Битка код Кане

Из пројекта Википедија

Други пунски рат
Тицин – Требија – Тразимен – Кана – Нола – Прва Капуа – Бетис – Друга Капуа– Нумистро– Аскул – Бекула – Метаур – Илипи – Кротон – Зама

Године 216. пне. Ханибал Барка након две велике победе против Рима, ипак се одлучи на пустошење Италије и чекање на појачања уместо напада на "вечни град". У Риму се тих година, мушко становништво смањило за чак 17% због катастрофалних пораза које су доживели против Пуна. Упркос томе, сенат је припремио још једну војску, већу од све три претходне да се обрачуна Ханибаловим Картагињанима. Та војска кренула је према брду северозападно од града Тарента званом Кана.

Војска коју је Ханибал предводио састојала се од Гала, Ибера, Либијаца, Нумиђана, Балеараца, Самнита и самих афричких јединица. Све укупно их је било 50.000 (40.000 пешадије и 10.000 коњице). Војска је била уморна од силног ратовања а очекивао их је још један сраз са Римљанима. Римљане су предводила два конзула: Теренције Варон и Емилије Паул, а војска је бројала 80.000 људи (74.000 пешака и само 6.000 коњаника).

Римљани су, овај пут ухватили Картагињане на отвореном, па Ханибал није могао припремити нову замку. Конзули, међутим, велику бројчану надмоћ нису искористили. Мисливши како пуким бројем војника могу победити уморне Пуне, дадоше наредбу легијама да нападну свом снагом. Ханибал шаље 6.000 нумидских коњаника против 2.000 италичких, 4.000 хиспанских и карташких коњаника против једнако толико римских еqуита. Нумиђани лако отераше Италике у бег и после тога се пребацују на десни бок да би помогли афричкој коњици скршити римску пешадију. Картагињански ветерани се дотле пребацују на бокове и полако формирају обруч око 74.000 римских пешака. Но, тада Келти почињу бацати оруже и бежати пред римском легијом. Барем су Римљани мислили да је тако. Келтима је Ханибал унапред рекао да то учине како би увукли Римљане још назад, па након бежања Келти одједанпут стају, узимају причувано оружје и нападају Римљане (ово се данас сматра једним од најбољих тактичких потеза икад). Римљани, иако још увек надмоћни, полако почињу панично бежати назад. Али, све је узалуд, јер нумидска и афричка коњица на време се враћају затворити рупу у обручу и тако онемогућити бег Римљанима. Након тога следи масакр у којем је погинуло више од 70.000 римских војника а преживели су само они који су се успели провући кроз обруч. У овој бици такође је погинуо и велик број нобила и сенатора (оба конзула су такође погинули), па легенда каже да је Ханибал покупио сво прстење од погинулих нобила у једну кошару и побацао их пред картагински сенат.

Ипак, Ханибал након ове победе није ударио на Рим јер није имао довољно опреме ни појачања. Такође, након што су Римљани били на коленима после Кане, македонски краљ Филип V. придружио се Ханибалу, али је одбио послати појачање савезнику јер се бојао да ће фаланге бити стављене под заповедништво великог генерала а не Македонаца.