Хиперболичка тригонометрија
Из пројекта Википедија
Хиперболичка тригонометрија има своју улогу у геометрији Лобачевског. Користи се за проучавање отпорности материјала, у електротехници, статичким прорачунима висећих мостова у грађевинарству и другим гранама науке. У математици се хиперболичке функције користе, на пример, за решавање интеграла где се појављује 1 + x2, за разлику од облика 1 − x2, где се користи обична, тј. равнинска тригонометрија.
Садржај |
[уреди] Хиперболичке функције
Хиперболичке функције је увео у употребу италијански математичар Вићенцо Рикати (Vincenzo Riccati, 1707-1775). Он је користио ознаке Sh. и Ch. за хиперболни синус и косинус. Теорију је даље развио Ламберт (Johann Heinrich Lambert, 1728-1777. Histoire de l'académie Royale des sciences et des belles-lettres de Berlin, том. XXIV, стр. 327 (1768)), негде око 1771, употребљавајући sinh и cosh. Код нас се за хиперболне функције користе ознаке sh x, ch x, th x, cth x, sech x, cosech x, али овде следимо скраћенице које подржава Википедијин софтвер, тј. Латех, а то су уобичајене англосаксонске ознаке.
[уреди] Дефиниција хиперболичких функција
Синус хиперболички, косинус хиперболички и тангенс хиперболички одређени су формулама:
Котангенс хиперболички, секанс хиперболички и косеканс хиперболички су реципрочне вредности:
Геометријско одређивање хиперболичних функција аналогно је одређивању тригонометријских функција синус, косинус, тангенс (в. равнинска тригонометрија).
[уреди] Геометријско одређивање
У тригонометријском кругу дефинисане су функције као одсечци BC, OB, AD (полупречник r=1), а угао α је централни угао AOC. Исти угао смо могли дефинисати и као површину Pk двоструког кружног исечка COK (сл.6. шрафирано).
Наиме, када је угао AOC, тј. α у радијанима, тада двоструки централни исечак COK има површину Узимајући аналогну функцију површине, али не за кружницу x2 + y2 = 1, него за истострану хиперболу x2 − y2 = 1, и означавајући са Ph = x површину аналогног сектора COK (шрафиранo на сл.7.), дефинишемо хиперболне функције: sh x = BC, ch x = OB, th x = AB, односно истим редом sinh x, cosh x, tanh x, тј. синус, косинус и тангенс хиперболни.
Када површину х израчунамо (в. одређени интеграл) добијамо изразе за BC, OB, AD:
дакле за хиперболне функције добијамо претходно наведене изразе у експоненцијалном облику:
[уреди] Тригонометријске везе
Свака формула која повезује хиперболичку функције аргумента х или ах, али не ax+b, може се добити из одговарајуће формуле која повезује обичне тригонометријске функције угла z заменом са и заменом са На пример:
- прелази у
- прелази у
[уреди] Основне формуле
За хиперболне функције вреде формуле аналогне формулама за функције обичне тригонометрије.
[уреди] Функције једног аргумента
[уреди] Међусобно изражавање
[уреди] Збир и разлика аргумената
[уреди] Функције двоструког аргумента
[уреди] Моаврова хиперболичка формула
[уреди] Функције половине аргумента
- + за x>0, - за x<0,
[уреди] Збир и разлика функција
[уреди] Инверзне (Aреа) функције
Називи ареа-синус, ареа-косинус, ареа-тангенс и ареа-котангенс потичу од речи ареа (површина) јер ареа-функције можемо представити површином хиперболичког сектора. Оне су инверзне функцијама синус хиперболни, косинус хиперболни, тангенс хиперболни и котангенс хиперболни, тј. ако је тада је итд:
- ареа-синус, ако је
- ареа-косинус, ако је
- ареа-тангенс, ако је
- ареа-котангенс, ако је
[уреди] Изражавање логаритмима
- x|<1," />
- x|>1." />
[уреди] Међусобно изражавање инверзних
Уз индекс * иде предзнак + за х позитивно, - за х негативно.