Исак Њутн

Из пројекта Википедија

Исак Њутн

Исак Њутн (енг. ser Isaak Newton) био је eнглески физичар,математичар , астроном , алхемичар и природни филозоф, који је данас за већину људи једна од највећих личности у историји науке. Рођен је 4. јануара 1643 у Енглеској, а преминуо 31. марта 1727. у Лондону.

Његова студија Математички принципи филозофије природе (Philosophiae Naturalis Principia Mathematica), објављена 1687, која описује универзалну гравитацију и три закона кретања, поставила је темеље Класичне (Њутнове) механике и послужила као пример за настанак и развој других модерних физичких теорија. Изводећи из овог свог система Кеплерове законе кретања планета, он је био први који је показао да се кретања тела на Земљи и кретања небеских тела потчињавају истим физичким законима. Уједињујућа и детерминистичка моћ његових закона довела је до револуције у науци и до даљег напретка и уздизања хелиоцентризма.

У механици, Њутн је такође указао на један нови, велики, значај принципа одржања импулса и момента импулса. У оптици, он је изумео рефлексиони (огледалски) телескоп и открио да се пропуштањем беле светлости кроз стаклену призму она разлаже у спектар свих боја (у складу са тврђењем Роџера Бејкона из 13. века). Њутн се снажно залагао у прилог честичне природе светлости. Он је такође формулисао емпиријски закон хлађења, проучавао брзину звука и предложио теорију о пореклу звезда. У математици, Њутн дели заслуге са Готфридом Лајбницом за откриће диференцијалног рачуна. Он је такође изложио и уопштену биномску теорему , развијајући на тај начин тзв. “Њутнов метод” за апроксимације нула функције и доприносећи проучавањима разлагања функција у редове.

Француски математичар Жозе-Луј Лагранж често је изјављивао да је Њутн највећи геније који је икада живео, додајући једном да је он, такође, и “најсрећнији, јер се систем света не може открити и установити више него једнога пута”. Енглески песник Александар Поуп (Alexander Pope), дирнут Њутновим постигнућима, написао је чувени епитаф:

Природа и природни закони у мрклој ноћи налазе скривеност;

Бог рече “Нека буде Њутн” и све постаде светлост.

(Nature and nature's laws lay hid in night;

God said "Let Newton be" and all was light.)

[уреди] Биографија

[уреди] Ране године

Њутн је рођен у Вулсторпу од Колстерворта, Линколншир, Енглеска (Woolsthorpe-by-Colsterworth, Lincolnshire, England). Рођен је у породици фармера који су поседовали земљу и стоку, и били према томе прилично богати. Место у којем се он родио било је око седам миља удаљено од Грантама (Grantham), где је он касније похађао школу. По његовом властитом, каснијем, сведочењу, Њутн је рођен превремено и нико није очекивао да ће он дуго поживети. Његова мајка Хана Ејскоу (Hannah Ayscough) рекла је да је његово тело у то време било тек толико велико да би могло да стане у криглу пива. Његов отац, који се такође звао Исак Њутн, био је слободан сељак (фармер) и умро је три месеца пре Њутновог рођења, у време када је у Енглеској трајао грађански рат. Када је Њутну било три године, његова мајка се преудала и отишла је да живи са њеним новим мужем, остављајући свог сина на старање његовој баки (њеној мајци), Марџери Ејскоу (Margery Ayscough).

Према Ерику Темпл Белу (Eric Temple Bell) и Х. Ивсу (H. Eves):

Њутн је започео своје школовање у сеоској школи, да би касније био послат у Краљевску школу у Грантаму (The King's School, Grantham), где је постао најбољи ученик у школи. Док је ишао у ову школу он је био подстанар код локалног апотекара Вилијама Кларка и наводно је био заручен са апотекаровом пасторком, Аном Стореј (Anne Storey), пре него што је отишао на Универзитет Кембриџ, у добу од 19 година. Како је Њутн постајао све више занесен својим студијама, романса се постепено хладила и госпођица Стореј удала се за неког другога. Како било, прича се да је Њутн задржао за дуго сећање на ову љубав, али никада више није имао неку другу “драгану” и никада се није оженио. ^[1]

Међутим, Белов и Ивсов извор за ово тврђење, Вилијам Стокли и госпођа Винсент (бивша госпођица Стореј – која се у ствари звала Катрина, а не Ана), једино су рекли да је Њутн показивао “пасију” према госпођици Стореј док је био станар у Кларковој кући.

