Краљ Никола I Петровић
Из пројекта Википедија
Никола I Петровић (Његуши 7. октобар(јк)/19. октобар 1840. - 2. март 1921. Антиб крај Нице, Француска) био је књаз Црне Горе у периоду 1860-1910. и краљ у периоду 1910-1918.
Садржај |
[уреди] Живот
Књаз Никола I се васпитавао у Паризу, примивши владу у 19. години живота. Првих година управљао је уз помоћ и сарадњу свога оца, великог Војводе Мирка. Године 1862. повео је због ослобођења Херцеговине први рат са Турском. Рат је био тежак за Црну Гору, али се свршио часним миром. 1868. млади књаз Никола путовао је први пут у Русију и том приликом је са царем Александром II још више развио везе које су са Русијом били утврдили његови преци. По повратку с пута отпочео је живи рад на преуређењу државе. Уредио је војску, која му је била прва брига; отворио је по земљи судове и школе. 1876. у заједници са Србијом, са којом је књаз Никола још под владом кнеза Михаила склопио савез, Црна Гора је објавила Турској рат за уједињење и ослобођење српскога народа. Црногорско се оружје прославило у побједама на Вучјем Долу, Фундини у и Никшићу, па, пошто је и Русија ушла у рат, Црна Гора заузе Билеће, Бар, Улцињ и Подгорицу.
Глас о побједама црногорским би разнесен широм свијета. Пјесници их опјеваше, а Црногорци дадоше књазу Николи назив: "Цар Јунака". Црна Гора је изашла из рата проширена и добила излаз на море. Тада су јој признале независност и оне велике силе, које јој то до тада формално не признаваху.
По рату настало је дуго доба мира, које је књаз Никола умио искористити да Црну Гору мудром управом и мирним радом уздигне на степен на који су је подигле побједе њене војске у ратним временима. Радио је у свим правцима културнога развића. Подизао је школе, градио путеве, отварао нове вароши, издавао корисне законе, сређивао државну управу завођењем министарстава и подстицао привредни и трговински полет и општу радиност. Али највећа му је брига била војска, коју је, помоћу Русије, подигао наоружањем и обуком на висину савремених задатака и потреба и од ње учинио праву народну узданицу. Родственичким везама са страним дворовима прибавио је Црној Гори још веће поштовање и појачао у великој мјери њен углед. Тешки и дуготрајни рад на народном и државном добру олакшале су му јака воља и жица поезије, која га је учинила популарним српским пјесником. Написао је и текст за прву црногорску химну „Онамо, 'намо“, али она због провокативног карактера никад није ушла у службену употребу. Црна Гора данас не користи ову химну због политички проблематичног текста, већ је написана нова химна „Ој свијетла мајска зоро“ (музика је узета из народне "поскочице"). Дао је земљи устав 6. децембра 1905.
[уреди] Деца
Са својом супругом, краљицом Миленом имао је дванаесторо дјеце:
- Кнегиња Зорка Карађорђевић (1864-1890)
- Милица Николајевна (1866-1951)
- Анастасија Николајевна (1868-1935)
- Марица (1869-1885)
- Принц Данило (1871-1939)
- Краљица Јелена Савојска (1873-1952)
- Ана од Батенберга (1874-1971)
- Софија (1876-1876)
- Мирко (1879-1918)
- Ксенија (1881-1960)
- Вјера (1887-1927)
- Петар (1889-1932)
[уреди] Цитати
- Вријеме је и моје лице избраздало,
- али срце моје,
- овако српско срце моје,
- бразда нема.
[тражи се извор]
[уреди] Види још
[уреди] Литература
- Владалачка кућа Петровић-Његош, Цетиње, 1910 г. (садржај је преузет са Njegos.org: Династија Петровић-Његош)
