Холестерол
Из пројекта Википедија
Садржај |
[уреди] Хемијска структура
Холестерол је најраспрострањенији стерол у организму. Што се тиче хемијске структуре, холестерол као и сви стероли, садржи угљенични скелет цикло-пентано-перхидро-фенантрена, са -OH групом на трећем C-атому, оријентисаном у односу –CH3 групу на C10-атому (изнад равни прстена), бочни низ од 8 C-атома и 5 двоструку везу (дакле, = веза је између 5 и 6 C-атома).
[уреди] Метаболизам холестерола
Поријекло холестерола у организму је двојако (ендогено и егзогено). Већина ћелија располаже могућношћу да га сама синтетише, а други његов извор је храна којом се уноси. Установљено је да око 2/3 холестерола настаје синтезом у организму (код одрасле особе око 800-900 mg на дан), а свега 1/3 се уноси храном. С обзиром на способност организма да га ствара у великим количинама, довољно је да се храном унесе око 150-300 mg на дан. Дјеци је потребна пропорционално већа количина, што је јасно када се има у виду његова значајна улога као структурног елемента свих ћелијских и унутар ћелијских мембрана.
Највећи дио холестерола настаје у јетри, а до његове синтезе може доћи и у слузокожи цријева и надбубрежним жлијездама. Одатле се путем крвотока транспортује до ћелија организма. Пошто је као и остали липиди нерастворљив у води, у крви се холестерол транспортује тако што се веже за протеине градећи липопротеине. Постоји више врста ових липопоротеина. Подјељени су према густини на: - VLDL, липопротеини врло мале густоће - LDL, липопротеини мале густоће - HDL, липопротеини велике густоће Липопротеини са много липида имају и нижу густоћу.
У крви је холестерол присутан у слободном и естерификованом облику везан са једним молекулом масне киселине. Естерификацја холестерола одиграва се у плазми под дејством ензима лецитин-холестерол-ацетилтрансферазе (ЛЦАТ) који се налази у крвној плазни. У плазми је приближно 75% укупоног холестерола естерификовано најчешће полинезасићеном масном киселином, линолном киселином (55%). Код неких људи се ЛЦАТ ензим налази у врло малој количини што се назива ЛЦАТ-мањак. Код таквих болесника повишена је концентрација холестерола у крви.
Многе ћелије имају специфичне рецепторе за липопротеине и убацују их унутар ћелије гдје их разграђују лизозоми и при томе се ослобађа холестерол, па се тако ћелије снабдјевају холестеролом. Највећи дио слободног холестерола се налази у ткивима.
Елиминација холестерола из организма се врши преко жучи (конверзијом у жучне киселине), перутањем коже, мала количина се губи са урином, док жене које доје губе нешто холестерола преко млијека.
[уреди] Улога у организму
Холестерол је непходан саставни дио организма. Неопходан је организму за нормално функционисање сваке ћелије. Структурни је елемент свих ћелијских и интраћелијских мембрана, а у одређеним органима има и посебне, специфичне улоге као што су: - синтеза жучних киселина у хепатоцитима - синтеза стероидних хормона у кори надбубрежних и полних жлијезда - транспорт липосолубилних витамина (A, D, E и K).
[уреди] Посљедице повећаног присуства у организму
Штетно дјеловање се испољава тек када је у крви присутан у знатно вечим концентрацијама од нормалних. Повечан унос холестерола храном утиле на вриједност његовог нивоа у крви. Доказано је да са сваких 100 mg повечаног уноса холестерола са храном, вриједност холестерола у крви одраслих расте за 0,25 mmol/l.
1. Артериосклероза. Повећање LDL липопротеина, а тиме и концентрације холестерола у крвној плазми, доводи до повишеног уласка естара холестерола у ћелије крвних судова, гдје долази до таложења естара холестерола што може да доведе до зачепљења крвних судова, што узрокује појаву инфаркта.
Значајна је не само укупна концентрација холестерола у крви, већ и однос његових дјелова у појединим липопротеинским фракцијама. Највећи његов дио у крви налази се у облику LDL-холестерола (око 70% укупног холестерола), а он има штетно, атерогено дјеловање. Мања фракција, HDL-холестерол, има заштитни ефекат у односу на процес артериосклерозе.