Отприлике од његове дванаесте године па док није напунио седамнаесту, Њутн се образовао, као што је речено, у Краљвској школи у Грантаму, где се његов потпис још увек може видети на оквиру прозора од библиотеке. Он је повучен из школе и негде у октобру месецу 1659 нашао се у Вулстропу од Колстерворта, где је његова мајка имала намеру да од њега направи фармера. Он је, према каснијим изјавама његових савременика, био због овога дубоко несрећан. Изгледа да је Хенри Стоукс, управник Краљевске школе, убедио његову мајку да га поново пусти назад у школу како би могао да заврши своје образовање. Ово је он и учинио у својој деветнаестој години, а његов школски успех у завршној години био је задивљујући.

У јуну 1661, он је примљен у Тринити колеџ у Кембриџу. У то време предавања на колеџу заснивала су се углавном на Аристотеловом учењу, али Њутн је више волео да чита много напредније идеје модерних филозофа, као што je Рене Декарт, и астронома Галилео Галилејa, Николе Коперника и Јоханеса Кеплера. У 1665. години, он открива генералисану биномску теорему, и почиње да развија математички апарат који ће касније прерасти у тзв. диференцијални рачун. Убрзо пошто је стекао своју диплому у 1665, Универзитет се затвара, што је била мера предострожности против “велике куге”. Због тога, следећих 18 месеци Њутн проводи код своје куће (у кући своје баке), где предано ради на диференцијалном рачуну, проблемима из оптике и проналажењу закона гравитације.

[уреди] Средње године

[уреди] Математичка истраживања

Њутн и Готфрид Лајбниц открили су диференцијални рачун независно један од другог, користећи сваки своју сопствену, јединствену, нотацију (као што су већина матеметичара то и чинили у то време). Мада је Њутн разрадио свој метод годинама пре Лајбница, он није објавио о томе скоро ништа све до 1693, и потпуни увид у свој диференцијални рачун пружио је тек 1704. У међувремену, Лајбниц почиње да објављује потпуни опис свог метода 1684. Поврх тога, Лајбницова нотација и “диференцијални метод” постају опште прихваћени на континенту, а после 1820 или ту негде, и у Британској империји. Њутн је тврдио да је он био нерад да објави његов диференцијални рачун бојећи се да би због тога могао бити исмеван. Почев од 1699, други чланови краљевског друштва оптужују Лајбница за плагијат, а овај спор избија пуном снагом у 1711. Тако започиње горка Њутнова расправа са Лајбницом око приоритета открића диференцијалног рачуна, која ће их пратити скоро целог живота, све до смрти овог другог у 1716 години. Ова расправа створиће поделу између математичара Британије и континенталне Европе, која је можда за читав век успорила напредак математике у Британији.

Њутну је одато признање за откриће генерализоване биномске теореме, важеће за било који експонент. Он је открио Њутнове идентитете, Њутнов метод, класификовао је криве конусних пресека (полиноми трећег степена са две променљиве), дао значајан допринос теорији коначних разлика, и био први који је користио разломачке индексе и употребио координатну геометрију да дође до решења Диофантинових једначина. Извршио је апроксимацију парцијалних сума хармонијских низова помоћу логаритама (претходник Ојлерове сумирајуће формуле) и био први који је користио са сигурношћu математичке редове и обрнуте математичке редове. Он је такође открио и нову формулу за број пи (π). Постао је професор на Лукасовој катедри математике у 1669. У то време, сваки предавач на Кембриџу или Оксфорду требало је да буде рукоположени англикански свештеник. Међутим, термин Лукасовски професор подразумевао је и додатак “не бити активан у цркви” (што се подразумевало да би се добило више времена за науку). Њутнов аргумент је био, да би га због овога требало изузети од рукоположења, и Чарлс II, чије је одобрење за ово било потребно, прихватио је овај његов аргумент. Тако је избегнут конфликт између Њутнових религијских погледа и Англиканске ортодоксије.

[уреди] Остала интересовања

Научна открића Исака Њутна су добро позната, међутим, његови интереси су се, осим математике, физике, механике, астрономије, такође простирали и на друге области сазнања. Та Њутнова истраживања су мало позната савременом читаоцу, мада су својевремено око њих вођени бурни спорови. Данас нас упознају са овим истраживањима обично у оваквој интерпретацији: "Последњих година свог живота Њутн је потпуно запоставио истраживања у области математике, физике и астрономије, а почео поклањати много пажње теологији и написао велики број дела о том предмету." [Орленко, 1927.]. "Сва Њутнова теолошка дела представљају нерационално трошење времена..." [Орленко, 1927].

