Капитализам

Из пројекта Википедија

Капитализам је економски систем заснован на приватном власништву капитала.

У најопштијем смислу капитализам означава економски систем у којем су сва или већи део средстава за производњу у приватном власништву, и у којем се инвестиције, производња и пласман добара распоређују пре свега по законима слободног тржишта. Ово значи да је опште опредељење и примарни циљ власника капитала пре свега остваривање профита.

Капитализам је, дакле, супротан комунизму и социјализму, системима у којима су средства за производњу претежно у државној или заједничкој (друштвеној) својини, а примарни циљ власника капитала није остваривање профита већ социјалне правде или нешто друго. Капитализам се разликује и од феудализма, у којем је било могуће приватно управљати земљом (територијом) али је земља формално била власништво државе одн. краља.

Већина теоретичара се слаже да се капитализам утемељио у XVIII, XIX и XX веку, и то током ера индустријске револуције и европског империјализма (Адам Смит, Дејвид Рикардо, Карл Маркс), велике депресије (Џон Мајнард Кејнз) и током хладног рата (Фридрих Хајек, Милтон Фридман). Ови теоретичари се слажу и око основних карактеристика капитализма:

• капитал је у приватном власништву
• одлуке се доносе у односу на тржиште
• трговина је резултат добровољног уговора између продавца и купца
• присутан је тржишни, предузетнички менталитет
• постоје правни и други механизми заштите приватне својине и уговора

Већина теоретичара се такође слаже да капитализам као систем генерише већи и бржи економски раст од других данас познатих система. Но, већ код следећег питања, "због чега је то тако" долази до већих разилажења. Неки сматрају да је главни разлог економског раста приватна својина, други мисле да је слободно тржиште, трећи истичу да економски раст долази заправо од експлоатације радне снаге, четврти сматрају да раст долази заправо од глобалног раста. Карактерологија капитализма дакле доноси следеће недоумице:

• да ли је капитализам "стварни" систем или само идеал
• да ли стварно постоји у националним економијама, а ако не, који ниво капитализма су постигле садашње националне економије
• да ли се појавио на одређеном месту у одређено време или је постојао одувек у мањим појавним облицима
• да ли је искључиво економски систем, или је и политички, социјални и културолошки
• да ли је самоодржив или није
• да ли је рационалан или није
• да ли има тенденцију да обогаћује шире слојеве људи или да их осиромашује

[уреди] Етимологија

Порекло речи капитал долази из традиције поседовања и трговине животињама. Латински корен речи капитал је capitalis, а потиче од пра-индо-европског kaput, које значи глава. На овај начин је пребројавана стока (што више глава, то боље). Англо-амерички појмови за имовину и стоку, chattel и cattle, имају исто порекло.

Језичка веза између економије и трговине стоком може се уочити и у називима новца у многим земљама: fee (faihu), rupee (rupya), buck (a deerskin), pecuniary (pecu), stock (livestock), и peso (pecu or pashu).

Прву употребу речи капитализам налазимо код енглеског новелисте Текирија, 1854. године са значењем "поседовање капитала". Прудон је 1867. године увео термин "капиталиста" како би означио "поседника капитала". Маркс и Енгелс истичу "капиталистички облик производње" и такође користе термин "капиталисти" како би означили "приватне поседнике капитала". До почетка ХХ столећа, термин је ушао у широку употребу, и налазимо га у радовима Макса Вебера "Протестантска етика и дух капитализма" (1904) и Вернера Сомбарта "Модерни капитализам" (1906).

По Марксовој теорији идеологије, доминантна економска класа има своју идеологију, која служи њеним класним интересима. Идеологија "капиталистичке класе", коју зовемо и буржоазија ("буржуји") -- економски либерализам -- такође је називана капитализам. Временом је и овај смисао ушао у ширу употребу и данас теоретичари и поборници економског либерализма себе називају капиталистима иако не поседују средтва за производњу.

[уреди] Карактеристике капитализма

Главне одлике капитализма су опште прихваћене, а то су: приватни сектор, приватна својина, слободо предузетништво, профит, економски раст, економска покретљивост, неједнака расподела богатства, конкуренција, само-организовање, и присуство слободног тржишта (укључујући и тржиште радне снаге).

[уреди] Право на приватну својину

Основна одлика капитализма је институција владавине права у успостављању и заштити приватне својине, укључујући најзначајнију, приватну својину над средствима за производњу.

Приватну својину су признавали и неки ранији правни системи, нпр. Римско право, али је заштита ових права била проблематична у пракси пошто Рим није имао полицију. Овај и њему слични правни системи присиљавали су слабијег да прихвати вођство јачег (господара или лорда), и да му плаћа за заштиту.

Стога је институција владавине права омогућила:

• већу независност
• јасно и доказиво заштићено власништво
• стандардизацију и уцељење правила и информација о имовини на широј територији (државе, регије, света)
• повећање поверења које проистиче из извесности казне за прекршај уговора о економском односу
• формалније и сложеније сачињене изјаве о власништву које омогућују веће учешће у подели ризика и власништва у корпорацијама, као и обезбеђење од ризика
• већу приступачност зајмовима за нове пројекте, пошто више ствари може да се користи као залог за зајмове
• лакши и поузданији приступ информацијама о кредитној историји и вредности активе (имовине)
• повећана размена, усаглашавање и преношење права на власништво и имовину, која је утемељила стварање националних тржишта и лакши пренос имовине