Епископ Стефан Кнежевић
Из пројекта Википедија
Стефан Кнежевић (15. јун, 1806. Оћестово - 28. јануар 1890. Задар), српски епископ (далматински) од 1853. до 1890. и народни добротвор. Племство и грб добио је Бечу, 5. јула. 1867. године.
Садржај |
[уреди] Животопис
Рођен је 15. јуна 1806. у Оћестову. У манастир Крку је дошао у шестој години живота к своме стрицу Викентију Кнежевићу, настојатељу манастира. Основну школу је завршио у Шибенику, а гимназију и богословију у Карловцима. Богословске студије је заокружио на Богословском факултету у Черновицама. По завршетку студија у Бечу, Стефан се враћа у манастир Крку, монаши се и рукополаже у чин ђакона 21. маја 1833, а у чин презвитера новембра 1835. Архимандритом манастира Крке је постао на Богојављење 1844. Епископом далматинским је именован 16. марта 1853, а хиротонисан је у Карловцима 17. маја 1853. од патријарха Јосифа Рајачића.
Основао је 1853. конзисторију и извршио нову поделу епархије на окружне протопрезвитерате. Његовим заузимањем је у Далмацији подигнуто четрнаест нових храмова, међу којима и храм на Далматинском Косову, који је много допринео ширењу култа кнеза Лазара у Далмацији. Посебну пажњу је посвијетио школовању сиромашне српске омладине оснивајући у том циљу разне фондове. Један од најзначајнијих подухвата Владичиних било је оснивањем своје закладе за васпитање српске далматинске омладине и њихово образовање на високим школама у Бечу и Грацу. На пољу просвјете је много урадио подизањем школа у српским мјестима и личним помагањем појединцима - у њиховом школовању и даљем образовању.У Српској цркви је извео пуну организацију, коју је поставио на савремену основу и у њен живот и рад унео пуно активности са јаким родољубивим обиљежјем. Много је радио на подизању и обнављању манастира, цркава и парохијских домова, уредио је и побољшао материјално стање свештеника, те основао Фонд за удовице и свештеничку сирочад. Тестаментом је читаво своје имање оставио за добротворне сврхе српском народу.
Умро је 28. јануара 1890. у Задру, а сахрањен у капели светог Саве у манастиру Крки.
[уреди] Из тестамента владике Стефана
Отишао сам (у манастир) нејак, у шестој години рођења, од моје родне куће и родитеља из села Оћестова, и о трошку и настојањем многозаслужно и незаборављеног мога стрица Викентија Кнежевића школован, и на добри пут и народну србску свест напућен, дакле, нити сам о трошку сиромашних родитеља уздигнут, нити шта од очинства стварно примио ни уживао, шта више уздигао сам, школовао и ухљебио о мом трошку пет синоваца без и најмање помоћи њихових родитеља, односно моје браће; то служећи мојој цркви и народу србском мало сам могао заштедити, на коју мој род, тј. моја браћа и синовци по крви, никаква права немају, јер је мој род народ српски православно источни у Далмацији мом отечеству за који сам живио, за кога ћу и с ону страну гроба живити и у срцу и памети у гроб носити, зато и располажем мојим малим иметком, ако жто и заостане иза мога живота на корист мога народа србско - далматинског...'