2. Каменац у жучи. Приликом уклањања холестерола из организма слободни холестерол доспјева у жуч у којој је нерастворан. Он се у жучи инкорпорира у мицеле које чине лецитин и жучне соли. Ове мицеле се растварају у води тако да се холестерол без таложења преноси преко жучи у цријева.
Описане мицеле имају ограничени капацитет растварања холестерола. Код људи са каменцем у жучи долази до формирања абнормалне жучи која постаје презасићена холестеролом. Под дјеловањем разних фактора, међу којима је инфекција, долази до таложења вишка холестерола у облику кристала. Ако се ти кристали брзо не излуче у цријево путем жучи, нарастају и формирају камање.
На ниво холестерола у крви утичу три елемента у исхрани: 1. садржај атерогених засићених масних киселина 2. садржај холестерола 3. прекомјерни енергетски унос, што доводи до гојазности, која је врло често праћена повишењем холестерола у крви.
Есенцијалне масне киселине утичу на регулисање количине холестерола у крви. Масти са већим садржајем есенцијалних масних киселина могу снизити количину холестерола у крви, као и храна која га садржи у малој количини.
Од фактора који снижавају холестерол у крви, најчешће је проучавана замјена неких засићених масних киселина у храни полинезасићеним масним киселинама. Природна уља која нарочито снижавају ниво холестерола у плазми су: уље кукурузних клица, сунцокрета, соје и кикирикија. Кокосово уље и млијечне масти подижу ниво холестерола у крви.
[уреди] Садржај у храни
Холестерол је типични продукт животињског организма, па се зато јавља у храни животињског поријакла, док га у биљној храни нема. Посебно богат извор холестерола је жуманце (једно кокошије јаје садржи око 300 mg), све изнутрице, рибља икра, пуномасно млијеко, месо и месне прерађевине. Садржај холестерола у месу није посебно велик, али ако је свакодневни дио исхране, ипак, представља битан фактор повећаног уноса холестерола храном.
врста намирнице - холестерол (mg/100g)
- Млијеко
-обрано - 2
-са 3,6% масти - 14
-јогурт (3,2% масти) - 13
-маслац - 225
-пуномасно у праху - 109
-кисела павлака (10% масти) - 43
-слатка павлака (30% масти) - 111
- сирни намаз (30% масти) - 50
-гауда (45% масти) - 105
- Мајонез - 105
- Месо
-говедина - 67
-свињетина - 60
-телетина -68
-јагњетина - 71
- Изнутрице
-срце - 140
-јетра - 270
-мозак - 2000
- Месне прерађевине
-хреновке - 50
-месни нарезак - 92
Холестерол се у намирницама одређује спекрофотометријски, ензимски, гасном и течном хромтографијом.
[уреди] Вегетаријанство и потребе за холестеролом
Пошто се холестерол не налази у биљној храни занимљиво је погледати мишљење вегетаријенаца по питању снабдјевања организма холестеролом. Колико је холестерол битан организму за илустрацију искористимо књигу Милице Стојановић, 'АБЦ здравља и здраве исхране'. Њено мишљење о храни анималног поријекла представћемо цитатирањем пар реченица из ове њене књиге:
'Супа од меса је као композиција мокраће.' 'Могло би се још много тога рећи, али и ово је довољно да би сте разумјели да садашње месо – није добро ни псима да се баци.' 'Јаја заражена салмонелом недавно су изазвала тровање два милиона Енглеза. То може свуда да се деси, зашто рескирати?' Парафразирање: кравље млијеко је апсолутно неспецифична храна за људе и као и алкохол, дуван, бијели шећер и брашно, штетно је за човјека; - због тога треба пити млијеко од соје.
Ипак и поред оваквог мишљења о храни анималног поријекла ни она не може да пренебрегне битност холестерола па наводи као добар извор холестерола неукувано жуманце (а бјеланце може да се одвоји), иако на почетку своје књиге, као што је цитирано наводи да јаје треба избјегавати.