При томе се обично указује на следећа дела И. Њутна:

• 1) "Observations upon the Prophecies of Holy. Writ.; particularly the Prophecies of the Apocalypse of S. John" ("Примедбе о пророчанствима Светог Писма, посебно о пророчанствима Апокалипсе св. Јована");
• 2) "An Historical account of two notable corruptions of Scripture" ("Историјски запис о двема значајним изменама текста Писма").

Њутнови коментатори примећују да ови његови радови не представљају посебан научни интерес и цитирају речи француског писца и истраживача професора Луја Фигјеа (Louis Figuier), који је изражавао жаљење поводом тога што је Њутн трошио време на теолошка истраживања. Савремени читалац, упознавши се са таквим коментарима, обично губи интерес за те "чудне" Њутнове радове. Поврх тога, код њега се формира осећање да ови теолошки радови исцрпљују научно наслеће Исака Њутна посвећено проблемима датирања. Мећутим, то није тако.

Уствари, савремени читалац није свестан да тиме пропушта интересантне (и практично заборављене) Њутнове радове, чија се актуелност и значај може оценити тек данас. Основни Њутнови радови, повезани са проблемима хронологије, нису два наведена рада, већ сасвим други.

Њутн се много година бавио анализом хронологије. Ако покушамо кратко да формулишемо резултате његове анализе, они ћe изгледати овако. Необично велики број датума, приписаних данас овим или оним догаћајима древности, није у складу са резултатима природнонаучних метода датирања. Да бисмо прецизирали те датуме, треба их углавном подмладити тј. померити многе догаћаје ближе нама.

Савремени коментар: "Њутн се такође бавио хронологијом, која је у то време спадала у математичке науке (данас је та традиција изгубљена), и резултат његовог рада у тој области представљају следећа два штампана дела:

• 1) "Кратка хроника историјских догађаја, почев од првих у Европи до покоравања Персије од стране Александра Македонског" ("Brevis chronica, a prima rerum in Europa gestarum memoria ad Persidem ab Alexandro Magno in potestatem redactam"),
• 2) "Исправна хронологија древних царстава" ("Chronologia veterum regnorum emendata")..." B. [358] y нашем списку литературе. По свему судећи, пуни списак публикованих радова И. Њутна може се видети у "The British Library General Catalogue of Printed Books to 1975" (London, 1984, Vol. 236). По том приручнику, треће и последње прештампавање рада 2 било је 1770. године. В. такође [Newton, 1988].

Исак Њутн

Њутн је подвргао хронологију древности изузетно великој трансформацији. Неке (врло малобројне) догађаје померио је у прошлост. To ce односи, рецимо, на легендарни поход аргонаута. Њутн је сматрао да тај поход није био у X веку пне. (како је сматрано у Њутново време), већ у XIV веку пне. Уосталом, датирање овог догађаја је веома разнолико и у каснијим хронолошким истраживањима. Али је у целини нова Њутнова хронологија суштински краћа од традиционалне (данас прихваћене). Већину догађаја он је померио навише, у смеру подмлађивања, ближе нама.

"У основним Њутновим историјско-теолошким радовима сабрани су историјски материјали фантастични по свом обиму. To je плод четрдесетогодишњег рада, напрегнутог истраживања, огромне ерудиције. У суштини, Њутн је прегледао сву основну литературу о древној историји и све основне изворе, почев од античке и источне митологије... " [Кузњецов, 1982]. "Циљ Њутнових историјско-теолошких радова... је да скрати хронолошке оквире древних времена... " [Кузњецов, 1982].

"Њутн користи текстолошку и филолошку критику, астрономске прорачуне повезане са помрачењима Сунца (!), изучава огромну литературу, показујући изузетну фантазију у новим интерпретацијама историјских догађаја, да би скратио хронологију древности. Њему се чини да је та нова хронологија, усклађена са библијским оквиром, веродостојна. 'Кратку хронику’ Њутн завршава речима: 'Саставио сам ову хронолошку таблицу да бих ускладио хронологију са током историјских догађаја, са астрономијом, са светом историјом и са самом собом, уклонивши многобројне противречности, на које се жалио још Плутарх. He претендујем на то да је таблица тачна до у годину. Могуће су грешке од пет или десет година, понегде можда и двадесет, али не много више...' " [Кузњецов, 1982].

