Фобос
Из пројекта Википедија
Фобос је већи од два Марсова сателита. Открио га је амерички астроном Асаф Хол 18. августа 1877. године, који је открио и други Марсов месец – Деимос. Оба сателита су добила име по пратиоцима бога Ареса (Марса) – Фобосу (Φόβος-страх) и Деимосу (Δείμος-ужас).
Садржај |
[уреди] Порекло
Претпоставља се да је Фобос (као и Деимос) пореклом астероид, највероватније, из појаса астероида. Обзиром на малу просечну густину која указује да није састављен од пуног камена, већ мешавине камена и леда, на богатсво угљеником, као и на низак албедо, Фобос највише подсећа на астероиде типа Ц. Међутим, постоје мишљења да је раније у Марсовом систему било више објеката величине Фобоса и Деимоса, који нису пореклом астероиди, већ су настали сударом Марса са већим планетезималом.
[уреди] Физичке карактеристике
По својим димензијама 27 х 21,6 х 18,8 km и масом од 1,08 x 1016 kg Фобос спада у најмање сателите Сунчевог система. Није сферног, већ изразито неправилног облика што је одлика астероида. Изразито је тамно тело (албедо је 7%). Најновије фотографије показују да је површина прекривена око метар високим слојем фине прашине сличне реголиту на нашем Месецу. Инфрацрвена снимања Фобоса показују велике разлике у температури између дневне и ноћне стране сателита, а то брзо грејање и хлађење резултат је постојања дебелог слоја прашине.
[уреди] Орбита
Фобос кружи око Марса орбитом испод синхроне. Потребно му је свега 7 сати и 40 минута да обиђе око планете, док Марсова ротација траје 24 сата и 37 минута. Због тога, са аспекта посматрача са Марса, Фобос излази на западу и залази на истоку и то два пута дневно (сваких 11 сати и 6 минута). Просечна орбитална брзина је 2.138 km/s. Фобос је најближи матичној планети од свих сателита у Сунчевом систему. Његова путања је удаљена од Марса свега 5981 km. Управо ове чињенице одређују коначну судбину Фобоса. Под снажним утицајем Марсове гравитације, сателит се приближава планети 1,8 cm годишње, због чега се све брже креће. Процењује се да је Фобос потрошио 99% свог животног века и да ће за 50-100 милиона година или пасти на матичну планету или се претворити у прстен на исти начин на који су настали и Сатурнови прстени.
[уреди] Рељеф
Најуочљији је кратер Стикни пречника 10 km. из којег се шире ланци малих кратера који се поново спајају ја супротној страни сателита. Сматра се да су мањи кратери настали од крхотина удара који је створио кратер Стикни. Најдубљи су око кратера Стикни (90 m) и ширине до 700 m, док су остали ланци кратера дубине 10 - 20 m и ширине 100 - 200 m. Ударац који је претрпео Фобос скоро да је разбио сателит.
[уреди] Атмосфера
Фобос нема атмосферу.
