Просветитељство
Из пројекта Википедија
Покрет просветитељства је најзначајнији филозофски и уопште умјетнички покрет у Европи после ренесансе.
| КЊИЖЕВНОСТ |
|
Просветитељство је прокламовало човекову личну слободу и грађанску једнакост као највише вредности, затим право човека на критичко мишљење о религији и политици и прогласило разум врховним судијом у свему, сматрајући га основном покретачком снагом историје.
Просветитељство обухвата цео XVIII век, али су филозофске припреме за њега извршене још у XVII веку, а одјеци просветитељских идеја су у неким земљама с каснијим књижевним развитком (као што је случај и с нашом земљом) трајали још до средине XIX века.
Основу филозофског схватања просветитељства поставио је још француски филозоф Рене Декарт, а снажну потврду његовим филозофским рационалистичким закључцима дао је развитак природних наука у XVII веку, чија су два највећа представника енглески научници Френсис Бекон и Исак Њутн поставили основе модерном проучавању природних наука. Њима се придружује још неколико великих мислилаца и књижевника:
- у Енглеској Томас Хобс, Џон Лок и Дејвид Хјум,
- у Холандији Барух Спиноза,
- у Немачкој Лајбниц, Гете и Лесинг,
- у Русији Херцен и Чернишевски,
- у Француској Волтер, Русо, Дидро, Холбах, Монтескје и др.
- код нас Доситеј Обрадовић