Упоређујући Њутнове закључке са данас прихваћеним датумима древних догађаја, савремни коментатори неизбежно долазе до мишљења да је Њутн био у заблуди: "Наравно, у недостатку дешифрованог клинастог писма и хијероглифа, у недостатку података археологије, која тада још није постојала, окован претпоставком исправности библијске хронологије и вером у реалност митова, Њутн је грешио не за десет или чак и сто година, него за миленијуме, и његова хронологија је далека од истине чак и што се тиче саме реалности неких догађаја. В. Винстон је писао у својим успоменама: 'Сер Исак je y области математике често увиђао истину само путем интуиције, чак и без доказа... Али исти тај сер Исак Њутн је саставио хронологију... Али та хронологија не вреди више од оштроумног историјског романа, што сам дефинитивно доказао у свом делу које оповргава ову хронологију. О, како слаб може бити највећи од свих смртника у неким стварима' " [Кузњецов, 1982]. Познато је такође да је Њутн неколико десетина пута својеручно преписивао прву и основну главу свог рада [Кузњецов, 1982].

"У поменутим радовима из хронологије Њутн је показао широко познавање материјала, који се односе на изабрану тему, показао своје умеће да даје оштроумна објашњења, али је, како је показао Фрере, дошао до сасвим погрешних закључака" [Oрленко, 1927]. Међутим, упознавање са радовима опонената Њутна и Морозова показује да они не садрже озбиљне контрааргументе. Основни аргумент опонената је позивање на традицију и ауторитет првих хронолога XVI века.

Објављивање Њутновог рада изазвало је много одјека. У основи су имали негативни карактер ("заблуде поштованог дилетанта" и слично). Уосталом, било је објављено и неколико радова који су подржавали Њутна. Шта је изазвало такву негативну реакцију опонената? Да бисмо то схватили, треба макар укратко навести промене древних датума које је предлагао Њутн. Он је изучавао углавном хронологију Старог Египта и Старе Грчке пре наше ере (за анализу "млађих" епоха вероватно није имао довољно времена).

Например, данас прихваћена хронологија смешта почетак управе првог египатског фараона Менеса (Мене) приближно у 3000. годину п.н.е. Њутн пак овај догађај датира у 946. год. пне. Померање навише износи приближно 2000 година. Ако данас мит о Тезеју датирамо у XV век пне., Њутн је тврдио да су се ти догађаји десили око 936. год. пне. Дакле, померање навише је приближно 500 година. Ако данас знаменити Тројански рат датирамо приближно у 1225. год. пне. [Блер, 1809], Њутн је тврдио да се тај догађај десио 904. год. пне. Значи, померање навише је приближно 320 година. И тако даље. Сажето се основни Њутнови закључци формулишу овако.

Део историје Старе Грчке померио је временски навише у просеку за 300 година ближе нама. Историју Старог Египта (која, у складу са данас прихваћеном верзијом, обухвата неколико хиљада година, од 3000. године пне. навише), Њутн је померио навише и сажео у временски одсечак дужине свега 330 година: од 946. године пне. навише. При томе је неке основне датуме историје Старог Египта Њутн померио навише за приближно 1800 година. Није неопходно објашњавати да, без обзира на сву хаотичност ових промена датирања, оне указују на неопходност пажљиве анализе данас прихваћене традиционалне верзије.

Њутн је стигао да ревидира само датуме старије од 200. године пне. Његова разматрања су имала партикуларан карактер, и он није успео да открије неки систем у тим променама датирања (на први поглед потпуно хаотичним). Значајно је да се његове делимичне транслације датума запрепашћујуће слажу са даљим Морозовљевим истраживањима. Вероватно да Морозов (академик Н. А. Морозов 1854-1946) није знао за Њутнов рад, због реткости и чињенице да су ти радови већ пали у заборав. Због тога је задивљујуће да се многи Морозовљеви закључци слажу са Њутновим тврђењима. (Фоменко)

