Конзуларни трибун
Из пројекта Википедија
| Теме везане за римску власт | |
|---|---|
| Римско краљевство | |
| Римска република | |
| Римско царство | |
| Принципат | Доминат |
| Западно царство | Источно царство |
| Редовни магистрати: | |
| Ванредни магистрати: | |
|
|
| Службе, титуле и почасти: | |
|
|
| Политика и право: | |
|
|
| уреди | |
Војни трибуни с конзулском влашћу (лат. tribuni militum consulari potestate) били су ванредни магистрати с конзулском влашћу који су се бирали у доба ране Римске Републике, и то спорадично од 444. ст. е., а затим редовно сваке године од 408. до 394. ст. е., и поново од 391. до 367. ст. е.
Сматрало се да је увођење положаја војних трибуна с конзулском влашћу 444. год. ст. е. било повезано са борбом патриција и плебејаца. Према аналистима, та је иновација била резултат политичког компромиса између народних трибуна, који су захтевали да се плебејцима омогући да буду бирани за конзуле, и сената, који је покушавао да одржи монопол патриција над положајем конзула. Од 444. год. ст. е. народ је требало да сваке године одлучи да ли ће изабрати два патрицијска конзула или војне трибуне с конзулском влашћу, који су могли бити патрицији или плебејци. Списак магистрата за период од 444. до 367. год. ст. е. показује да су се војни трибуни и конзули смењивали. Конзули су чешће бирани до 426. год. ст. е., а касније ретко. У почетку је било три војна трибуна, али се 426. ст. е. број попео на четири, а 406. год. ст. е. на шест. Војни трибунат је укинут и замењен конзулатом 367. године ст. е., када је, према аналистичкој традицији, плебејцима по закону Лицинија и Секстија (lex Licinia Sextia) дозвољено да се кандидују за конзуле.
Тит Ливије указује на то да је према неким изворима дужност војних трибуна уведена зато што је Рим био суочен са три рата истовремено. Пошто се данас сматра да плебејцима никада није било забрањено да буду бирани за конзуле, неки испитивачи мисле да су разлог за увођење војног трибуната биле све веће војне и административне потребе римске државе; ово гледиште потврђују и други подаци. Почев од 447. год. ст. е. бирана су два квестора, који су служили као финансијски помоћници конзула, а њихов се број 421. год. ст. е. попео на четири. Од 443. год. ст. е. сваких пет година бирана су два цензора, који су на дужности остајали 18 месеци. Они су састављали званичне спискове римских грађана, процењивали вредност њихове имовине и уписивали их у одговарајуће трибе и центурије у оквиру трибутске и центуријатске скупштине. Повећање броја војних трибуна поклопило се са прва два велика рата које је Рим водио: са ратом против Фидене и ратом против Веја. Затим је 366. год. ст. е. шест војних трибуна са неиздиференцираним овлашћењима било замењено са пет магистрата који су имали дефинисане дужности: два конзула за вођење рата, градски претор, који је решавао спорове између грађана, и два курулна едила са различитим дужностима у граду. Од 362. год. ст. е. Римљани су сваке године бирали шест војних трибуна, који су били потчињени конзулима.
