Марија Терезија
Из пројекта Википедија
Марија Терезија (Беч, 13. мај 1717. - Беч, 29. новембар 1780.) аустријска надвојвоткиња, римско-њемачка царица и угарска краљица.
Марија Терезија била је из рода Хабсбурговаца. Кад се са 19 година удала за лотарингијског војводу Фрању Стјепана, династија се отада називала Хабсбург-Лотаринген. Из тога се брака родило 10 синова и 6 ћерки. Од њене дјеце синови Јосип и Леополд били су непосредни насљедници пријестоља, а кћи Марија Антоанета завршила је под гиљотином као жена француског краља Луја XVI. За владавину Марије Терезије својствена су апсолутистичка и централистичка настојања повезана с германизацијом. Одузела је исусовцима школске послове и цензуру. С друге стране, тортуру и парнице против вјештица ставила је под своју контролу, што је убрзо довело и до коначне ликвидације тог средњовјековног крвавог наслијеђа. Настојала је под притиском новога доба спријечити прекомјерно искориштавање кметова, одређујући максимум њихових обвеза према господарима, тако да феудалац није више смио тражити од својих поданика намет према властитом нахођењу, већ се морао држати такозваног урбара Марије Терезије. Увела је општу школску обавезу, тако да су сва дјеца од 6-13 година морала ићи у школу. Подстицала је развој мануфактура у Аустрији. Њена је владавина у насљедним земљама започела ратом на живот и смрт. У раздобљу од 1740. до 1763. године водила је четири рата која су довела до знатних територијалних губитака - прије свега Шлезије, али и италијанских земаља.
Своме је сину Јосипу II оставила у наслијеђе опомену како никад не смије заборавити да је бољи осредњи мир него славни рат. Реформа војске, остварена 1748. године, једна је од великих и далекосежних новина њезине владавине. Она је јасан доказ једне од најизраженијих особина Марије Терезије, а на којој се заснива њено славно државничко умијеће: увијек се знала окружити правим савјетницима и у правом тренутку послушати њихове савјете.
Уз подршку краљице Марије Терезије барон Фрањо Тренк оснива 1741.г. Тренкове пандуре.
[уреди] Сажетак
- На пријестоље дошла помоћу Прагматичке санкције (1740.-1780.)
- 1740.-1748. године рат за аустријско насљеђе
- имала је подршку Велике Британије и Холандије, а ратовала је против Пруске, Француске и Баварске
- у рату је поражена па је Ахенским миром 1748. године, Аустрија је изгубила Шлеску која је припала Пруској
- представница је просвијећеног апсолутизма, и проводила је реформе: - у привреди, укинула је унутрашње царине, градила је путеве, отвара бројне школе, доноси урбаре (законе о кметовима и сељацима)