[уреди] Футоноте и референце

[уреди] Извори

[уреди] Референце

• Bell, E.T. (1937). Men of Mathematics. New York: Simon and Schuster. ISBN 0-671-46400-0. Excerpt
• Christianson, Gale (1984). In the Presence of the Creator: Isaac Newton & his times. New York: Free Press. ISBN 0-02-905190-8. This well documented work provides, in particular, valuable information regarding Newton's knowledge of Patristics
• interview with James Gleick: "Isaac Newton" (Pantheon). WAMU's The Diane Rehm Show Friday, June 13, 2003 (RealAudio stream). Добављено дана March 8, 2005.
• Sir Isaac Newton. School of Mathematics and Statistics, University of St. Andrews, Scotland. Добављено дана March 8, 2005.
• The Newton Project. Imperial College London. Добављено дана March 8, 2005.
• Westfall, Richard S. (1980, 1998). Never at Rest. Cambridge University Press. ISBN 0-521-27435-4.
• Craig, John (1963). “Isaac Newton and the Counterfeiters”, Notes and Records of the Royal Society (18). London: The Royal Society.
• "The Invisible Science." Magical Egypt. Chance Gardner and John Anthony West. 2005.

[уреди] Литература

• Berlinski, David, Newton's Gift:How Sir Isaac Newton Unlocked the System of our World, ISBN 0-684-84392-7 (hardback), also in paperback, Simon & Schuster, (2000).
• Christianson, Gale E. In the Presence of the Creator: Isaac Newton and His Times. Collier MacMillan, (1984). 608 pages.
• Dampier, William C. & M. Dampier. Readings in the Literature of Science. Harper & Row, New York, (1959).
• Gjertsen, Derek. The Newton Handbook, Routledge & Kegan Paul, (1986).
• Gleick, James. Isaac Newton. Knopf, (2003). hardcover, 288 pages, ISBN 0-375-42233-1.
• Hawking, Stephen, ed. On the Shoulders of Giants. ISBN 0-7624-1348-5 Places selections from Newton's Principia in the context of selected writings by Copernicus, Kepler, Galileo and Einstein.
• Hart, Michael J. The 100. Carol Publishing Group, (July 1992), paperback, 576 pages, ISBN 0-8065-1350-0.
• Keynes, John Maynard. Essays in Biography. W W Norton & Co, 1963, paperback, ISBN 0-393-00189-X. Keynes had taken a close interest in Newton and owned many of Newton's private papers.
• Newton, Isaac. Papers and Letters in Natural Philosophy, edited by I. Bernard Cohen. Harvard University Press, 1958,1978. ISBN 0-674-46853-8.
• Newton, Isaac (1642-1727). The Principia: a new Translation, Guide by I. Bernard Cohen ISBN 0-520-08817-4 University of California (1999) Warning: common mistranslations exposed!
• Shapley, Harlow, S. Rapport, and H. Wright. A Treasury of Science; "Newtonia" pp. 147-9; "Discoveries" pp. 150-4. Harper & Bros., New York, (1946).
• Simmons, J. The giant book of scientists -- The 100 greatest minds of all time, Sydney: The Book Company, (1996).
• Villamil (de), Richard. Newton, The man. G.D. Knox, London, 1931. Preface by Albert Einstein. Reprinted by Johnson Reprint Corporation, New York (1972). Richard de Villamil discovered in 1928 Newton's library.
• Whiteside, D. T. The Mathematical Papers of Isaac Newton - 8 volumes, Cambridge University Press, Cambridge, (1967-81).
• Isaac Newton, Sir; J Edleston; Roger Cotes, Correspondence of Sir Isaac Newton and Professor Cotes, including letters of other eminent men, London, John W. Parker, West Strand; Cambridge, John Deighton, 1850. – Google Books

[уреди] Спољашње везе

• Портрети Исака Њутна
• Још портрета Исака Њутна
• Дела Isaac Newton на Пројекту Гутенберг
• Newton Research Project
• PDF of Newton's Principia: 1687, 1713, and 1726 editions
• Newton's Principia - read and search
• Portraits of Isaac Newton
• Sir Isaac Newton Scientist and Mathematician
• Шаблон:Dmoz
• Rebuttal of Newton's astrology
• Newton's Religious Views Reconsidered
• March 5-June 12, 2005 Isaac Newton's personal copy of Principia at Huntington Library
• Newton's Royal Mint Reports
• Newton's Dark Secrets NOVA TV programme.
• Шаблон:MacTutor Biography
• Stanford Encyclopedia of Philosophy: Newton's views on space, time, and motion
• Newton's Castle Educational material
• The Chymistry of Isaac Newton Research on his Alchemical writings
• The Isaac Newton Institute for Mathematical Sciences
• Isaac Newton's black-box science theory
• Isaac Newton on £1 note.
• FMA Live! Cool program for teaching Newton's laws to kids
• Newton's religious position

Викимедија остава има још сродних мултимедијалних датотека: Исак Њутн