949. - Ким Џонг Сук, корејска политичарка (* 1917.)
- 1956. - Фредерик Соди, енглески хемичар. (* 1877).
- 1969. - Адолфо Лопес Матеос, мексички политичар. (* 1909.)
- 1989. - Ирвин Берлин, амерички певач.
- 2001. - Исак Штерн, украински виолиниста.
[уреди] Празници и дани сећања
- 1862. - Председник САД Абрахам Линколн објавио декрет према ком сви амерички робови постају слободни грађани 1. јануара 1863.
- 1960. - Проглашена независност афричке државе Мали с председником Модибом Кеитом.